𝐏𝐫𝐨𝐩𝐨𝐯𝐣𝐞𝐝𝐧𝐢𝐜𝐢 𝐢𝐳 𝐬𝐢𝐣𝐞𝐧𝐤𝐞

Osmo poglavlje

„Lajla Ostin je bila sestra Henrijeve majke, Laure Ostin - Spenser. Nestala je uoči svog rođendana, 14. maja 1964. godine." - čitala je Hejden sa svog računara, dok su ostali bili rasprostranjeni po cijeloj sobi. Još otkad su napustili kuću Spenserovih, Džejk je zvao Hejden da je obavijesti za Saru, a kasnije i da joj saopšti loše vijesti kojima su svjedočili tog dana. Kada su se pojavili kod njenih vrata, crnokosa je jedva uspjela da uhvati vazduha. Brineta je stegla takvom jačinom i dočekala je sa takvim osmijehom da je i njoj izmamila jedan. Roditelji su joj bili van vidokruga, tako da su imali malo privatnosti. Džejkova djevojka se doista razumjela u tehnologiju i znala je raznorazne načine da pristupi informacijama. Tako je postupila i sa Lajlom. Samo što je put do tih informacija bio prilično dugačak. Umalo su svi zaspali - osim Tomasa. Ponašao se veoma čudno otkad je Henri umro. Sara ga je gledala u krugu porodice. Bio je totalno drugačiji nego kad ostanu samo on i ona. Jedino je u datom trenutku kočio njegov tmurni izraz lica i nedokučivi pogled koji je dosezao puteve beskonačnosti.

„U kakvom si svijetu?" - upitala ga je zelenooka, a on je ošinu pogledom. Koliko god joj je muka nanio, ipak je ostala dosljedna sebi. Mogla je da mu vrati bezbroj puta, ali kada vidi u kakvom je stanju zbog Noe, shvata da ga je on prebio za sve te prolivene suze i bol koju joj je nanio.

Ovo je glupost.

Ustala je i uzela dnevnik sa obližnjeg stola. Još kada su ušli, rekla im je šta je pronašla, ali su trenutno svi bili okupirani misterioznom ženom. Stezala ga je u rukama svom snagom, a onda je odlučila da ga sama pročita. Još nikome nije rekla za knjigu. Ni gdje je bila svo to vrijeme. Brige su se nagomilavale, da nije imala kada da se izjasni.

„Jesi dobro?" - stvori se odjednom Džejk, dok su ostali njuškali po internetu ili jednostavno blenuli u plafon.

„Nisam." - na to on je značajno pogleda, a ona nespretno spusti pogled. Tamnokosi zauze mjesto do nje, prebacivši joj jednu ruku preko ramena. Grej je ostao po strani. Samo ih je gledao. Izgledao je dotučeno.

„Moram da saopštim nešto Noi i tebi. Nešto jako bitno." - šaputala je, a on je pažljivo slušao. Klimnuo je neprimjetno glavom.

„Trebam li da znam još nešto? Jesi li u opasnosti?"

„Mislim da jesam. I to i te kakvoj." - time je završila svu priču, jer ih je njegova djevojka prekinula uzvikom. Time je pridobila svu njihovu pažnju.

„Lajla Ostin je pretposlednja žrtva igre. Vijestima je sve ispričao posljednji i jedini preživjeli igrač, Rajan Vajt, 1978. godine. Do tada je živio krijući se po motelima." - ostali se zbunjeno zgledaše. Ko god je igrao igru, nikada nije živ izašao iz nje. Kao prvo, nisu znali da bivaju progonjeni i kada odustanu od same ideje, kao ni to da sada ipak postoji izlaz iz svega toga.

„Biće da je vezom potvrdio da vrijedi. Možda je shvatio samu suštinu." - dobaci Noa, a ostali potvrdiše njegovu sumnju.

„Gdje se nalazi Rajan Vajt sada?" - upitao je Braun, a Hejden sa par pokreta na računaru dobi adresu. Iznenađeno je uzdahnula.

