Leptir

Part 40

"Trčim, trčim!" Vikala je obuvajući patike, opet se uspavala.
"Stvarno mi nije jasno kako se svako jutro uspavaš. Da te ne znam pomislila bi kako si učila do kasno!" Vikala je Hana sa druge strane telefona.
"Stići ću na vreme, ne brini. Ako zakasnim to će biti samo par minuta."
"Nije u pitanju kašnjenje Lea, već da se nešto dogodilo a ti mi ništa ne govoriš. Nisam jedina koja ima takvo mišljenje. To stvarno postaje nesnosno Lea."
"Ne, sve je u redu. Nemam nikakav problem, samo sam često umorna.
Bliži se takmičenje pa skoro svaki dan imamo treninge a plus i škola, izmorim se."
"Nova laz. Saberi se vec jednom Lea, stvarno je dosta!
Večeraš dolaziš na žurku u planinsku kućicu zar ne?"
"Da, samo mozda malo kasnim, obećala sam Marku da se vidimo posle treninga."
"Dobro." Rekla je Hana i prekinula vezu a Lea je zastala kada je čula šušanj iza sebe.
U sekundi se skamenila plašeći se da se okrene i pogleda ko je iza nje a onda je zacula pseći lavež i konacno se okrenula.
To je bio samo običan pas koji je mašući repom prošao pored nje i nastavio dalje.
Umirujući sebe i sama je nastavila svojim putem. Bila je to lažna uzbuna.
Niko nije mogao da je prati ali u tom trenutku stari strah se ponovo vratio ako je ikada i odlazio od nje.
Hana je bila u pravu, ni ona vise nije mogla da prepozna samu sebe.

Kasnije toga dana na velikom odmoru uhvatila je Danijela kako stoji sam u hodniku. I on je bio nešto zamišljen.
"Tebe je teško uhvatiti samog." Prišla mu je i nasmešila se "Uvek si okružen ljudima."
"U poslednje vreme više mi se dopada da budem sam nego okružen ljudima koji se prave kao da me znaju iako me zapravo uopšte ne poznaju." Uzvratio joj je osmeh.
"Uvek sam se držala toga da je bolje imati jednog pravog prijatelja nego stotinu lažnih. Kada je sve okej svi su oko tebe ali kada ti se na putu pojavi neki problem svi magično nestanu."
"Zato sam ja uvek imao tebe i Vuka?" Nasmesio joj se i naslonio na radijator pored nje "Drugi su dolazili i odlazili ali vi ste ostajali."
"Nas troje smo odrastali zajedno. Kad smo Vuka šta je sa njim? Danas nije došao u školu."
"Došao je, samo je negde nestao." Odgovorio je a Lea se nasmešila.
Znala je jedno mesto na kojem je mogao da bude. Da ženski toalet može da govori imao bi svasta da isprica.
Hana je prosla pored njih i ušla u učionicu. Videla je i čula Danijelov uzdah za njom.
"Znaš, jednom ćeš morati da priznaš svoja osećanja."
"Ne znam o čemu govoris." Rekao je a ona se nasmejala.
"Mislim da znaš."
"Šta ti radi Marko?" Pogledao je pronicljivo promenivši tamu
"Ne znam, večeras treba da se vidimo."
"Dolaziš u planinsku kućicu večeras?"
"Da samo cu malo da kasnim. Hana bi me ubila ako ne dođem ionako smo se malo raspravljale danas." Rekla je setivši se njenih reči da zbog svog hladnog ponašanja i povučenosti postaje nesnosna.
"Slušaj me." Nežno joj je stavio ruku na bradu i nasmesio joj se "Šta god da je problem nisi sama. Ti nisi samo drugarica, ti si porodica. Ko god da se usudi da te uznemirava unisitiću ga." Spustio je poljubac na njeno teme a ona mu je uzvratila osmeh.
Znala je da on zna mnogo više nego što govori ali ne bi se usudio da izda Vuka isto kao što se ne bi usudio da uvredi nju.

