Part 39

44 1 0
                                    

Nije videla Vuka na prva dva časa u školi. Sa jedne strane se brinula da mu se nešto nije desilo a sa druge da li je stvarno konačno sigurna.
Želela je da čuje da je više niko ne prati i da više niko neće da joj preti sa nožem na leđima.
A onda je Vuk konačno ušao u kafić zajedno sa Danijelom i Milošem.
Izgledao je dobro, nije imao ni jednu vidljivu modricu na licu, nije ni kecao, normalno se kretao.
Pogledao je u njenom pravcu kao da je osetio da ga je gledala iz daljine i samo joj u prolazu klimnuo glavom.
To je to, to je znak koji je čekala.
Rešio je njen problem. Ponovo je sigurna od tih ljudi.
Odahnila je. Bar jedan problem je bio rešen.
Ali da li li znači da mu sada duguje?
"Oha, kakvi su to pogledi?" Marina je trgnula iz misli i vratila u stvarnost.
"Kakvi pogledi?"
"Ti pogledi u prolazu i Vukovo klimanje glavom u tvom pravcu?"
"Odkud ja znam. Verovatno je to bila neka vrsta pozdrava." Izrekla je najbržu laž koje se setila u tom trenutku.
"Vrsta pozdrava?" Nađa je pronicljivo pogledala i nasmejala se.
"Je l se to nešto ponovo dešava među vama ili mi se samo čini."
"Samo ti se čini. Rekla sam vam da smo rešili da pokušamo ponovo da budemo prijatelji.
Ne možemo večno da se kuliramo i izbegavamo imamo zajedničko društvo. I možemo li da promenimo temu, hoćemo li samo o njemu da pričamo?"
Odjednom je postala izrazito nervozna.
Njenim drugaricama to nije moglo da promakne.
"Pobedila si na takmičenju. Bilo je fenomenalno. Ponosna sam na tebe, ne mogu da verujem da si uspela. Sve si oborila sa nogu." Rekla je Hana
"Ni ja." Sa obzirom na okolnosti i u kakvom stanju je izašla na led ni ona nije verovala da je stvarno uspela.
"Šta planiraš dalje? Hoćeš li da nastaviš?"
"Ponudili su mi stipendiju nakon srednje u inostranstvu. Ali imam jos dosta vremena da razmislim, ni ja nisam sigurna čime želim da se bavim u budućnosti."
"To je fenomenalna ponuda, samo što to onda znači da ćeš da nam odeš daleko."
"Na kraju će svako da ode svojim putem. Ali to ne znači da nećemo da ostaneno drugarice." Nasmešila im se "Bez obzira gde odem i koliko daleko odem niko neće moći da mi zameni vas ni vaše prijateljsvo. Niko."
"Govori to kao da je već prihvatila stipendiju." Rekla je Marina
"Rekla sam ti da nisam jos odlučila. Još uvek je rano da razmišljam o tome."
"Ne budi tako sigurna vreme proleti dok trepneš." 
"A Marko. Sačekao te je sa buketom cveća nakon takmičenja?" Marina je prešla na glavnu temu koja je zanimala a Lea se nasmejala.
"Deluje kao fin dečko. Pozvao me je na piće."
"Iiiiii! Da li ideš!" Devojke su povikale u glas.
"Ne znam. Ne želim da mu dajem lažnu nadu. Ne znam da li sam spremna da se ponovo vežem za nekoga."
"Nećeš znati ako ne pokušaš. A dečko je lep i pristojan. Izgleda kao da se baš zainteresovao za tebe." Rekla je Hana a Lea se nasmešila i zacrvenela.
Marko je stvarno bio lep i dobar dečko.
Mozda na kraju stvarno ode na to piće i odluči da ga bolje upozna.

"Da li je ono tamo Vuk Jakšić?" Čula je iza sebe.

"Bogami jeste." Rekla je druga devojka, sedele su jedan sto iza onog za kojim je Lea sedela sa devojkama.

"Kako je moguće da neko moze da bude onako lep kao on. Pogledajte ga samo.
Ta crna kosa, oči, osmeh, ti mišići, uhhh..."

Lea se zagrcnula sa vodom nakon tog uzdaha iza sebe.

"Stvarno je lep."

"Izgleda kao Apolon, čak je i lepši."

"Čula sam da je neosvojiv. Poput sante leda ne možeš da mu se približiž."

"Najdalje gde možeš da dođeš je do njegovog kreveta. Ne ulazi u veze ima samo kombinacije."

"Ja sam čula da je imao devojku ali da je prevario."

"Stvarno. Možda se meni posreći."

"Neće ljubavi." Na kraju više nije mogla da izdrži to ogovaranje iza sebe i okrenula se prema njima.
"Ako uploviš u te vode udavićeš se."
"Kako ti to znaš?" Upitala je ta devojka.
Zapravo je bila veoma slatka.
"Recimo da poznajem dečka o kome razgovarate. Lep je zar ne?" Pogledala je sa njima u njega koji je sedeo za svojim stolom i smejao se.
"Iza tog osmeha se krije đavo. Zavešće te, natearati da misliš kako si najvoljenija devojka na svetu. A onda će te odbaciti kao običnu krpu koja više nema nikakvu svrhu.
To ti je moj iskreni savet, izgledaš kao pametna devojka."
"Ne brini, nemam ja hrabrost da uplovim u te vode. Iako je teško odoleti."

LeptirWhere stories live. Discover now