𝐏𝐫𝐨𝐩𝐨𝐯𝐣𝐞𝐝𝐧𝐢𝐜𝐢 𝐢𝐳 𝐬𝐢𝐣𝐞𝐧𝐤𝐞

Dvadeseto poglavlje

Uveliko trčeći ka sporednom izlazu, mogli su čuti brujanje motora i viku na medicinske sestre, kao i lomljavu svega što im imalo zasmeta i nađe im se na putu. Šunjali su se kroz hodnik, samo što je Sara bila odsutna do te mjere da je jedva pratila ostale. Razmišljala je o marihuani i Noi koji se opet vratio na nju. Redovno je konzumirao kada je tek počeo u srednju, ali je nakon godinu dana, uz redovno pritiskanje, prestao i zakleo se da je više nikada neće probati. Okolnosti su ga navele na totalno suprotnu misao.

„Hej, skrenućemo ka izlazu i zatim trčimo pravinom. Tu će biti teško da nas prate. Koliko vidim, svi su na prednji ulaz." - govorio je Džejk, zureći iza jednog zida ka njima. Ostali su se složili s njim i krišom krenuli ka planiranom, ali su čuli naglu dernjavu.

„Rekao si da će biti u bolnici, Tomase." - ishitreno je govorio jedan, a ostali se skameniše. Čim su se okrenuli, ugledali su Tomasa Brauna kako im pomaže. Odaje ih i izlaže smrti. Nisu imali vremena da budu bijesni i istresu ga iz gaća. Morali su da izvuku živu glavu. Odmah, iako niko nije mogao da vjeruje vlastitim očima.

Došavši do vrata, Noa je opsovao i vidio kako su katancem zaključana. Ugledavši dasku položenu na jedan od ćoškova, uzeo je i pokušao da odvali isti. Plašljivo su gledali iza sebe, u nadi da ih niko neće vidjeti. Da ih niko pod ovim okolnostima neće juriti.

„Idemo." - uspio je da ih polomi, pa su oprezno išli ka zelenilu iza njih. Taman što napraviše korak, izdajnički glas se čuo iz neposredne blizine.

„Eno ih! Vidim ih, ovamo!"

„Ti izdjaničko smeće!" - Sara je povikala, nastavljajući s ostalima da trči. Noa je pravio bolne izraze zbog rane, ali je ipak trčao s ostalima. Bilo je bježi ili umri. Ovo drugo niko nije želio. Zaobilazili su kola na parkingu i preskakali ista, ali čim su čuli ostale suparnike kako pale svoja vozila, Hejden je bez ikakvog pogovora prekinula prekidače jednog karavana i ponovo ih spojila kako bi dobila energiju i pogon da ga pokrene. Niko nije razmišljao o tome šta je legalno a šta nije. A pogotovo ne o tome kako je Hejden naučila da krade kola. Znali su jedino da su ovi likovi opasni. I da žele ono što trenutno nose u rancu. I da sigurno žele da zapale Saru jer je ubila jednog od njih.

Uskočivši u kola, punom brzinom je krenula ka cesti i totalno zaobišla Virdžiniju Bič. Zaputila se ka beskrajnom, pravom i truckavom putu, a čim začuše pucanj gotovo su se oduzeli. Sagnuli su se i sklonili glave, slušajući sviranje ostalih kola i psovanje vozača. Krivudali su svako malo, sve dok naglo nisu skrenuli ka Frst Lending Stejt parku. Ostavivši kola po strani, Džejk je uzeo ranac i svi potrčaše uz drveni puteljak da nađu zaklon. Sada je svako bio upućen u to koliko im knjiga znači i od kolike je važnosti po njihove budućnosti.