Uveče je izašla sa Markom.
To je ustvari bila večera koju mu je obećala zato što je dobio unapređenje na poslu.
"Jedeš kao ptičica. Ništa nisi pojela."
"Nisam nesto gladna." Uzvratila mu je osmeh i popila gutljaj svog vina.
"Ali večera je bila prelepa i čestitam na unapređenju, zaslužio si."
"Hvala. Jesi planirala nešto za večeras, želeo bih da te odvedem na jedno mesto koje mi je drago."
"Zapravo, obećala sam prijateljima da ću se naći sa njima kasnije. Uskoro bih da trebala i da krenem. Obećala sam da neću puno da kasnim."
"Da li će među njima da bude i onaj Vuk?"
"Verovatno, to je zajedničko društvo." Po izrazu njegovog lica primetila je da mu se odgovor ni malo nije svideo.
"Jednom si spomenula da si imala nekoga kog si mnogo volela ali ti je slomio srce. Da li je to bio on?" To pitanje je iznenadilo.
"Da." Nasmešila se "Ali to je iza nas. Oboje smo nastavili dalje."
"Zašto se i dalje družiš sa osobom koja te je tako jako povredila? Da budem iskren uopšte mi se ne sviđa taj dečko.
Mislim da treba da se držiš što dalje od njega."
"Da povredio me je ali kao što sam rekla oboje smo rešili to između nas i ostali prijatelji." Odjednom se osetila uvređeno, nije volela kada joj neko govori šta da radi i to neko koga je tek nedavno upoznala.
"Čak i da želim da se držim dalje od njega to je nemoguće zato što živimo jedno pored drugog i imamo zajedničko društvo. I pored toga Vuk je neko sa kim sam odrasla, dobro znam ko je on i kakva je osoba. Prošli smo kroz puno toga zajedno i u mom srcu on će uvek zauzimati posebno mesto."
"Znam." Stavio je svoju ruku na njenu i odjednom taj gest više nije bio isti.
Vazduh oko nje kao da je odjednom postao težak.
"Za ovo vreme koje smo proveli zajedno iskreno sam te zavoleo, znaš da te ne gledam vise samo kao prijatelja, a znam i da ti gajiš ista osećanja prema meni. Planiram sa tobom ozbiljnu vezu, Lea."

Večera se nije završila kako su planirali. Marko joj je priznao da je voli i da želi ozbiljnu vezu.
Trebalo bi da je srećna, to je i želela.
I sve bi bilo savršeno da u razgovor nije umešao Vuka. Na kraju večeri joj je opet ponovio da mu se Vuk ne sviđa.
Pogled mu je govorio ako budeš bila sa mnom njega više nema, iako mu je sve lepo objasnila.
Sa večere su otišli gotovo posvađani, takvo njegovo ponašanje joj se uopšte nije dopadalo. Jedva je čekala da odu.

