Leptir

Part 27

"Lea mogu li da te pitam nešto?" Upitala je Hana kada su se nakon žurke vraćale kući pešice.
"Naravno da možeš." Odgovorila je Lea koja je nosila štikle u ruci pored nje i hodala bosa.
Bila je neobično zamišljena i nekako tužna. Vuk je izgleda na kraju ipak uspeo da joj upropasti veče.
"Ako želim da saznam nesto o Vuku a znam da Danijel to zna, šta bih trebalo da uradim kako bi izvukla to šta me zanima od njega?"
"Ništa." Odgovorila je Lea uz osmeh "Ne možeš ništa da uradiš jer Danijel nikada ne bi izdao Vuka. Čak i da su u svađi i da ne pricaju, da se ne podnose, nikada ga ne bi izdao. Oni su jednostavno takva vrsta prijatelja, neke stvari nisu govorili čak ni meni a znaš i sama koliko sam bliska bila sa njima."
"Tako znači." Rekla je Hana prekrštenih ruku, još će Danijel da je vidi za ono bahato ponašanje.
"Zašto pitaš to? Čula si nešto?" Upitala je a Hana se zamislila.
Kako da joj objasni svoje sumnje i da je uverena da Vuk i Danijel kriju nešto i da je to nešto povezano sa njihovim raskidom?
To su bile samo njene sumnje, nije mogla ništa da joj kaže dok se ne uveri da su te sumnje tačne.
A možda je samo zamislila nešto u svojoj glavi, i to je mogao da bude slučaj. Mozda joj se samo učinilo.
Svi su pili te noći, i ona je pila.
U takvom stanju svašta je moglo da joj se učini.
"Ma ne, verovatno sam samo nešto umislila. A i malo sam se naplanirano pokačila sa Danijelom. Zaista mi nije jasno šta Marina vidi u njemu, pravi je kreten."
"On je zatvoren i hladan tip osobe. Zato se on i Vuk tako dobro slažu. Danijel ne veruje svakom a njegovo poverenje se teško zarađuje. Ali nema lošu dušu."
"Ma briga me za njegovu dušu, obuzme me bes na sam pomen njegvog imena. Umišljenko." Želela je da može da ga udari i da mu bar na trenutak makne onaj samouvereni osmeh sa lica.
"Šta je sa tobom? Zašto si tako potištena, deluješ kao da te muči nešto."
"Bilo je ovo iscrpljujuće veče, umorna sam." Rekla je stvarno iscrpljenim glasom.

"Koliko ljudi za ovim stolom te stvarno poznaje? Svi mi umemo da stavimo masku na lice preko dana ali niko ne zna ko smo kada se uveče sva svetla pogase."

Kroz misli su joj prolazile Vukove reči.
Bio je u pravu, niko pa čak ni njeni najbolji prijatelji nisu znali pravu Leu.
Svi su je znali kao uvek nasmejanu Leu koja je volela sve i koju su svi voleli ali niko nije znao ko je ona kada se sva svetla pogase.

"Želim samo da se bacim i krevet i zatvorim oči. Toliko sam umorna."
"I ja bih bila umorna da sam onoliko igrala." Hana joj je podrugljivo namignula "Večeras si i zračila i privlačila, da samo znaš koliko  znatiželjnih pogleda i uzdaha si dobila iza sebe."

Za Vuka noć je tek bila počela.
Pokupio je paket koji je trebao da isporuči Crnom i projurio na svom crnom motoru glavnom cestom.
Ovoga puta u pitanju nije bila obična isporuka zato što je Crni želeo da budu na vezi sa njim sve dok ne dođe do odredišta gde je trebalo da se nađu.
"Uživate li u vožnji?" Na vrhu njegove kacige je bila prikačena mala skoro neprimetna kamera tako da je Crni mogao da prati kojim putevima njegova isporuka stiže do njega.
Kao i da interveniše i pomogne svom dostavljaču da se skloni na sigurno i spase isporuku ako se na putu pojave naplanirani problemi, poput policije ili suparničkih klanova.
"Ne glupiraj se i pazi kako voziš." Rekao je Maks koji ga je sa svoga lap topa pratio. Njega je Crni zaduživao za takve stavri.
"Da li to sumnjate u mene?" Pitao ih je kroz smeh.
"Još uvek te ne poznajemo."
"Tačno, ne poznajete me, ali pomoći ću vam da me upoznate malo bolje. Znate li šta mrzim najviše?"
"Šta?" Upitao je Crni prekrštenih ruku i gledao u njegove ruke na kameri koji su davale gas.
"Kada me neko prati. A tvoji ljudi prosto ne umeju da ostanu skriveni.Svaki put ih provalim."
"Znaš li šta ja mrzim?"
"Razmažene i tvrdoglave klince poput mene?" Odgovorio je Vuk umesto njega i nasmejao se.
"Pogodio si."
"Policija!" Povikao je Maks "Prate te, obustavi isporuku i skloni se na sigurno. Leon će ih rešiti."
"Samo se opustite i uživajte u filmu.
Uskoro postaje zanimljivo."
"Vuče ne možeš da rizikuješ, uradi kako je rekao. Ovo nije trka u kojoj možeš da pobediš!" Crni je povisio ton
"Ja nikada ne gubim." Rekao je Vuk i dao gas do kraja.
"Vuče!" Povikao je Crni i rukama snažno udario o sto.
"Ne možeš da im pobegneš, previše ih je. Okružiće te sa svih strana! To što želiš da pokušaš je ludost!"
"Mislio sam da smo do sada utvrdili da sam lud." Nasmejao se "Izgleda da ćeš morati da mi veruješ. Znam šta radim, znam ove puteve napamet, mogu da im pobegnem."
Večeras je bila noć koja je bila predoređena za ilegalne trke motorima.
Saznao je za njih na svoj način, jedna njemu veoma bliska osoba je učestvovala u tim trkama.
Ovo će da bude sjajna prilika da pokaže svetu da je još uvek najbolji i sjajna prilika da zbini policiju i pobegne im.
"Budi oprezan." Rekao je Crni jer nije imao drugog izbora, sa tim malim nije bilo pametno igrati se.
Iz džepa je izvadio Leinu narukvicu koju su zajedno kupili u koju mu je ona vratila kada su raskinuli.
Ta narukvica je bila njegova amajlija.
Pustio je da mu visi niz ruku a mali plavi leptirić na njoj je sijao u noći.