𝐏𝐫𝐨𝐩𝐨𝐯𝐣𝐞𝐝𝐧𝐢𝐜𝐢 𝐢𝐳 𝐬𝐢𝐣𝐞𝐧𝐤𝐞

Jedanaesto poglavlje

Gledajući se u ogledalu, pokupila je kosu u neobavezni rep i proučavala svoju crvenu majicu i farmerke. Izgledala je mršavije. Istrošenije i krajnje bezvoljno. U ranac je stavila stvari koje su joj bile neophodne, a potom je uzela putnu torbu i sakrila je ispod kreveta. S obzirom na to šta sve ima unutra, postala je krajnje paranoična. Time je završila sve što je planirala za tih sat vremena, a onda je uzela ključ i hitro zaključavala vrata. Odmah do sebe je vidjela sobu u koju je greškom upala i crnokosog dečka kako zviždi i ubacuje ključ u džep. I on se nekuda zaputio. I to baš kad i oni.

Krajnje bajno.

Skrenuvši pogled ka podu, spuštala se niz stepenice sve do podnožja, gdje su je čekali ostali. Noa je strasno privukao sebi i ona mu uzvrati. Očigledno će morati da mu prećuti gdje je nestala onog dana. Bar dok ne sazna čime se bavi.

„Jesmo li spremni za trunku opuštanja?" - Džejk će optimistično, a ostali rekoše potvrdan odgovor. Sara je jedina ćutala. Samo se osmijehnula i zajedno sa njima se zaputila ka kombiju. Sudeći po tome da im je cio dan na raspolaganju, neće se odmah vraćati kući. Štaviše, mogu ostati cio dan van motela. Rajana Vajta su trebali da posjete tek sjutra. Znajući sve to, bila je osuđena na glumu i pretvaranje da se super provodi. Pa je s tim već morala da počne, u suprotnom će biti sumnjiva i zapašće mnogima u oči. A to nije mogla da dozvoli.

***

„Imaš li ti granica, Tomase? Mislim da ti je ovo peta čaša." - Hejden mu je zamjerala, naslonjena na Džejkovo rame. Noa je bio odmah do Sare, prebacivši ruku preko njenih ramena. Jedva je čekala da se ponovo osami i krene sa čitanjem dnevnika i knjige. Jedino je o tome mogla da misli, kao i o tome šta će im Rajan reći. Ako uopšte bude htio da priča.

„Da ne bi ti da piješ sa nama?" - obrati se umjesto Hejden Sari, a ona ga samo pogleda i ne reče apsolutno ništa. Ustala je i uzela ranac, s nadom da će dobiti malo vremena da porazmisli o svemu sama sa sobom.

„Idem da prošetam pa ću pravac u sobu. Zabavite se." - lagodno će, bar u pokušaju. Požurila je prije nego je bilo ko mogao da se uvali s njom. To joj sada nije trebalo.

Ričmond je, s druge strane veoma lijepo mjesto. Narod se smijao šalama koje uopšte nemaju smisla i pio pivo u kafanama. Kućice i zgrade su zračile veselim bojama, a restorani su bili skoro pa puni. Svaka građevina je poticala iz različitog vremena, pa je svaka zasebno parala oči. Nebo je bilo vedro i pojaviše se obrisi zvijezda na istom, što je prolaznicima stvaralo spokoj. Pa i njoj samoj.

Obilazak je trajao dosta dugo, da su skoro dehidrirali. Stoga su svratili u kafe „Štrand", što je dovodi do totalno nepoznatih krajeva i skretanja. Iako nije bila sigurna kako će doći do sobe, opet joj je prijala ta samoća. Prekštenih ruku je hodala, kada se sjetila da otkuca Bler poruku:

Samo da se javim. Super nam je. Hvala vam što ste nam dozvolili da idemo :)

Nedugo zatim, stiže joj obavještenje:

Drago mi je, mila. Čuvajte se i pazite. Imali smo neodložnih obaveza, pa nismo mogli da se pozdravimo kako treba. Nadoknadiću vam to kada dođete. :*

