Priča o suncu i mesecu

5.

Katerina se nevoljno promeškoljila u krevetu usled upornog kucanje na vratima koje je delovalo da nikada neće prestati. Zapitala se zašto Mardžori jednostavno ne uđe nego stoji pred vratima. Začuvši otvaranje vrata nakon još par kucanja i nepoznat ženski glas, nadošlo joj je sve što se desilo prethodnog dana. Nije bilo Mardžori. Nije bila u svom krevetu. I nije bila na svom dvoru. Bila je u Palati Evermor i ništa što se desilo nije bio san kao što se nadala.

,,Katerina, budna si'', ljupka devojka u svetlo zelenoj haljini, prćastog nosa i plave kose svezane u pletenicu je stajala kraj nje, spustivši nežno nešto u dnu kreveta van dometa Katerininog pogleda. ,,General Bogdanov zahteva tvoje prisustvo.''

,,Mora li to biti odmah?'', nevoljno je upitala iako ju je nešto steglo na pomen njegovog imena. Devojka se zabezeknula, ne verujući šta ju je Katerina upitala.

,,General te je pozvao. Mora biti odmah'', sklonila je prekrivač sa Katerine i naterala je da ustane iz kreveta. ,,Uzgred, ja sam Anastasija. I trebalo bi da se obučeš što pre.''

,,Ali nemam šta da obučem, stvari mi nisu još stigle.''

,,General je mislio na tebe'', Anastasija se nasmešila i podigla tešku odoru sa kreveta. Bila je to haljina od teške svile u beloj boji i zlatastim odsjajem sa istim takvim kaputom osim što su na njemu bili ukrojeni različiti simboli u crnoj boji. Znala je da su to isti kaputi kakve su imali i ostali savijači i koji su određivali njihovu pripadnost; osetivši tračak ljubomore što su oni imali u svojim redovima slične sebi.

Katerina je ćutke dozvolila Anastasiji da joj pomogne da se obuče, i dalje razmišljajući o svom kraljevstvu koje nije mogla tek tako da zaboravi iako bi generalu i kralju to najviše odgovaralo. Znala je šta znači sve ovo, šta znači kada postaneš jedan od njih – savijača. Tvoj identitet se gubi sa tvojim zvanjem. Postaješ deo njihove armije, njihove celine i sve ono što si nekada bio više nije važno. Čak i ako ostali savijači možda imaju neku povlasticu više, znala je da to za nju neće važiti. Ona je bila pokretna meta i njen život je izvan zidina Palate Evermor imao određenu cenu.

,,Spremna si'', izgovorila je nakon što joj je odmrsila pletenicu i pustila da joj kosa u valovima slobodno pada duž leđa. ,,Prelepo izgledaš.''

,,Hvala'', setno je izgovorila.

,,Znam da ti sve ovo teško pada, ali vremenom ćeš se navići. Svima nam je bilo teško u početku, ali većina nas je došla u Palatu kada smo bili deca.''

,,Ti si takođe savijač?'', upitala tu je Katerina znatiželjno.

,,Iscelitelj, da budem precizna. Mi lečimo savijače kada su u nevolji.''

,,To zvuči kao jako zahtevno'', prizna Katerina.

,,Kad malo razmisliš, svi imamo jako zahtevne poslove'', Anastasija ljupko slegne ramenima. ,,Ali niko od nas ne nosi breme koje ćeš ti morati.''

,,Da li je užasno sebično što deo mene želi da se nikad nije saznalo da posedujem moći?''

,,Naravno da ne'', rukom ju je pogladila po kosi i utešno pogledala u oči. Katerina je mogla da joj primeti nekoliko sitnih borica u uglovima očiju. ,,Normalno je da se bojiš i da ti je teško to da prihvatiš. Potrebno je da čitav život odbaciš nakon toliko godina, život koji si toliko dugo živela i sve planove koje si ikad napravila. Lakše je to učiniti kada si dete, nesvestan života oko sebe.''

Katerina je bolno izdahnula, kao da joj se čitav arsenal oštrica zario u grudi. Pošla je nevoljno za Anastasijom koja ju je otpratila do izlaza iz Palate gde ju je očekivao general Bogdanov. Anastasija ju je stegla za ruku, pokušavajući da je barem malo uteši, nateravši Katerinu da se osmehne iako joj nije dopirao do očiju.