𝐏𝐫𝐨𝐩𝐨𝐯𝐣𝐞𝐝𝐧𝐢𝐜𝐢 𝐢𝐳 𝐬𝐢𝐣𝐞𝐧𝐤𝐞

Dvadeset prvo poglavlje

Čim stigoše, prvo su se otarasili kola i provjerili da li je okolina čista. Zatim su ušli kroz odvaljena vrata i otuđili kuću koliko god su mogli. Spustili su roletne i zamračili prostorije, pozajmili nešto stvari od njene pokojne majke i od oca, a potom stavili u fioke nešto hrane koja nije zahtijevala frižider. Ovdje ništa nije radilo. Kuća je napuštena onog momenta kada je Džo umrla i kada je Sara postala zvanični član Grejevih. To je činilo dosta zapuštenom, ali je opet na nju gledala kao dom. Kao djelić njenog srećnog djetinjstva.

„Pametna ideja." - brineta je stala do nje, hvatajući je pod ruku. Zaista su se zavoljele. Otkad je čekala Džejka, uoči njihovog izlaska, činila se ljupko i mirno. U njoj je vidjela najbolju drugaricu.

„I jedina, Hejds. Moramo se držati zajedno." - rekla je, uzvrativši stisak. Posmatrali su Džejka i Nou kako popravljaju ulazna vrata i zbivaju šale. Noa je kratko pogledao u Saru, a onda se vratio na posao. Ona ga je tužno posmatrala i jedva dolazila sebi. Izgubila ga je kao momka, a što je najgore, izgubila ga je kao prijatelja.

„Razgovor nije dobro prošao?" - oglasila se Džejkova djevojka, a ona odmahnu glavom. Zaputile su se ka spratu, te je ona sjela i dozvolila joj da priča.

„Slušam te."

„Hejds, poljubili smo se prije Ričmonda. Priznao mi je kako je bio zaljubljen u mene. Zatim sam pomislila da je on negativac u cijeloj priči i tu smo se posvađali. Predložio je da se rastavimo, ali to nije bio razlog. Roven, crvenokosu koja ga je posjetila, je poljubio na žurci svojevoljno onog dana kada je Henri umro. Slagao me je da je to bila halucinacija. Ja... izgubila sam ga. Sada je sve nategnuto. Čak i najmanji pogled." - tu je ova ustala i zagrlila je, mazeći je po kosi. Sari su rane na licu i dalje bile vidljive, još zadobijene kada se otimala sa Toperom Mekolom.

„On te voli. Kada si nestala bio je kao sumanut. Nije u redu što je poljubio drugu i lagao te da mu se priviđalo, ali trebaš da popričaš sa njim. Pokušaj." - govorila je ona, a crnokosa je obrisala neprolivene suze i pribrala se. Treba da se ponaša zrelo i pokuša.

„Hvala na savjetu. Moje tvrdoglavo dupe to nikada ne bi samo odlučilo." - sa osmijehom reče, a Hejden joj mahnu i baci se na razgledanje kuće, što je značilo samo jedno.

Trebaju da popričaju.

Spustila se niz stepenice koje su škripale svakim njenim korakom, a potom je ugledala Džejka kako se zainteresovao za knjigu u podnožju. Lupila ga je po ramenu i poljubila u kosu.

„Ima li novosti?"

„Nema. Uobičajene stavke koje smo vec znali." - to je potreslo, ali je i dalje imala nadu. I dalje je vjerovala.

„Hvala ti što je čitaš umjesto mene. Dosta toga ti nisam još ni rekla, ja..." - on je tu prekinuo, uhvativši je čvrsto za šaku. Gledao ju je sa razumijevanjem i krajnje opravdavajuće.

„Noa mi je rekao za knjigu i kako si je pronašla. Đavolski jezivo ako mene pitaš. S druge strane, toliko toga si proživjela u posljednjih par dana. Treba ti vremena da zacijeliš." - staloženo će i sa vrstom empatije, a ona mu pomazi dlan i ode do Greja. Ka Kuperu se okrenula još jednom, praveći srce rukama. Isto joj je uzvratio, sa još većim osmijehom. Mada, čim je došla kod plavokosog, stresla se. Pravio je bravu i povremeno namještao nestašne pramenove kose. Čim je kucnula o jednu od dasaka, trgnuo se.