Odloživši telefon u džep, ugledala je natpis ulice kroz koju je prolazila - 3817 Hul Strit. Idući pravinom, više nije bila ni sigurna ide li ka željenom mjestu. Najradije bi željela da uroni glavu u jastuk i zaplače. Niko nije imao pojma kroz šta je prošla. Sada nije mogla nikome ni da kaže. Budila joj se sumnja i za najmanju stvar, a o tome je mislila sve dok nije čula tutnjavu muzike i kuckanje čaša jednu o drugu. Ubrzavši korak, pred njom je mogla da vidi klub, kao i dosta ljudi koji se zabavljaju. Na drvetu koje je bilo položeno na sami vrh objekta, pisalo je Kod Terija. Nasmijavši se tiho, bacila je pogled na prisutne i za oko joj je zapao Rej Donovan kako sjedi na haubi kola i posmatra situaciju. Kraj njega su bile dvije limenke i kutija cigareta. Jedna mu je čak i dalje bila u ustima. Zamišljeno je zurio u gomilu, sve dok im se pogledi nisu susreli. Nije znala ko se više zgrozio. Da li on - ili pak ona. Prevrnula je očima i nastavila da ide svojim putem, dok nije doviknuo za njom:

„Ideš pogrešnim putem. Put za motel si odavno zaobišla." - sa dozom sarkazma će, a njoj se želudac prevrnuo. Nastavila je da se inati, idući još brže i time ga nervirajući, sve dok nije čula naglo praćenje. U jednom momentu joj se svo tlo obrnulo naopačke. Imala je osjećaj da će povratiti.

„Ne volim da glumim dadilju, ali izgledaš prilično sjebano." - govorio je dok je nosio na ramenu, a ona ga je nakon toga samo uzaludno udarala. Bio je izrazito jak. Koliko god je mislila da će ovo trajati, spustio je veoma brzo. Samo što nije bila na tlu, već u kolima. Smjestio se odmah na suvozačevo mjesto, upalivši ista.

„Mogao si samo da me izignorišeš. Našla bih način da se vratim, moronu." - na to se on slatko nasmija, zapalivši još jednu cigaretu.

„Ima prilično gadnih likova ovuda. Ne bih da te nosim na duši. Nisam baš toliki kreten." - pričao je s podsmijehom, a njoj su živci igrali. Imala je nagon da ga ošamari toliko jako da se ne pita sa sobom.

„I dalje si mi nejasan. Zašto me voziš ka sobi? Ni ne znaš me." - pogledao je kratko, pa vratio pogled na put.

„Hoćeš da idemo negdje drugo? I uzgred, dovoljno je što znam da si Makintajer." - to joj je izazvalo čuđenje, što se jasno moglo vidjeti na licu, ali nije ništa progovarala. Samo se cinično nasmijala.

„Radije bih umrla nego išla negdje sa tobom. Ni ne poznajem te." - iznervirano će ona, a on samo zaustavi kola. Bili su na sto metara od njihovog boravišta.

„Onda ti preporučujem da izađeš iz mojih kola. I da ne glumiš neki nivo. Takvo ponašanje ti ne pristaje." - sa bijesom u glasu će, a ona ga samo ošinu pogledom i krenu ka sobi. On, s druge strane, doda gas i ode u totalno nepoznatom smjeru.

Koji mu je đavo? - pitala se ona, još u gorem raspoloženju. Juče ju je doslovno tjerao iz sobe, sada je, još njenom krivicom, tjera iz kola. Štaviše, prvo se čak ponudio i da je vrati u motel. Po ponašanju koje je samo odbija od njega, ništa drugo nije mogla da izvuče. A imala je snažan osjećaj da ga odnekud zna. Da su, igrom slučaja, povezani pod veoma čudnim okolnostima. Samo što se ta slika nigdje nije navirala. A šanse za to su bile premale, ali je opet vjerovala da su istinite. Morale su biti.

Zdravo narode! Novo poglavlje je out. Stvari između Reja i Sare su veoma zapetljane i pod pritiskom. Očigledno nisu kliknuli, ili se tu još nešto krije? ;)