Priča o suncu i mesecu

3.

Probudila se kada se kočija zaustavila i začula kratko kuckanje na prozoru. Sanjivo se protegla i pridigla, ugledavši Popova kako otvara vrata kočije i pruža joj ruku.

,,Mogu sama da izađem'', odbrusila je i ignorisala njegovu ruku.

,,Nisam ni sumnjao.''

Krajičkom oka je primetila kako je prevrnuo očima i krupnim korakom se zaputio ispred njih.

,,Nemojte njegovo ponašanje shvatiti lično, princezo Katerina'', obratio joj se Fjedorov stavši pokraj nje. ,,Zna biti pomalo grub, ali je najčasniji čovek kojeg sam upoznao.''

Oči su mu se ozarile dok je to govorio, i Katerina je shvatila koliko ovi momci imaju poštovanja prema njemu iako, još uvek, nije videla nijedan valjan razlog za to.

Svo troje su laganim korakom marširali ka Palati Evermor koja je oduzimala dah i bila veća no što je Katerina ikada mogla da zamisli. Shvatila je koliko zapravo malo zna o Palati koja je izgrađena pre nekoliko decenija i koja je služila kao utočište i sigurna kuća za sve koji su bili kao ona – ili kao ono za šta su je smatrali.

,,Da li bi trebalo da budem zabrinuta?'', upitala je Katerina smeđokosog Fjedorova koji nije napuštao njenu stranu.

,,Mišljenja sam da ne bi trebalo, princezo. ''

,,Zovi me Katerina'', reče uz osmeh. ,,Bio si veoma ljubazan prema meni.''

, ,,To je najmanje što mogu da učinim, prince-'', zaustavio se uz nervozan kikot. ,,Katerina.''

,,Tako je već bolje'', zakikotala se. ,,Da li se ovo dešava često? Da privodite ljude u zavisnosti šta govore glasine?''

,,Moram da priznam da ne. Naročito da nas napadaju dok nekoga privodimo u Palatu'', reče iskreno. ,,Zapravo, ne sećam se da smo imali slučaj poput tvog otkako sam ovde. A ti, Petre?''

Obratio se ćutljivom momku sa Katerinine desne strane koji je samo odmahnuo glavom.

,,Ne bih rekao. Bile su nekoliko glasina tokom godina, ali uglavnom je brzo dokazano da se radi o koještarijama. Niko nije doveden u Palatu pred Bogdanovim. Nikada.''

Katerina je nervozno stisnula ruke u pesnice i progutala knedlu. Iako je pokušavala da uveri sebe da je sve ovo pogrešno i da ona nije to za šta je smatraju, deo nje je zadrhtao od straha da je možda ona zaista razlog svetlosti koja je oterala Etijorane. Nesvesno je prešla rukom preko brade koja je i dalje pulsirala i bila odrana, ugrizavši se za usnu od sevajuće boli.

Toliko je bila udubljena u svoje misli u pokušaju da se pribere da nije ni primetila raskoš koji je obitavao u unutrašnjosti same Palate: dragulji koji su visili sa raskošnih lustera, zimzelena boja zidova, slike sa zlatnim ramovima i marmerni podovi u kojima su mogli da vide svoj odraz.

Fjedorov i Milenov su se zaustavili ispred ogromnih drvenih vrata kraj Popova koji je i dalje imao nedokučiv izraz lica. Netremice je nekoliko trenutaka posmatrao Katerinu, blago napućivši usne.

,,Da li si spremna?'', upitao ju je.

,,Ne'', reče iskreno. ,,Ne znam šta da očekujem.''

,,Ne brini, neće mnogo boleti.''

,,Boleti?'', razrogačila je oči u neverici. ,,Šta će mi raditi što će boleti?''