Priča o suncu i mesecu

11.

Čim je začula topot kopita ispred Palate, Katerina je izjurila iz svoje sobe pokušavajući da smiri srce koje je želelo da iskoči iz grudi od uzbuđenja. Tolika želja da vidi nekoga je za nju bila strana, ali je nije krila. Nije želela ni da joj se opire. To je bila jedna od retkih stvari koja je trenutno uspevala da joj drži glavu iznad vode kako se ne bi udavila u moru haosa i tragedije.

Jedan od kočijaša je otvorio vrata kočije koja je obavijena u crno, ona koja je bila namenjena generalu Bogdanovu. Zastala je u mestu kako bi osmotrila priliku koja je izašla iz nje: tamnokosi muškarac u svojoj crnoj košulji i crnom kaputu šarama sličnim njenim - Bogdanov. I njegov pogled je bio fiksiran na njoj.

,,Katerina'', izusti, široko se osmehnuvši. ,,Da li ovo znači da je moje odsustvo izazvalo nedostajanje?''

Ukrstivši prste iza leđa, polako je koračala ka njemu uz zagonetni osmeh koji joj je titrao na usnama. ,,Možda'', slegne ramenima.

Našavši se na korak od njega spazila je modricu koja je poprimila plavičastu boju, zaključivši da je stara nekoliko dana. ,,Šta ti se desilo?'', zabrinuto ga upita, nesvesno prešavši prstima preko njegove tople kože.

,,Recimo da me je jedan od pristalica Kralja Tame dokačio pesnicom. Ali zapravo bi trebalo da vidiš njega.'' Dok je govorio, osetila je blagi trzaj pod prstima kao reakciju na njen dodir, ali nije odvratio pogled sa nje.

,,Izvini'' , reče nesigurno shvativši da ga je dodirnula u javnosti i to bez imalo ustručavanja.

,,Ne izvinjavaj se'', posmatrao ju je ispijenog pogleda, kao da je njegova žudnja bila toliko velika da je mogla da je proguta celu. ,,Ne smeta mi da me dodiruješ bez najave. Štaviše, možda bih voleo da to činiš češće.''

Osetila je kako joj boja navire u obraze, a u stomaku joj se javilo prijatno komešanje. Disanje joj je postalo isprekidano, ne skidajući pogled sa muškarca koji ju je očarao. Katerina nije želela ni da razmišlja u kom smeru bi sve ovo otišlo da nije iza njih začula kako je neko diskretno pročistio grlo. Andrej.

Odsečno ih je odmerio sa nimalo prikrivenom netrpeljivošću i frknuo u pravcu Katerine. Bogdanov se zakikotao.

,,Shvatili smo pouku, Andrej'', obrati mu se Bogdanov. ''Ponašaćemo se najbolje što možemo.''

,,Jako sam zahvalan na uviđajnosti jer ne želim da provedem dan objašnjavajući deci zašto vas dvoje dahćete jedno drugome u vrat.''

Katerina nije bila sigurna da li je crvenilo na licu bilo od besa ili sramote, ali je želela da propadne u zemlju. Zašto kad god se nešto dešava on mora biti tu?

,,Pošteno.''

Prisećala se da je Nina pomenula da je Andrej jako blizak Bogdanovu i da je njegova desna ruka, ali čuvši kako nehajno pecka i usmerava generala, delovalo je kao da je njihova povezanost dublja od čiste poslovne saradnje. Izgledali su kao dva dobra prijatelja - bez rata, bez činova. Samo dva dobra prijatelja kojima je stalo jedno do drugog na način koji povezuje božanstva univerzuma. Na isti način koji je njoj bilo stalo do Mardžori i Markusa. Na isti način koji vidi da će joj biti stalo do Nine i Luke.

,,Hajde, mali banditi, pokret'', Popov je izgovorio uz osmeh, a sićušni devojčica i dečak smeđe kose, ne stariji od pet godina izleteše iz kočije ciknuvši. Devojčica se zaletela Andreju u naručje, obavivši ručice oko njegovog vrata. ,,Kristofere, zar ti ne želiš da se pridružiš sestri u naručju?''

,,Ne'', dečak energično odmahne glavom, posmatrajući okolinu oko sebe. ,,Ja sam veliki dečak, mogu sam da hodam. Lena je mala.''

,,Oboje smo mali'', devojčica isplazi jezik ka njemu.