𝐏𝐫𝐨𝐩𝐨𝐯𝐣𝐞𝐝𝐧𝐢𝐜𝐢 𝐢𝐳 𝐬𝐢𝐣𝐞𝐧𝐤𝐞

Osamnaesto poglavlje

„Žao mi je što nisam deda kakvog zaslužuješ." - govorio je on na rastanku, dok su je ostali čekali u kolima. Osjećala se užasno. Nije znala ko joj glavu nosi. Na grbači je imala istinu tešku za cio život, a sa njom je jedino mogla da se nosi ako je prihvati. Znala je da je sada zasigurno nije prihvatila kako treba. I da će je to držati neko vrijeme. Dokle god je u ovoj zbrci.

„Nemoj da mi se izvinjavaš. Bar si mi rekao istinu." - sa istrošenim osmijehom je rekla, ne znajući ni na šta liči više. Oči su je pekle i izazivale novu borbu sa tugom i željom da plače kao kiša. Taman je bila u skladu s vremenom; tmurni oblaci i sijevanje je nagovještavalo nevrijeme. Uprkos svemu što se izdešavalo, Rajan je pošteno privukao sebi i jedno vrijeme je nije ni puštao. Po drhtanju je znala da i on plače. Jedva je uspijevala da djeluje pribrano. Odvojila se od njega i pravo u ruke dobila dres. Njihovo prezime se nalazilo na njemu.

„Mali podsjetnik na tvog starca." - aludirajući na sebe reče, a ona klimnu glavom u znak zahvalnosti. Nije imala hrabrosti išta više da kaže. Svaka njena riječ je zadavala novi udarac i žaoku nesreće. Okrenula se i bez riječi pošla ka svojima, mahnuvši u vazduhu.

„Čuvaj se." - uspjela je da kaže, a on joj kratko odgovori i pope se na trem. Nedugo zatim se vozilo upalilo, te je njegovu figuru vidjela u prolazu kako im maše. Potom je ušao u kuću a oni su se vratili na uobičajenu misiju da stignu kući čitavi. Niko nije progovarao ni riječi. Valjda je svako mislio da je suvišno s obzirom na to kako se osjećala. Mislila je da je prepolovljena.

„Moj deda je takav da je isto kao da ga ne poznajem. Sreća je što je tvoj čista suprotnost." - Tomas je govorio, a ona ga je gledala zatečeno. Nikada nije čula nešto takvo od njega. Ovo je čak zvučalo iskreno, ali je sve pokvario put njegove ruke koja je tražila njenu. Skamenila se i primakla Noi, jer je Džejk bio ovoga puta pored Hejden. S druge strane, Grej je bio u polu-snu i nije mogla oko svake sitnice da diže paniku. Štaviše, imala je u glavi misao da ga izbaci napolje i da ide pješke do Virdžinije Biča. A opet je znala da nije takva osoba i da bi se kasnije pokajala. Zato je trpjela dodire koji su bili poput saosjećanja.

„Nedostaješ mi." - rekao je tiho, skoro pa njoj na uvo. Rukom je prelazio po njenoj, idući ka nozi. Naglo je pomjerila i šutnula ga malaksalo u list, ali ga je to razljutilo. Bez ikakve buke ili naglog pokreta je krenuo ka njenom vratu, ali mu ruka biva spriječena u tome na pola puta. A zatim biva presavijena, što kod Brauna izazove bolne krike. Hejden je automatski zaustavila kombi i iznervirano gledala kako Grej kipi od bijesa. Suzdržavao se da ga ne polomi. Sara je sve to gledala zajapureno i pod utiskom. Mogla je da mu uzvrati kao Toperu. Ali nije Toper taj koji je zlostavljao. Koji je nasilno oduzeo njenu nevinost. Sara ima strah od Brauna koji nikako nije mogla da prebrodi. Ona je bila žrtva nasilja i njen glas niko tada nije mogao da čuje. Kao ni jedne jedine djevojke koja je kroz isto prošla.

„Još jednom je pipni i mrtav si." - hladnokrvno će on, dok ga je Džejk sa retrovizora strijeljao pogledom.

„Tvoje postojanje mi se sve više gadi." - Kuper reče, stežući pesnice. Svima ga je bilo dosta. Mislio je isključivo na sebe i šta njemu imponuje. Koliko god ulivali sebi nadu da će se promijeniti, da će ga ova suluda igra života i smrti promijeniti, to je pusti san koga oduva najsitniji drhtaj realnosti. Jednostavno je takav. On je silovatelj. Neko ko bi trebao da bude u zatvoru. A za to je jedino Noa znao. Džejk prvi misli da je samo verbalno bio loš prema njoj. Da su riječi te koje su bile presudne da pobjegne od njega i bude s njih dvojicom svugdje po školi kako je ne bi zaskočio.

