Priča o suncu i mesecu

19.

Miris jorgovana je golicao Katerinine nosnice, nežan povetarac se igrao sa zalutalim pramenovima kose i slao joj tračke jeze ispod haljine koju je nosila. Kraljica kraj nje je šetala vrtom u tišini, iako briga na njenom licu nije samo vidljiva već i opipljiva. Katerina ju je posmatrala krajičkom oka, rukom prelazeći preko sitnog šimširovog lišća.

,,Kada si planirala da mi kažeš?'', izgovori Katerina tiho, pogledom i dalje usresređenim na sitno lišće pod prstima.

,,Da budem iskrena, kćeri moja, nismo želeli da ti kažemo istinu dokle god je postajao rizik za ovakvim sledom događaja.''

Kraljičino lice je bilo iskreno, prošarano kajanjem i tugom koja je prodirala mnogo dublje od njenog srca. Katerinine usne su bile suve poput baruta. Ruke je sakrila u džepove kaputa, odjednom svesna da joj ruke sve vreme drhte.

,,Dakle, znali ste da imam moći? Tata i ti?''

,,Ne'', odmahne glavom i stisne usne koje su naglo pobelele. ,,Mi... uvek smo se bojali da postoji mogućnost za to. Ali nikada nisi davala nikakve naznake da imaš bilo šta natprirodno u sebi. Čak smo i odahnuli u jednom trenutku. Mislili smo da, ukoliko nisi kao mlađa pokazala išta slično tome, da smo sigurni. Da si ti sigurna. Bila sam ubeđena do noći kada su nas Etijorani napali.''

Glas joj napukne.

Nešto u Katerininim grudima se steže, blokirajući joj dotok vazduha. I dalje je u određenim trenucima čula vriske preplašenih ljudi, režanje Etijoranina, kao i slike krvi koja joj je bila na haljini i telu - krvi kojom je cela dvorana bila prekrivena, poput bizarnog platna isprskanim bojom burgundije.

Kraljica Aleksejeva sedne na klupu koja se nalazila u središtu vrta punim ruža različitih visina, veličina i boja. Ovo mesto joj je nekada bilo najsrećnije, najmirnije. Sada više nije bila sigurna da ga može vezati za takve uspomene. Majka obavije svoje ruke oko Katerininih istog trena kada se spustila kraj nje na klupu, prodorno je posmatrajući. Svaki njen pogled ju je boleo. Prožimao. Razarao u paramparčad.

Nije bila njena majka.

,,Ko su bili moji roditelji, majko?''

Ines Aleksejeva duboko izdahne kao da su joj grudi bile pune srče koja joj se sve dublje zariva u srce koje se davi u sopstvenoj krvi.

,,Sve je počelo sa tvojim dekom'', započe kraljica šapatom. ,,Nije uvek bio veran tvojoj baki. Zaljubio se, i započeo aferu sa tadašnjom sluškinjom dvora. Nisam sigurna koliko je afera trajala, ali iz nje je nastao Maksim. Bio je pet godini mlađi od Ilije.''

Nesvesno je prelazila rukama preko Katerininih, pogleda zalutalog na jednu tačku na tlu, kao da proživljava sve u svojoj glavi. Katerina je upijala sve u tišini.

,,Tvoj deda, nikada nije bežao od odgovornosti. Iako je poštovao tvoju baku, njihov brak nikada nije bio iz ljubavi. Bio je samo dobar savez između dve moćne porodice. Postojalo je uzajamno poštovanje i platonska ljubav, ali prave bračne ljubavi nikada nije bilo. Tako da, kada je saznao da nosi Maksima, želeo je da ga prihvati. Želeo ga je na dvoru. Želeo je da mu pruži sve što je pružio Iliji. Ali Arina je odbila. Nije želela da njen sin odrasta kao plemić. Nije želela metu na njegovim leđima. Isprva niko nije razumeo takvu odluku; bila je ishitrena i neracionalna. Ali vremenom je tvoj deda shvatio. Arina je bila savijač. I mislila je da je jedini način da sačuva Maksima ukoliko bude ispod radara. Mislila je da ga niko neće tražiti u selu, da nikoga neće zanimati sin obične sluškinje. Ali bila je toliko u krivu. O, koliko je samo bila u krivu'', Ines stavi ruku preko drhtavih usana, pokušajući da zadrži suze.

Katerina je nikada nije videla ovako skrhanu. Ne otkako je kralj Ilija podlegao bolesti.

,,Arina je dozvolila Maksimu da viđa Iliju, i njih dvojica su bili nerazdvojni. Znali su da su braća, znali su i da Arina ne želi Maksimu takav život. Maksimu nikada nije smetalo, nikada nije prebacio Iliji što živi u raskošu. Bio je previše ljubazan, previše nežan za ovaj svet - za ovo crnilo u kojem živimo. Njihova ljubav, o Katerina, draga, nisi svesna koliko su se voleli. Boli me srce samo od pomisli na to'', Katerina proguta knedlu koja ju je sve više stezala u grlu. ,,Kada je imao devetnaest, Maksim je radio u seoskoj kovačnici. I zaljubio se. Zaljubio se u devojku koja je bila švalja i koja je radila nekoliko dućana dalje od kovačnice. Njihova ljubav je bila epskih razmera, kao iz bajke. Zaljubili su se i ubrzo su se venčali. Ilija je bio presrećan zbog Maksima. Želeo ih je na dvoru, želeo je da budemo jedni uz druge. Ali Maksim nije želeo. Želeo je da usliši želje svoje pokojne majke. Naročito ne nakon saznanja da je Ekaterina trudna. Da nosi devojčicu.''