Priča o suncu i mesecu

18.

Otvorila je oči i ugledala plavokosu priliku kako gestikulira da izađu napolje. To je označavalo dve stvari - stigli su i Vindfols i ona je prespavala čitavu drugu polovinu puta.

Kroz prozor kočije je posmatrala Petrov zagonetni smešak, ne shvativši da je razlog njegovog osmeha to što je zatekao nju i Andreja kako spavaju jedno uz drugog - Katerinina glava na pukovnikovom ramenu i njegova glava koja se oslanja na njenu. Princeza pročisti grlo i ispravi se pomalo neprirodno, pokušavši da ostavi utisak kao da je to bila čista sitnica. Duboko u sebi je znala da to nije istina - otvorila se momku kojeg nije podnosila, koji ju je sve vreme slušao i u kojem je, nekim suludim silama, u toj kočiji našla utehu.

,,Dobro je, budna si'', promrmlja Andrej glasom dubokim poput režanja, te se rastegne. Delovalo je kao da je spavao čvrsto koliko i ona sama. ,,Previše hrčeš za princezu.''

,,Ja ne hrčem'', brecnu se i stavi ruke preko grudi.

,,O, i te kako hrčeš'', naceri se pukovnik. ,,Ali ne brini, ostaće to naša mala tajna.''

Katerina ga prostreli pogledom, što zbog zadirkivanja, što zbog činjenice da nije pridavao značaju to što se uspavala na njegovom ramenu. Ali, sudeći njegovom izgledu i načinu na koji se nosio, čisto je sumnjala da je prva devojka koja se na taj način našla blizu njega.

,,Zašto me nisi probudio?''

Andrej slegne ramenima. ,,Izgledalo je kao da ti je potreban odmor. Uostalom, lepo je odmoriti se pored tebe kada ne pljuješ reči poput otrova na mene, slatka muko moja.''

Katerina frkne i lupi ga po mišici zbog zadirkivanja, nateravši ga da se zakikoće. Iako ju je nervirao do srži, nije mogla da sakrije čudnu opuštenost koja je u poslednje vreme bila prisutna sa obe strane. I osetila bi određenu prijatnost u utrobi kada bi ga čula kako se smeje - lice bi mu se odmah opustilo, grube crte lica bi postale nežnije, a oči starije od njegovih realnih godina bi postale pitomije.

,,Jesi li spremna?'', upitao je, izašavši iz kočije i pruživši joj ruku da izađe. Princeza uzdahne i kratko klimne glavom, zakopavajući duboko u sebi želju za povraćanjem.

Miris cveća iz dvorskog vrta joj je zagolicao nozdrve, učinivši da je jeza ostavi nežne poljupce duž kičme. Položila je šaku ispod grudi kako bi iskontrolisala disanje, a onda stegla tkaninu haljine koja se poslušno skupljala pod njenim prstima. Posmatrala je kule i dvorac koji se nalazio ispred njih, u neverici da prošli put nije bio poslednji kako osmatra svoj dom.

,,Katerina! To si ti'', ispred sebe je ugledala kovrdžavog mladića bronzane kože i očiju koje su izgledale poput otopljenog bakra. Crvena uniforma kraljevske garde i kožni držač na struku na kojem je visio mač njegovog oca su samo dodavali njegovom besprekornom držanju. Posmatrao ju je u neverici, upijajući svaki delić nje kao da ne veruje da se ne radi o snu.

Ne uspevši da zadrži cvilenje, Katerina mu se baci u naručje, obavivši ruke oko njegovog vrata. Mirisao je na hibiskus i pepermint, zahvalno udahnuvši miris koji ju je vraćao u detinjstvo, u srećnije dane. Zavrteo ju je u naručju, kikotavši se na isti način kao kada su bili deca. ,,Zaista si to ti'', izgovori uz njen potiljak, stegavši je još čvršće uz sebe.

,,Nedostajao si mi, Markuse. Nisi svestan koliko'', odvojila se od njega kako bi osmotrila njegovo lice. Iako je bio građen kao muškarac, njegovo lice je i dalje bilo dečačko, ukrašeno pegicama od sunca i sićušnim ožiljkom iznad usne koji je zadobio padom na kamen kada su kao mali igrali šuge. Bio je svega tri godine stariji od nje.

,,Filip nam je rekao da te očekujemo, ali nismo znali da će biti toliko brzo. Mardžori će pasti u nesvest.''

,,Kad smo već kod Mardžori, gde je ona?''