Krećući se usklađeno, čuli su bat tuđih koraka kako korača za njima. Sara se umalo stropoštala na tlo, a onda je u moru krošanja tražila zaklon, mada nisu imali vremena da se penju. Ugledavši vodu ispod njihovih nogu, gadljivo su se pogledali. Ličila je na bljutovinu. Korjeni i opalo lišće je plutalo po njoj, ali nisu imali nikakvih drugih opcija. Svo četvoro su preskočili labavu ogradu i bili spremni da skoče. Međutim, u daljini se čuo pucanj i znali su da nemaju kada da se premišljaju. Zadržali su dah i pošli ispod mosta, koji je bio toliko blizu vode da su jedva promolili glave na površinu. Džejk je skočio sa rukama i torbom u vis, jedva je držeći na suvom. Prislonio je na vruće drvene daske.

„Po koracima se vidi da su krenuli ovuda." - oglasila se prilika, teškim hodom kružeći okolo. U momentu je čak podešavao pištolj. Sledila im se krv u žilama. Zjenice su im se suzile od straha i adrenalina. Ponestajalo im je daha. Korov drveća im se motao oko nogu.

„Uspjeli smo da lociramo Toperov telefon. U kombiju je." - reče jedan, tipkajući po telefonu. U ovom slučaju je zahvaljivala svim živima što su ga zaboravili. Ali opet, nije znala zašto je njegov telefon bitan.

„Idemo po njega. Možda je ovo bio mamac. Možda nas je Tomas zajebao da su oni klinci zapravo pravi." - udarivši nogom o pod, opalio je metak u most i umalo pogodio Hejdeninu lobanju. Gotovo se stresla.

„Bude li tako, lično ću ga izbušiti i svaku municiju potrošiti na njega. Moramo da osvetimo Topera i moramo naći crnu knjigu. Kupi dupe i idemo." - koraci su polako počeli da se udaljavaju, dok su ostali koji su ih čekali ponovo palili motore i jurcali ka lokaciji za koju su mislili da je prava. Čekali su još koji minut, a onda su se gadljivo penjali ka suvome. Praznili su usta i nos od nakupljene tečnosti, a onda su bez ikakvog trenutka gubljenja nastavili ka plaži u sklopu parka. Niko nije znao zašto tamo idu. Ništa drugo im nije preostalo. Čak su uspjeli da zaobiđu čuvara i bez ikakvih troškova haraju nepoznatim puteljcima.

„Tomas znači..." - O'Nilova je zamišljeno cupkala, a ostali pogledaše ka bistroj vodi koja se nalazila samo par koraka od njih.

„Izdajica prve klase." - Kuper je mumlao, dodavši torbu Noi. Svi su se držali zbijeno. Niko nije imao pojma da bi im to učinio. Posle svega kroz šta su prošli.

„Zna nam adrese. Špijuniraće nam kuće. Ne smijemo da idemo pravo u njihove šake." - znajući da će opet morati da lažu, svaku moguću soluciju su prošli. Staratelje nije lako slagati.

„Moja majka nije kući naredna tri dana, možemo reći da ćemo ostati kod mene." - Džejk se oglasio, a ostali klimnuše glavama. Hejden je znala da će morati da se obrati majci. Otac joj je bio isuviše strog za takve stvari. Momci su za njega bila crvena zastava. Majka bi mogla da je pokriva.

„Gdje ćemo da idemo uopšte? Ne možemo kampovati ovdje." - Hejden reče, a Sara je lukavo pogleda. Znala je da ih izlaže debeloj opasnosti, ali ni približno ne kao ovoj trenutnoj. Uostalom, to mjesto je bilo opasno jedino kada je igra dovela do njega. Kada je nesmotreno i izgubljeno tumarala naseljem bez ikakvog opreza. Ovako je bila sasvim bezopasna.

„Prije svega, ako imate telefone kod sebe, javite roditeljima i zatim ih bacite u vodu." - pričala je Makintajerova, a ostali kratko istipkaše poruku i zatim baciše uređaje u vodu. Tako su bili lišeni praćenja.

„Idemo u moju rodnu kuću." - oglasila se tiho, dodavši:

„Zaputićemo se ka Ulici Klinston Holms."

Novi zapleti i adrenalin ;) Uživajte!