Leptir

Prolog

Poslednji sunčevi zraci su se probijali kroz šumu i nežno prelazili po njenom pegavom licu dok je kroz otvoreni prozor od auta posmatrala prirodu oko njih nakon što su se vraćali kući sa piknika.
Volela je te kratke porodične odmore sa vremena na vreme i duge vožnje. Uživala je u njima a pogotovo kada je usput mogla da vidi i toliko zanimljivih stvari, poput zalaska sunca toga dana, bilo je prelepo.
Kada kod su njeni roditelji imali slobodan dan a ona nije morala u školu, vodili su je na neko kratko putovanje ili na piknik negde van grada baš kao i toga dana.
Otišli bi negde u prirodu, daleko od grada i buke.Njena majka je za tu priliku pravila ukusne sendviče i keksiće a njen otac se igrao sa njom i zajedno su sakupljali cveće po livadi a zatim pravili buket od njega specijalnu za njenu mamu.
Ona bi im se skromno zahvalila i sa onim osmehom na licu i iskricama u očima koje su značile da se raznežila rekla kako su njih dvoje ceo njen svet i kako je zahvalna Bogu sto ih ima u životu.
I ona je bila zahvalana što baš njih ima za roditelje, činilo joj da je imala mogućnost da bira roditelje ne bih mogla bolje da izabere od njih.
Uvek su gledali jedno drugo sa ljubavlju i tu svoju ljubav prenosili su i na nju, svoje jedino dete.
Osim što su joj toga dana saopštili da će za par meseci dobiti brata ili sestru.
Radovala se tome, šest godina razlike nije mnogo a ona će voleti i paziti tu bebu nebitno da li će biti žensko ili muško, iako je više želela da dobije sestru.
"Mama vidi, leptir." Rekla je kada joj na ruci sleteo veliki plavi leptir
"Zar nije lep?" Njeni roditelji su vodili razgovor o nekoj ozbiljnoj temi pa nisu obraćali pažnju na nju koja je oduševljeno posmatrala leptira u svojoj ruci.
"Dušo moraćeš da se skloniš od prozora zato što postaje hladno i smrkava se."
"Poslušaj tatu Lea."
"Ali tako je lep."
"Znam dušo ali vratićemo se ponovo a onda ces moći da trčkaraš za leptirima koliko želiš. U redu?"
"U redu." Nasmešila se svojoj majci koja je imala istu riđu kosu i plave oči kao i ona. Leptir sa njene ruke je odleteo a prozor od auta se zatvorio.
"Ona je opsednuta sa tim leptirima.
Da ne spominjem da nam je njena nastavnica rekla kako je pre par dana uradila test koji inače rade četvrtaci i to bez greške. Zar to nije pomalo čudno?
Toliko je drugačija od sve ostale dece i učiteljica je prokomentarisala isto sa nama onaj dan."
"Zašto to treba da bude čudno?" Pobunila se njena majka
"Ona je moja mala devojčica i ponosna sam na nju zbog tog testa. I usput zar nije tvoja majka imala kolekciju leptira kući? Vidi se na koga je povukla po tom pitanju."
"U pravu si. Ponosan sam na našu malu devojčicu, samo me ponekad brine to koliko je pametna u tako malim godinama."
"Mislim da bi u ovom trenutku više trebalo da te brine što se smrkava a ja stvarno postajem gladna."
"Je l to moja devojčica traži da jede." Stavio je ruku na njen stomak koji je tek počinjao da raste.
"Možda je dečak, još uvek ne znamo."
"Bilo bi lepo imati još jednu riđokosu devojčicu u porodici, poput vas dve."
"A ja želim crnokosog dečačića koji će da bude kopija svog oca."
"Ja želim oboje." Rekla je Leontina sa svog sedišta i svi su se nasmejali.
Već je uveliko pao mrak kada su se nedaleko ispred njih pojavila svetla grada.
Njeni roditelji su nastavili da se šale i planiraju sobu za novog člana njihove porodice kada se iznenada pred ulazom u grad začuo vrisak njen majke.
"Paziii!!" Povikala je kada je ispred auta izleteo neki čovek ali bilo je kasno.
Njen otac je u pokušaju da ga zaobiđe sleteo sa puta i sve je zatim počelo da se okreće u krug.
Kada je okretanje konačno prestalo ona je plakala u dozivala svoju mamu.
"Mama..."
"Lea..."Rekla je jedva čujno i pružila svoju krvavu ruku ka njoj.
"Dušane..." Dozivala je svog muža a onda je njen glas postao još tiši, uplašen.
"On...on se vraća, ima oružje u ruci."
"Ostani mirna. Lea budi dobra devojčica i sakrij se dole." Oboje su bili gadno povređeni, svuda je bilo krvi kada se taj čovek opet pojavio ispred njihovog auta, držao je pištolj u ruci.
"Molim te...moja žena je trudna. Pomozi..." Hitac je opalio i njen otac se više nije pomerio.
Začuo se glasan vrisak njene majke.
Očajan vrisak, preklinjajući, ali pištolj je ponovo opalio i vrisak je prestao.
Vrata od zadnjeg sedišta su se otvorila a ona je obavila svoje male ručice oko kolena skupljena u ćošak. Svojim krupnim plavim očima preplašeno je gledala u tog strašnog coveka koji je pokušavao da je zgrabi svojim velikim šakama a osmeh na licu mu je bio tako zao i predatorski.
Bio je tako blizu da je zgrabi kada su u daljini počela da se čuju policijska auta i hitna pomoć koja su svoj dolazak najavljivala glasnim sirenama.
Tada se njegova ruka koja je želela da je zgrabi zaustavila.
Stavio je prst na usta a zvuk koji je zatim čula je bilo nešto što će je pratiti do kraja života.

"Šššššš...."