Priča o suncu i mesecu

10.

Narednih dana nije viđala Bogdanova.

Sedeći za ručkom pored dvojice savijača drugog reda čula je da je general morao hitno da napusti Palatu zbog vesti da se u sirotištu Vajtkresta nalazi dvoje dece sa moćima karakterističnim savijačima. Vajtkrest se nalazio na samoj granici između zapadnog i južnog Rejvenšilda, stvarajući ogroman pritisak na armiju Vrhovnog kralja, strepeći da Kralj Tame ne bude prvi koji će stići do nezaštićene dece. Put je bio dug i nimalo pristupačan, nekoliko dana putovanja u oba pravca. Katerina nije mogla da zbog toga ne oseti zabrinutost, kako za bezbednost te dece tako i za Bogdanova i vojnike koji su otišli sa njim - uključujući i Popova o kojem je po najmanje želela da razmišlja.

Nakon sukoba sa Anjom, Tatjana je bila blaža prema Katerini. Nije znala da li je tome bio razlog strah ili zadovoljstvo Katerininom naboju moći od pre par dana, ali sada ju je manje provocirala udarcima i polivanjem vodom. Doduše, prethodnog dana je morala da provede čak dvadeset minuta ležeći u kadi punoj ledene vode kako bi naučila da stabilizuje um i disanje, ali ni traga od nasilnog polivanja.

,,Kanališeš svoju moć iz besa'', Tatjanine reči su zvučale poput prigušenog odjeka kada je zarila glavu pod ledenu vodu. ,,To se mora promeniti dok nije prekasno. Ti si bomba koja neprestano otkucava i čeka trenutak da eksplodira.''

Ali iako je bila na oprezu sa njom, Katerina nije mogla da sakrije iznenađenje na licu kada je Tatjana otvoreno pohvalila njen napredak. Nije mogla da se ne složi sa njom, znajući da je već nekoliko puta na komandu prizvala svoje moći - dosta skromnijeg intenziteta koji je mogao da se opiše kao par iskrica naspram praska koji je izbio u toku borbe sa Anjom. Uhvatila je sebe kako počinje sve lakše da prihvata taj deo sebe. Svoje moći. Novi dom. Nove prijatelje. Bogdanova.

Sada, nakon obilnog i mirnog doručka, Fjedorov joj je obećao da će joj pokazati radionice proizvođača i uputiti je u određene izume koji će joj biti potrebni. Osmatrala je kamene zidine oko sebe dok su se spuštali stepenicama ispod same Palate. Na zidovima su stajale upaljene baklje koje su bacale crveni odsjaj na njihova lica, počevši da se privikava na tamu koja ih je polako obgrljivala. Koraci su im odzvanjali po hladnom betonu, a u daljini je mogla da se zakune da čuje kapanje vode. Vazduh je postajao neprobojan i pun vlage kako su odmicali i ona oseti kako joj se doručak penje uz grlo od njega.

Odjednom su se zaustavili i Katerina je shvatila da su naišli na ćorsokak. Okrenula se kako bi osmotrila zidine oko sebe u nadi da će videti bilo kakav prolaz, ali ništa nije odskakalo od sivila zidina. Fjedorov je iz unutrašnjeg džepa kaputa izvukao nešto nalik na štapić i promrmljavaši reči koje Katerina nije uspela da razazna, štapić je zasvetleo. Katerina je ispustila izdah oduševljenja, a Luka se na to nasmešio.

,,Šta je ta stvar?''

,,Ključ koji otvara odaje proizvođača'', odgovori tiho. ,,Samo nekoliko nas u unutar Palate poseduje ovaj ključ pored samih proizvođača. Čak i kada bi ga se neko dokopao, ne bi mu bio od koristi jer ne zna bajalicu koja ga pokreće.''

,,Koristite magiju?''

,,Pa, ne bih je baš nazvao magijom. Proizvođači mogu da stvore bilo šta ni od čega, davajući svemu neku višu svrhu. U tom pogledu, svaka njihova naprava sama po sebi je magična. Ali to je zapravo samo njihov dar - manipulacija metala i ostalih materijala koji im padnu pod ruke.''

Katerina blago napući usne i klimne glavom upijajući informacije koje joj je nasmejani vojnik i njen prijatelj predočio. ,,A sada sledi zabavan deo zbog kojeg smo i došli.''

Fjedorov je vešto zario štapić - ključ u ništavilo kamena kao da postoji brava koja je njenom oku nevidljiva. Začulo se škljocanje mehanizma iza zidina poput prastarog sata koji je otkucavao, i nekoliko trenutaka kasnije, pojavio se otvor u zidu. Katerina je zurila razdvojenih usana u čudu, i dalje nesvesna svih stvari koje se oko nje dešavaju i otkrivaju.