Priča o suncu i mesecu

31.

Put do tamnice su proveli u tišini.

Katerina je hodala mirno kraj njega poput poslušnog deteta dok su se kretali hladnim i vlažnim hodnicima ispod Palate – suviše mirno. Šake su joj bile stegnute u pesnice, pogled usresređen na odredište, a vilica stegnuta. Sve to je bilo u vidu predznaka za oluju koja će uništiti sve pred sobom.

Zato ju nije gurao, nije pokušavao da razgovara o nečemu što je već znao da je načinilo štetu. Mogao je da oseti pod kožom poput gnoja; bes koji nije bio njegov. Šunjao mu se kroz krvotok, stezao grlo i peckao u prstima. Nije mogao to da objasni, ali je bilo prisutno i stvarno poput princeze kraj njega.

Koraci su im odjekivali pod vlažnim betonom, a Andrejevo srce poče da kuca jače sa svakim korakom kojim su bili bliže Tatjaninoj ćeliji. Mrzeo je da silazi u tamnicu, mrzeo je svaki put kada je morao da izvlači informacije iz ljudi. Gnušao se smrada prljavštine pomešanim sa metalnim mirisom krvi; gnušao se onoga što je ovaj višedecenijski rat činio ljudima poput njega.

I mrzeo je što se ovog puta radi o nekome bliskom njemu.

,,I mislio sam da sam čuo korake'', Viktor se našao ispred njih, videći mu u pogledu nervozu zbog činjenice da nije dobio nikakvu informaciju od izdajnice. Pogled mu je pao na Katerinu koja i dalje nije progovarala. Bilo je čudno, posmatrati je poput ljušture.

Viktor je stisnuo usne u nemoći, te se okrenu na pate i povede ih ka ćeliji na kraju hodnika u kojoj je bila Tatjana. Andrej je želeo da razgovara sa njom istog trena kada se probudio u svojoj sobi i sa Anastasijom kraj kreveta koja je pokušavala da prokljuvi šta mu se dogodilo. Ali, svakog puta kada je krenuo ka stepenicama koje su vodile ispod Palate, noge bi ga izdale. Nešto u njemu bi posustalo, našlo novi izgovor da odustane.

Tako da, sada, kada se našao ispred njene ćelije ukopan, i sa vrlo malo snage u nogama, dao je sve od sebe da ona to ne primeti. Poznavala ga je veoma dobro, i može se čak i reći da je jednim delom zaslužna za formiranje ličnosti koja je danas. Bilo joj je lako da razazna kroz njegovu fasadu koju je toliko jako pokušavao da zadrži.

Sedela je u čeličnoj stolici, prikovana za beton lancima koje su proizvođači izradili striktno za savijače koji bi pronašli put u njihovoj tamnici, upijajući moći savijača poput sunđera. Bila je obučena u svoju uobičajenu sivu haljinu koja je bila umrljana i puna prašine. Kosa joj je bila vezana u sada već neurednu punđu, a lice joj je bilo umrljano prljavštinom. Ali i pored izgleda koji je odudarao od njene karakteristične urednosti, njen pogled je i dalje bio oštar i fokusiran, ne davajući ni najmanju naznaku da će se povinovati ikome od njih. Isturila je bradu i duboko udahnula, poput životinje koja pokušava da namiriše strah svog plena.

,,Vidim da imate novu taktiku u pregovaranju'', glas joj je odjekivao u betonskim zidinama. Pogled je prešla preko svakog od njih, ali se zadržao na Katerini. ,,Osetila sam šta si učinila izvan zidina Palate. Moram priznati da sam iznenađena. Prilično veliki poduhvat za jednog guštera.''

Nije bio siguran u kojem trenutku se Katerina trgla iz transa u kojem je bila, poletevši ka vezanoj Tatjani. Bila je spremna da joj zarije nokte u lice, ali ju je Andrej zadržao i zarobio u svom naručju, obuhvativši je oko struka. Katerina je pokušala da se otme iz njegovih ruku, besno mlatarajući i rukama i nogama. Bila je žestoka i uporna u toj nameri, ali on je bio jači.

,,Ubiću te!'', zarežala je, nesvesno zarivši nokte u Andrejeve podlaktice.

,,O, ne sumnjam da to želiš. Količina besa koju nosiš u sebi već neko vreme je zabrinjavajuća. Ali ovo nije prvi put da ti to govorim. Prilično si dobro upoznata sa onime što mislim o srži tvojih moći.''

,,Kako se usuđuješ da mi se obraćaš? Kako si samo mogla? Poznavala si ih! Poznavala si ih i svi su mrtvi zbog tebe.''

,,Zbog mene? Niko nije mrtav zbog mene, naivna devojčice. Mrtvi su zbog toga što si ti živa.''