Priča o suncu i mesecu

20.

Večera je prošla bolje no što je Katerina očekivala. Bilo je smeha, uljudnog razgovora, čak su i Andrej i Markus uspeli da se suzdrže od međusobnog koškanja. Napokon je videla ponovo i svog ujaka, koji je pun elana razmenjivao dogodovštine sa pukovnikom, kao i koliko obojica žele da skinu ciničan osmeh sa Simonovog lica. Delovalo je kao i da se Petar opustio, čak je u nekoliko navrata i sam inicirao razgovor. Katerina se nakon dužeg vremena osetila opuštenom. Osetila je kao da je sve što se dešavalo prethodnih dana i nedelja deo košmara koji je trajao duže no što je očekivala. Kao da nikada nije ni napuštala dom.

Bilo je rano jutro kada je princeza napustila svoju sobu i prošetala dugim hodnicima dvora. Spavala je mirno i nakon dužeg vremena se osetila punom energije. Razmišljala je o svom ujaku koji je u zoru otišao kočijom u Vinterfols, kako bi posetio Pavela Morozova i kralja Alberta. Radilo se na jakim savezima među kraljevstvima otkako je Kralj Tame izazivao razdor u mestima koji su bili pod okriljem kraljevstva. Svi su se trudili da se drže zajedno kako nijedan kralj ne bi poklekao uticaju Kralja Tame i poklonio mu autonomiju nad svojim kraljevstvom.

Filip je bio sa njenim ocem u tim vodama otkako je Katerina znala za sebe - uvek je sastančio, bio udubljen u višesatne razgovore sa njenim ocem, odlazio na putovanja i posete ostalim kraljevstvima. Zato se Ines nije nikada mešala u te stvari; njen brat je dovoljno dugo bio predstavik Vindfolsa i već je izgradio određen ugled među ostalim predstavnicima. Povrh svega, znao je kako da dopre do njih. Zato, kada ih je za večerom obavestio da u zoru odlazi u Vinterfols kojem je pripadao Velhejven, Katerini je samo jedna stvar bila na pameti. Trebala joj je usluga i znala je da je njen ujak jedina osoba koja će joj u tome pomoći.

Nakon večere, kada su ostali sami, nekoliko trenutaka ju je posmatrao u čudu, čak i znatiželjno, ali onda se samo osmehnuo i poljubio ju je u kosu.

,,Učiniću sve za tebe, Palčice'', prošaputa, gladeći je po kosi.

Trgla se iz prisećanja kada su joj pažnju privukla došaptavanja i cvrkutanje sluškinja u hodniku. Neke su bile gotovo prilepljene uz prozore, otvorenih usta i razrogačenih očiju, posmatrajući nešto što se odvijalo napolju.

Šta je toliko bilo zanimljivo?

Ugledavši princezu i njen zbunjeni pogled, sve su se rastrčale i vratile svojim dužnostima. Mogla je da se zakune da su bile crvene u licu, kao da su posmatrale nešto što nisu smele. Katerina napući usne i namršti se sama sebi, ali ne priđe prozoru. Uputila se ka dvorištu, želeći da vidi iz prve ruke šta je toliko privuklo pažnju sluškinja da su ostavile svoje obaveze po strani da bi to osmotrile.

Sunce joj je milovalo kožu dok je koračala ka delu u kojem se nalazila kovačnica Markusovog oca i mesto gde su uglavnom vežbali Markus i ona - mačevali se, bacali noževe, a nekad čak i igrali. Želela je da se uputi ka kovačnici kada joj je nečije teško disanje privuklo pažnju.

Zakopala se u mesto.

Andrej je bio na zemlji i radio je trbušnjake. Bio je mokar od znoja i bio je bez majice. Katerina proguta knedlu, zureći u njega. Povremeno bi ispustio prigušen izdah, nateravši princezi čudan osećaj u stomaku. Napokon joj je bilo jasno šta je privuklo pažnju sluškinjama. Pitala se kako nisu otvorile prozore i ispale kroz iste od savršenosti onoga što se nalazilo u dvorištu i proizvodilo te zvukove.

,,Dobro jutro, otrovnice'', reče zadihano, a onda se podiže sa zemlje u jednom pokretu, davajući joj priliku da bolje osmotri njegov torzo.

Ne da osmotri - da zuri.

Zurila je.

Mora prestati da zuri.

Ne sme da zuri u njegov znojav torzo sa pločicama i mišićima koje nije znala ni da postoje na telu.