Priča o suncu i mesecu

35.

Nije mogla da zamisli ni u snovima da će joj put do dvora Vrhovnog Kralja pasti toliko teško. Nije bila sigurna da je čak uspela da odglumi ravnodušnost kada je ugledala Andreja pred kočijom kako razgovara sa Viktorom. Nije pogledao u njenom pravcu, ali je osetio njenu prisutnost. Primetila je to po iznenadnom ispravljanju leđa i napetim ramenima.

,,Odlično, vaše visočantsvo je pristiglo'', sa druge strane kočije se pojavio savetnik Vrhovnog Kralja. ,,Možemo konačno krenuti na put.''

,,Mislim da se nismo zvanično upoznali'', rekla je, privukavši pažnju svih prisutnih muškaraca.

Savetnik ju je posmatrao iskosa, proračunatog pogleda i nečeg nedokučivog. I pored toga je mogla da pročita neodobravanje u njegovom pogledu. Odlično. Ni on se njoj nije dopadao.

,,Zaista? Kako nesmotreno od mene'', prokomentarisa pre nego se pojavi pred njom, ležerno se naklonivši. ,,Maksim Dmitriev, savetnik Vrhovnog Kralja vama na usluzi.''

Napokon je mogla da ga osmotri izbliza, njegovu kratku kosu boje gavranovog pera, kratko podšišanu bradu i sitne bore u uglovima tamnih i iskošenih očiju. Kratko je klimnula glavom, a onda pogledala ka Viktoru koji je dao signal da uđu u kočiju. U uglovima usana mu je titrao jedva vidljiv osmejak, dotakavši je nežno po ivici ruke i ona oseti nečujno odobravanje.

Vožnja kočijom je bila sporija od najsporije smrti koja je nekog mogla da zadesi.

Maksim je ležerno razgovarao sa Viktorom o najnovijem oružju na kojima su proizvođaći radili iako je postojala određena rezervisanost u njegovom glasu, dok bi Andrej tek po koju reč izgovorio. Sedeo je nasuprot nje, odsutno prelazeći palcem ispod brade i posmatrajući proplanke koji su se prostirali oko njih.

Ni sama nije bila raspoložena za razgovor, razmišljajući o svim načinima na koje bi razgovor sa Vrhovnim Kraljem mogao proći. Nije smela da ostavi utisak osobe koju ne mogu kontrolisati ili koja je spremna da izazove pobunu. Javljao joj se nemir u stomaku i želja da iskoči iz sopstvene kože. Nije da je sumnjala u svoje sposobnosti ubeđivanja, ali kralj Avgustin nije bio olako predvidiv čovek (naročito što se sa njim susrela samo jednom), a i činjenica da će njegov savetnik sve vreme držati oko na njoj joj nije bila utešna.

U tim trenucima kada bi najviše posrnula u paniku, osetila bi Andrejev pogled na sebi, jedva primetan, poput nežnog milovanja. Osetila bi ga u kosi, na koži, kako se spušta sa njenih ramena do donjeg dela leđa. Osetila bi lakoću u udovima, pritisak u grudima bi nestao i prestala bi da nesvesno zariva nokte u dlanove. Kada bi se okrenula, već je gledao u nju, ali ne dovoljno dugo da zadrži njegov pogled. Bio je to čudan osećaj, vid razgovora koji je bio sada samo njihov. Činio ju je da se oseti smireno i zbunjeno u isto vreme.

Kada ih je Maksim najavio i kada su se našli pred kraljem Avgustinom sve je poprimilo novo značenje. Bio je to početak neizbežnog; početak neizrečenih pretnji i proračunatih pogleda.

Kralj Avgustin je ležerno sedeo na svom tronu kada mu se Maksim našao sa desne strane i sagao se kako bi mu nešto šapnuo na uvo. Kralju obrva zaintrigirano zatitra, a onda ih još jednom osmotri nakon što su se naklonili.

,,Pa, mogao bih reći da je prava tragedija što smo izgubili priliku da ugostimo izdajicu onako kako je zaslužila.''

Otpio je gutalj tečnosti iz zlatnog pehara okićen draguljima, a onda prstom poče da prelazi po ivicama istog.

,,Žao mi je zbog vašeg gubitka, princezo Aleksejeva'', doda monotono, a onda izvi ivicu usana u podrugljiv osmeh. ,,Ali mi je drago što ste se svi vratili u jednom komadu. Manje-više.''

Ruke su joj bile sakrivene iza leđa, osetivši oštri bol zarivenih noktiju u šake u pokušaju da se održi pribranom – ili da je spreči da postane ubica Vrhovnog Kralja i njegovog glavnog ljubimca.