Priča o suncu i mesecu

44.

Dugo je fokusiranog pogleda gledala u šaru na drvenom podu pokušavajući da svari ono što joj je Luka saopštio.

Žele te mrtvu.

To nije bilo nešto što i sama nije očekivala, ali čuti to naglas je bilo potpuno nova dimenzija gorčine koju do sada nije osetila.

,,Pa, to je bilo... brže no što sam očekivala'', izusti najzad, pročistivši grlo koje joj se naglo steglo. ,,Da li je saopštio razlog tako iznenadne odluke?''

,,Nekoliko dana nakon što ti je Maksim zapretio ukoliko sarađuješ sa Najtfolsom, njihova sumnja je počela da se produbljuje. Koliko sam uspeo da zaključim iz onoga što mi je rekao, imali su špijuna. I špijun je otkrio sa kime se kralj Volkov sastajao.''

,,Sa kime?''

Luka je progutao knedlu i duboko uzdahnuo. ,,Sa Filipom Stepanovim. Tvojim ujakom.''

Katerinino srce preskoči nekoliko otkucaja.

Naglo je ustala sa kreveta i počela da korača dužinom prostorije, zamišljeno pipajući donju usnu.

Da li je bilo moguće da je njen ujak bio upućen u planove koje je Džulijan Volkov imao? Verovatno.

Da li je bio spreman da sada, nakon što je Vindfols uništen, ne bude više diskretan u svojem savezništvu? Vrlo verovatno.

Da li joj to dodatno minira položaj u Palati? I te kako.

,,I smatraju treba da, njegova umešanost sa čovekom sa kojim je Vindfols oduvek imao savez, bude razlog mog smaknuća?''

,,Nisam završio'', Luka slabašno odmahne glavom, pogledom prateći njeno nervozno hodanje. ,,Sa sumnjom da Najtfols sprema odmazdu u nekom trenutku u budućnosti, boje se da ćeš se odmetnuti. Već si previše jaka i svojeglava, smatraju te rizikom i preprekom. Vrhovni kralj... Vrhovni kralj se boji da će nakon rata ljudi početi da smatraju savijače ravnopravnima. Da će misliti da si dostojna. Da ćeš imati sledbenike. I da ćeš mu, vremenom, preoteti krunu.''

Tenzija i iščekivanje je pulsiralo kroz celu prostoriju, kradući vazduh iz njenih pluća.

,,Nije me briga za njegovu glupu krunu.''

,,Znam'', Luka je bio na nogama, pogled pun brige i straha. ,,Ali sve ovo, Katerina... Sve ovo je previše ozbiljno. Previše je mračno i izopačeno. Da sam znao ranije da sam položio zakletvu za takvog čoveka nikada ne bih..''

,,Ne govori to'', princeza se naglo zaustavi, osmotrivši mladića ispred sebe. Disao je isprekidano, pogled unezveren kao i kada je saznao da je Petar mrtav, kao dečak kome su upravo saopštili da nijedna bajka zapravo nije istinita. ,,Ovo nije tvoja krivica. Nisi mogao... Jednostavno nisi mogao da znaš. Niko od nas nije. Njegova vladavina je popločana krvavim, lošim namerama. Učinio je užasne stvari i tek će ih činiti. Ali nažalost, nije najveći neprijatelj kojeg trenutno imamo.''

,,I šta ćemo onda? Praviti se da ne znamo šta smera? Čekati trenutak kada će odlučiti da te ubije? Katerina, ne mogu. Ne mogu da izgubim još nek-''

,,Nećeš'', našla se ispred njega, umirujuće ga uhvativši za ruku. Poznavala je taj strah, strah od gubitka koji je koračao poput tihog saputnika kraj svakog od njih. Svako od njih je previše izgubio, previše boli u sebi čuvao, sazrevši prerano. ,,Rešićemo to. Naći ćemo način.''

Luka je nakon nekon vremena klimnuo glavom, stisnuvši usne.

,,Nisi mi rekao kako si uspeo da izvučeš sve te informacije iz Vrhovnog savetnika.''

Fjedorov se namršti, a onda prođe rukom kroz kosu. ,,Nije moja tajna da je odam. Ali.. recimo da je bio ubeđen da razgovara sa generalom Bogdanovim.''