Priča o suncu i mesecu

28. - Prvi deo -

Kapci su joj bili preteški kao da je spavala danima. Ili možda nije spavala uopšte.

Bilo je teško proceniti.

Nije osećala kontrolu nad sopstvenim telom, osećajući utrnulost u svakom udu. Usta su joj bila suva poput baruta. Svaki treptaj je bio bolan, pokušavajući da izoštri vid.

Dezorjentisana i sa trenutnom rupom u sećanju, pokušala je da se pridigne oslonivši se na laktove.

,,Polako'', začula je ženski glas kraj sebe. ,,Previše si slaba da tako naglo ustaješ.''

Trebalo joj je nekoliko trenutaka da razazna Ninino ljupko lice i da oseti olakšanje što je vidi. Ubrzo ju je preplavilo novo otkriće.

Bila je u Palati.

,,Koliko sam-'', pokušala je da izgovori, ali se onda zakašljala. Nina hitro ode do stočića na kojem je bio porcelanski bokal i sipa čašu vode koju joj je dodala.

Otpila je zahvalan gutljaj vode i pružila joj natrag čašu, i dalje se prisećajući svega što se desilo pre nego što je izgubila svest.

,,Tri dana'', izgovori Nina pažljivo, sevši kraj nje. Kosa joj je bila vezana u pletenicu, a lice ozbiljno, zabrinuto. Nije bilo traga njenoj uobičajenoj razdraganosti. ,,Iscrpela si svoje moći. Pritom ti je telo bilo u šoku, dehidrirano i neuhranjeno. Još uvek se nisi u potpunosti oporavila. Moraš da miruješ.''

,,Ne osećam bol'', izgovori tiho, položivši ruku na grudi kao da pokušava da napipa nešto bolno. Sećala se razarajuće boli, boli koja ju je razbila u komade.

,,Anastasija i Igor su dali sve od sebe da ti zaleče povrede. Bilo je teže zbog stanja u kojem si bila, ali su uspeli.''

Katerina je osećala kako joj se u glavi točkići ponovo obrću, kao da ponovo nalaze svoj tok u mehanizmu.

,,Mislili smo da ste mrtvi'', tiho izgovori Nina uhvativši je za ruku. Mogla je da vidi senku brige na njenom licu, kao i tamne podočnjake. ,,Kada smo čuli da je Vindfols napadnut, general je izgubio razum. Nije želeo to da prihvati. Poslao je većinu savijača da prevrnu svaki delić Vindfolsa i okoline, čak i čitavog Rejvenšilda ukoliko je bilo potrebno. Čak se i sam oglušio o naredbe kralja, krenuvši u potragu. Vrhovni kralj je bio gnevan.''

,,Viktor je učinio sve to?''

Nina kratko klimne glavom.

,,Nije napuštao tvoju stranu otkako si se vratila. Jedva je napuštao prostoriju. Kao da se bojao da, ako te ostavi i na svega par minuta, tebe u narednom trenutku više neće biti. Ne mogu to da ti opišem, ali... Nikada ga nisam takvog videla'', Katerina proguta bolnu knedlu. Još ju je morio način na koji su se razišli poslednjeg puta. ,,Ali onda nam je pukovnik ispričao šta se zaista desilo. Ne mogu ni da zamislim šta si preživela poslednjih par dana.''

Ali Katerina više nije čula išta što je Nina izgovorila.

Disanje joj je postalo ubrzano, kao da je pomen njega bio okidač da ponovo proživi poslednje trenutke pre gubljenja svesti.

,,Andrej?'', izusti panično, a onda ustade, ali je istog trena obavila tama kao da joj je neko prigušio svu svetlost u sobi. Mislila je da će se srušiti, ali je Nina bila brža i uspe da je zadrži. ,,Osetila sam. Andrej nije uspeo.. Andrej-''

,,Š-š-š, smiri se'', njene ruke su bile na njenom licu, pokušavajući da joj uhvati pogled kako bi je umirila. ,,Dobro je.''