„Nalazi se u Ričmondu. Sedma Avenija." - to je bilo dalje nego što su mislili. Adrenalin i nervoza su im kolali venama. Morali su da pođu kako znaju i umiju. Svi su trebali da se drže zajedno. Jedino tako će moći da zaštite jedni druge. Ne smiju da dozvole da još neko umre. To treba da im bude obaveza. Dužnost.

„Ne preostaje nam ništa nego da razradimo plan i odemo tamo." - Sara se oglasi odjednom, dobacivši dalje: „I da slažemo naše što bolje možemo."

***

Strepnja. Ubrzani otkucaji srca i pritisak u ušima. Noa i Sara čekali su njegove da završe sa obavezama i dođu u dnevni boravak. Nisu progovorili otkad ga je zatekla u Henrijevoj sobi. Sa težinom u grudima je tajno proučavala njegovo lice dok je pio jako piće koje je ukrao od oca. Stezao je flašu da je u jednom momentu mislila da će pući, stoga ništa nije ni pričala.

„Noa, mislim da mi ova igra nikad neće dosaditi." - govorila je Sara, ležeći pored njega, čvrsto zbijena. Prijala joj je njegova blizina - koja je ukrotila njene brojne nemire.
On joj se primakao, blago je milujući po obrazu. Potom je šapnuo: „Jednog dana će sve ovo biti stvarnost. Bićeš moja, Sari." - zatim je osjetila njegove usne na svojima. Iako je poljubac bio kratak, njen stomak je divljao. Crvena u licu i sa osmijehom, odgovorila je:

„Nadam se, Noa. To bi bilo ostvarenje mog sna." 

„Hoćeš malo?" - prekinuo je Grej, nudeći joj viski. Klimnula je glavom i pohitala za bocom, ali je on odmaknu.

„Nemoj da pretjeraš." - izgovori kao upozorenje, a ona uze bocu i naglo je nagnu, tako da joj alkohol klizi niz grlo i stvara nepotrebni višak toplote u tijelu. Međutim, on stavi ruku preko njene i blago je odmaknu. Dugo su se gledali, dok su im ruke bile jedna preko druge na piću. Drugu ruku je primakla njegovom licu, dok su joj se suze vraćale. Tako je čudno kada ne priča sa njim po cio dan. Kada ne može da mu s lakoćom priđe i legne do njega. Svaki put kada se sjeti poljupca srce joj zaigra. Njihovih igara i intimnosti koja je kroz njih proizilazila. Posmatrali su jedno drugo sa tolikom žudnjom, ali su se obuzdavali. Saru je izjedala krivica zbog burne reakcije. Nije čak ni raščistila s njim na čemu je. Ali je oduvijek bila tvrdoglava i teškog stava. Jedino su Džejk i on to umjeli da obuzdaju.

„Rekao sam ti da ne pretjeruješ." - reče i nasloni glavu odmah do nje. Kada je gledao iskosa, to je u njoj izazivalo vulkane. Jedva se kontrolisala.

„Rekla bih da imam opravdanje da pretjeram. Odanost ti nije jača strana." - tu mu je bila slaba tačka. Pukao mu je film. Jedan treptaj je bio dovoljan da se nađe ispod njega, dok su im se nosevi dodirivali.

„Ne razumiješ. Poigravaju se sa nama. Ova jebena igra to i hoće. Hoće da nas razdvoji." - to je govorio sa tolikim bolom u glasu, da joj je bilo mučno da ga gleda takvog. Pomilovala mu je obraz i nagla glavu ka njemu, ali joj je opet zapala fleka na vratu. Samo je odstupila i vratila se u sjedeći položaj.

„Ričmond nas zove. Moramo da se dozovemo pameti." - bila je njena završna riječ, dok je, poput ruže, venula u sebi. Nikada se neće naučiti pameti.

Dobar dan narode! Novo poglavlje je out. Očekujte još! Volim vas <3