Otvorivši vrata, Noa ga je iznenada gurnuo na cestu i krenuo udarati. Mislila je da će ga stvarno dokrajčiti, ali se u svemu tome desio veliki preokret. Taman kada je krenuo da ga ščepa za vrat, Braun mu prije toga zada ubod u stomak. Kada je opipala svoje stvari, Makintajerova je postala blijeda kao krpa. Skot se dokopao noža koji je imala kao strogi dokaz kakvo krivično djelo je maloprije počinila. Mahinalno je iskočila iz vozila i uspaničeno zurila u Nou koji je gubio svijest. On je bio teško ranjen zbog nje.

„Nisam mislio..." - pravdajući će počinilac ovog događaja, a ona mu odvali šamar. Za njim još jedan, pa zatim još jedan. Otrgla mu je nož i satjerala na samu polovinu ceste.

„Prevoz za tebe je završen. Bolje bježi dok te ne uhapse." - odsječno će, u pozadini slušajući kako ostalo dvoje zovu hitnu pomoć, a time se i pojavila iznenadna kiša koja se brzo pretvorila u pljusak. Tomas je nastavio da ide pravinom, prolazeći pored mnoštvo kola i ne gledajući nazad. Odmah zatim je prišla ranjenom i poljubila ga u kosu. Mazila ga je i pokušavala da zaustavi krvarenje, jecajući neprimjetno. Jedva je držao oči otvorene. Pljuvao je krv i kašljao neprestano. Panika je obuzela jer nije znala na čemu su. Koliko je smrtonosna rana i koliko vremena mu je ostalo. Nije prošlo puno, atmosferu ispuniše sirene i naglo odvajanje Noe u kola hitne. Njegov odlazak tamo je najviše bolio. Molila se za njega da bude dobro. Samo dobro.

***

Tog popodneva je otišla kod Hejden i slagala Grejeve kako su se zadržali na putu kući jer je gužva, a ona joj je ujedno ponudila da se okupa i presvuče kod nje, kako skoro ništa ljetnje robe nije ostalo u njenom garderoberu. Dugo je ostala u kadi. Kapljice vode su padale i klizile uz njene crte lica i obline, a kada se konačno povratila, presvukla se u crnu haljinu na bretele i starke. Kosa joj je, prava i duga, padala niz leđa, ali je lice i odavalo. Ogrebotine i rane na istom, kao i na rukama i koljenima. Izgledala je kao da je došla iz rata.

„Divno izgledaš. Stoji ti bolje nego meni." - reče brineta i osmotri je sa smješkom. Ponudila joj je nešto što većina ne bi, pa makar ih znala godinama. Na tome joj je veoma zahvalna.

„Hvala ti na svemu, Hejdi. Dužnik sam ti." - uhvativši sebe kako joj je upravo smislila nadimak, nespretno se nasmijala i privukla je u zagrljaj.

„Zajedno smo u ovome. I sviđa mi se nadimak. Zovi me tako, zvuči kul." - dajući sebi malo slobode i oduška, što nije dugo trajalo, dohvatila se ključeva i zajedno sa njom krenula ka bolnici. Prošlo je četiri sata od incidenta. Džejk je uveliko bio tamo i čekao da im javi kada će se probuditi. Čim se presvukao nije čekao ni minute, zaputio se ga generalnoj bolnici Sentara i pomno čekao. U par minuta neće biti jedini, jer će mu se i one pridružiti. Gotovo su utrčale unutra i ženi za pultom skoro sve zbrzale od napetosti, mada se ona ista dobro snašla. Sigurno je bezbroj puta prošla kroz ovakve situacije.

Trčeći uza stepenice i skrenuvši lijevo u dugački hodnik, ugledali su tamnoputog kako čeka i ujedno zavaljen spava na stolici. Svima se spavalo. Skoro i da nisu imali sna u protekla dva dana.

„Šta kaže doktor?" - gurnuvši ga Sara upita, a on se trgnu i ispravi u stopu. Protrljao je svoje oči i prigrlio obje uza sebe.

„Rana je bila prilično duboka. Jedva su ga održali u svijesti. Šili su ga i presavijali do prije sat vremena. Ali doktor kaže da će biti dobro, samo sada odmara." - to joj je izazvalo iskren polet sreće. Zagnjurila je glavu u njegovo rame i nasmijala se samoj sebi.

Preživjeće. Moj Noa će ostati sa mnom.

Novo poglavlje je out. Uživajte, ali ne zadugo ;)