„Ćao." - rekao je žedno i znojavo, a ona mu uzvrati pozdrav. Srceparajuća je misao što nije mogla da ga zagrli i osjeti dobro poznati miris njegove kože pod svojim nozdrvama. Dodala mu je sok sa poda i on ga ispi u roku sekunde.

„Kako ide?" - pokušala je da djeluje opušteno, ali se on sarkastično nasmijao. Umio je da je procijeni u roku sekunde. Znao je svaku njenu repliku, pokušaj laganja i izvlačenja.

„Dobro znaš kako ide. Radio sam ovo i kod kuće. I ne okolišaj puno sa tim pitanjima. Znaš da te uvijek provalim." - rekao je sa dozom bijesa, a ona izađe sa njim napolje. Držali su distancu i gledali svako na svoju stranu.

„Noa, povrijedio si me." - počela je, a on cinično reče:

„Ma je li? Nisam znao." - tu ga je povukla za ruku i natjerala da je pogleda. Jedva je držao oči otvorene. U džepu mu je vidjela kesicu, mada nije mogla da protumači čega.

„Jesi li to napušen? Stvarno, Noa?" - razjareno je govorila, a on je prstima pokazivao da bude tiša. Nije je bilo briga. Sjela je na trem i odozdo ga gledala.

„Roven je stala između nas i sada smo šta? Neprijatelji? Stranci? Zašto tako utiče na tebe? Obećao si mi lojalnost. Obećao si mi da ću biti voljena. Ti si uvijek izvlačio samo najbolje iz mene, a sada ne znam ko sam više." - ispod glasa je dodala, a on je lupio šakom o fasadu, time je raskrvarivši. Nastavio je da udara, a onda je pošao dalje od boravišta. Ona je krenula bez pogovora za njim, znajući da ne treba da pravi nagle pokrete zbog izreza koji je pridobio od njenog bivšeg. Udarao je sve što mu se nađe na putu, sve dok ga nije povukla iza jednog žbuna i sjela. Uhvatila ga je za šake i privukla ih svojim usnama. Otisnula je poljubac i naslonila glavu na njegovo rame. Mogla je da čuje otežano disanje i nagle otkucaje srca. Vidjeti suze koje su padale na zemlju, a dobro je znala da Noa skoro nikada ne plače.

„Volim te, Saro. Zbog tebe znam kako izgleda prava zaljubljenost." - govorio je, držeći je u zagrljaju. Ona je pokušavala da ga smiri, ali nije mogla. Počeo je nekontrolisano da diše i da se trza. To je spriječilo u riječima koje je htjela da mu uputi. Doslovno ga je gledala kako se uništava i propada.

„Noa, šta ti se dešava? Ne znam šta da radim." - uspaničeno je govorila, milujući ga i pritiskavši za grudi. Osjetila se pogubljeno. Nisu imali telefone za hitnu ili ostale, nije znala kako da mu pomogne.

„Čega si se napunio?" - pitala je, uzevši kesicu iz njegovog džepa i umalo zbog iznenađenosti nije upala u trans. Kesa je bila puna bijelog zla. U kesi se nalazio kokain. Noa je počeo da se drogira. Drmala ga je za ramena i udarala po obrazima kako bi ga održala budnim, ali je onda počeo da pjeni. Uzevši kesicu kod sebe, taman je krenula da trči do ostalih, ali je presretnu ženska silueta koja je ubrizgala nešto u njega. Šta god to bilo, spasilo ga je. Natjeralo ga je da se ispovraća i prizove pameti.

„U redu je, dođi meni." - privlačila ga je i ljubila u čelo, a čim je vidjela crveni pramen kako viri ispod kačketa, imala je da je zakolje na licu mjesta.

„Roven, otkud ti u jebenom, napuštenom naselju?" - ljutito će Sara, a ova je samo prostrijeli pogledom.

„Kaže se hvala što si mi spasila prijatelja. Čekaj, stranca? Ili je ipak sada nešto treće?" - namjerno je provocirajući, pomogla je Noi da ustane i podigla je obrve. Od narednog pitanja joj se gotovo slošilo. Očigledno joj je bio posao da je muči. Za to će joj platiti. Trenutno je htjela da je predozira i išutira.

„Pa, gdje ti je kuća?"

Neka što vas Roven nervira, nego i mene. Mada, šta je - tu je. Nemojte me ubiti. ;))