Priča o suncu i mesecu

30.

Hitrim korakom je krenuo ka Palati, ne obazirući se na vojnike koji su obavljali svoje svakodnevne aktivnosti. Mogla je da se oseti tenzija u vazduhu, u njihovim treninzima, u razgovorima. Sastanci sa ostalim predstavnicima dvorova je postalo učestalije, žustrije, puno psovanja i raspravki u planovima i strategijama ja za dalji napad. Svi su odbrojavali trenutke kada će do rata doći, kada će morati da krenu na Kralja Tame. I sam je bio u strepnji od neizbežnog.

Nije mogao da ne primeti i dozu bojazni u svojim ljudima otkako je obeležen. Mogao je da pročita neizgovorena pitanja, teorije u njihovim pogledima. Nije ih krivio, ni sam nije mogao da odgonetne šta se zaista desilo.

,,Pukovniče!'', glas ispred njega mu je zaustavio tok misli.

Oči su mu bile razrogačene, dah isprekidan, ali znao je da njegovo stanje nije bilo posledica trčanja, već uzbuđenja – vojnik Fjedorov je bio više nego u odličnoj formi.

,,Da li je sve u redu, vojniče?'', Andrej se zaustavio, stavivši ruke autoritativno iza leđa.

,,Sećate se kako ste tražili da proverim sve knjige u biblioteci ne bi li pronašao bilo šta vezano za ono što vam se dogodilo?''

,,Nisam baš mislio na sve knji-''

,,E pa, nisam ništa pronašao u njima'', nastavio je da govori, ne obraćajući pažnju na Andrejeve reči. ,,Ali sam se onda setio da možda postoji nešto u svetoj biblioteci sveštenica s obzirom da poseduju sve drevne knjige o ritualima, običajima i istoriji nastanka.''

,,I?''

,,Pa, nisu bile baš najsrećnije da mi dopuste da čeprkam po starim zapisima, ali sam dobar u ubeđivanju. Ceo dan sam pretraživao sve što je moglo da ima bilo kakvu naznaku na sličan ritual ili dešavanje, i uspeo sam da pronađem samo ovo.''

Iz prednjeg džepa uniforme je izvukao nekoliko presavijenih papira, odmotavši ih i otkrivši kurzivna slova ispisana crnim i crvenim mastilom.

,,Ovo je isečak iz istorije postanka svetaca'', odgovori tiho, gotovo zaverenički.

Andrej je zurio u hartiju u njegovim rukama, blago napućivši usne.

,,Vojniče?''

,,Da, gospodine?''

,,Da li si ti to iscepao stranice iz drevne istorije postanka sveta?'', Andrej izvije obrve. ,, Pritom, jedine očuvane verzije?''

Luka bezuspešno otvori usta nekoliko puta poput ribe na suvom.

,,...Ne. To bi bilo izuzetno nesmotreno. I glupo.''

,,Jasno'', Andrej klimne glavom, pokušavajući da suzdrži smeh. ,,Ne želimo gnev sveštenica na jednog od mojih najboljih vojnika, zar ne?''

,,Naravno, gospodine.''

,,Nastavi, molim te.''

Zadovoljno se nasmeši i klimne glavom.

,,Može se reći da se radi o priči, mitu. Stari ribar je imao bolesnu kćerku na samrti. Putovao je čitavim Rejvenšildom u potrazi za lekom, obilazivši sve znane i neznane apotekare, travare i iscelitelje, ali bezuspešno. I tako, očajan i željan cenkanja za zdravlje svoje jedinice, odlučio je da potraži pomoć na poslednjem mestu. Molio se Svetoj Diani, boginji života i svetlosti. Odlazio je na vrh Marivera, poznatog kao počivalište svetice. Molio se, prinosio darove u nadi da će se oglasiti.''

Andrej je pomno pratio Lukine reči, posmatrajući uzbuđenje u njegovim očima i glasu, stvoreno za nekog kome bi pripovedanje ili pak učenje drugih dobro išlo. Nije bez razloga dao ovaj zadatak njemu – bio je najbolji sa knjigama, pronalaženju podataka i uvek je imao knjigu sa sobom. Bio je dobro potkovan pored izvrsnih fizičkih veština.