Priča o suncu i mesecu

16.

Katerina je zarila zube u donju usnu, svesna pogleda svih muškaraca za okruglim stolom. Čekali su njen predlog - neki zaintrigirano, a neki sa ne tako diskretnim skepticizmom.

,,Ako ne želite da savijači budu očigledno pojačanje, a i kako bi se pokrila veća teritorija između svih kraljevstva, mogu se poslati manje grupe savijača, ali da ih prerušimo u Etijoranine. Ionako ih je sve više, biće im teško otkriti da nisu jedni od njih. A uostalom, znajući sposobnosti proizvođača, ne sumnjam da bi mogli da izrade verodostojne replike njihove odore. Naravno, uz koje poboljšanje.''

Nekoliko trenutaka su svi ćutali, razmenjivali poglede i zamišljeno prelazili šakom preko brade.

,,To je veliki zalogaj'', odgovori napokon Lev. ,,Štaviše, možda i sa prevelikim rizikom. Pristalice mogu shvatiti da se radi o zasedi i obavestiti Kralja Tame, a da toga nismo ni svesni.''

,,Ali opet su manje verovatnoće da će nešto proći neopaženo'', reče Konstantin Nikolajev, šarajući pogledom preko Leva do Katerine, a onda mu se jedna strana usana izvi. ,,Nije loše, princezo Aleksejeva.''

Katerinine usne u vidu ružinog pupoljka se izviše u zadovoljni osmejak.

,,Koje je vaše mišljenje, Pavele?'', upita Bogdanov, rukom i dalje preko Katerinine. Pitala se da li je njen ujak mogao da vidi Viktorovu naklonost prema njoj.

Pavel je zamišljeno uzdahnuo i izvalio se u stolicu, šakama raširenih i pripijenih uz površinu stola, donoseći odluku koja može ili da dovede do spasenja ili propasti. ,,Mislim da bi trebalo poslušati princezin predlog.''

Nakon kratkog većanja, došao je red na glasanje. Svi su se složili sa Katerininim predlogom, čak i Simon koji je to nevoljko učinio. Razmotrivši još nekoliko smernica oko prihvaćenog predloga, Bogdanov je saopštio da će već tog dana obavestiti Vrhovnog kralja o donešenoj odluci i da očekuju u narednim danima obaveštenje o pozicijama prerušenih vojnika.

Taman kada je general označio kraj većanja, Nikolajev ga je zaustavio podigavši raširenu šaku.

,,Jedan momenat, moliću'', reče demonstrativno, a onda usmeri pogled ka Katerini. Kažiprstom slobodne ruke je prelazio preko oštro izvajane vilice, posmatrajući je kao da želi da pročita nešto što se nalazi duboko zakopano u njoj.

,,Zašto ste zaista došli danas na zasedanje, princezo Aleksejeva? Teško je poverovati da vas je zanimalo prepucavanje arogantnih muškaraca sa titulama.''

,,Možda sam samo želela da vidim svog ujaka'', reče poluistinu, slegnuvši ramenima.

,,Možda'', reče. ,,Ali to nije sve, zar ne?''

Katerina se zagonetno nasmeši, ne skrivajući gorčinu koja je bila iza osmeha. ,,Želim da mi odobrite odlazak u Vindfols.''

Ponovo je nastupio muk za okruglim stolom, po ko zna koji put nakon što je nešto izgovorila. Osećala je njihove poglede na sebi, procenjivali su je. Mogla je krajičkom oka da spazi ujakovo lice na kojem je mogla da pročita pitanja čiji broj se sve više rojio, ali se nije obazirala. Stoički je držala hladan i proračunat izraz lica, čak i onda kada je osetila da je Viktor spustio ruku kraj sebe. ,,Znam da većina odluka koju Vrhovni kralj donese se bazira na onome šta vi odlučite za ovim stolom. I znam da Vrhovni kralj neće tek tako dozvoliti da samo išetam iz Palate, naročito nakon što je video šta mogu da učinim. Ali ako bi većina podržala moj zahtev, možda bi bio dobre volje da učini ustupak. Zato mi je potrebna vaša saradnja.''

,,Uz dužno poštovanje, zašto bismo išta učinili u vašu korist, princezo?'', Simon Pavlov je opet reagovao, ali ovaj put je progutao sitničave komentare i ostavio ih za sebe.