Kada je stigla u planinsku kućicu svi su već bili tu a ona je ponovo kasnila.
"Nadam se da ne kasnim puno." Pružila je Nađi kesu sa pićem
"Došla si, to je bitno." Rekla je Nađa i čvrsto je zagrlila u znak dobrodošlice.
"Ćao društvo." Nasmešila se ostalima i svi su se okrenuli prema.
"E sada smo kompletni, opijanje može da počne." Rekao je Saša ushićeno
"Iii, kako je bilo na večeri?" Upitala je Marina uzbuđeno "Zašto izgledaš kao da te je neko naljutio?"
"Zato što i jeste. Pričaćemo kasnije." Odgovorila joj je primetivši usput par pogleda kako je gledaju.
Vuk je pratio svaki njen pokret a Hana je bila ljuta na nju.
"Stigla si taman na vreme za igru koju smo smislili."
"Igru?"
"Okupićemo se u krug i podeliti u parove. To je igra poznavanja, koji par bude tačnobodgovorio na sva pitanja pobeđuje."
"Ma daj Nađa, zar smo deca?" Rekao je Danijel na sta je Nađa uzdahnula i okrenula očima.
"Biće zabavno. Ako neko ne bude želeo da odgovori na neko pitanje mora da popije šot."
"Ja sam za, zvuči zanimljivo." Marina se složila a za njom i ostali.
Uskoro su svi bili poređani u krug na podu i igra je počela.
Prvi su bili Nađa i Milos i naravno da su znali sve jedno o drugom a onda Marina i Saša zatim Hana i Danijel koji su izgledali kao da će se pobiti svakog trenutka, Marina ih je gledala sa strane izneđena takvim besom i izlivom emocija.
I na kraju ostali su samo ona i Vuk.
Pitala se ko je mislio da je dobra ideja upariti njih dvoje ali nije mogla tek tako da odustane od igre. Bilo bi sumnjivo.
"Spremni ste?" Okrenuli su se jedno prema drugom, sada su se gledali pravo u oči, takva su bila pravila igre.
"Koja je Leina omiljena boja?" Saša ih je ispitivao
"Ima više omiljenih boja ali u plavu je zaljubljena."
"Lea?"
"Omiljena boja mu je crna."
"Omiljena hrana?"
"Čokolada. U stanju je da pojede sve što ima čokoladu u sebi. Smiruje je, u sobi ima mesto gde krije svoje čokolade i ne voli da ih deli."
"Voli italijansku kuhinju, omiljena mu je pica, kada smo bili mali zamalo smo digli kuću u vazduh zato što je želao da napravimo picu." Odgovorila je primetivši mali smešak na njegovom licu.
"Šta ste prvo izgovorili jedno drugom kada ste se upoznali?"
"Ona je crtala ja sam samo gledao, nije izgledala zainteresovano za igranje.
Kasnije toga dana sam joj rekao da ima najlepše oči koje sam ikada video."
"Lea?" Vazduh oko njih kao da je odjednom postao drugačiji i postajalo je previše vruće.
"Moje prve reči su bile da se više ne tuče zbog mene. Istog dana kada smo se upoznali potukao se sa decom koja su me dirala."
"Šta je ono što Lea najviše voli da radi?"
"Crtanje. Reći će da najviše voli klizanje ali crtanje je njena prva ljubav.
Crtanje je njen beg od sveta."
"Lea?"
"Vožnja na motoru kasno u noć. Koliko god mu govorili da uspori, neće.
Brzina ga smiruje."
"Šta najviše mrzi?"
"Ustajanje rano, dosadne razgovore, preteranu blizinu ljudi koje ne poznaje, laži, tajne, izdaje." Tu poslednju reč kao da je jedva izgovorio
"Izgleda kao da mrzi ceo svet ali zapravo nije tako.
Ne voli ništa što može da ga dotakne, pokoleba ili smiri."

Odgovorio je tačno na svako pitanje koje su mu postavili, ni na jedno nije ustuknuo, niti uzeo vreme da razmisli.
Niko je nije poznavao tako dobro kao on.
"Da li si je preboleo?" Popio je čašu alkohola koja je bila spremljena ispred njega nakon tog pitanja.
"Lea?" Ni ona ništa nije odgovorila na to pitanje.
Kada je krenula kući i on je pošao za njom, ponudio se de je odveze.
I Danijel je posao za njima a ona je bila premorena. Njih dvojica su nešto pricali a ona je ubrzo zaspala u kolima.
Kada je ponovo otvorila oči videla je njegove crne kako nepomično gledaju u nju. Toliko se navikla na tamu da je ona u njegovim očima nije plašila.
"Stigli smo." Bili su ispred njene kuće
"Jesmo?" Prespavala je ceo put
"Bila si zamišljena celo veče, nešto se dogodilo usput?"
"Umorna sam." Odgovorila je, sto je i bila istana
"Nisi odgovorio na poslednje pitanje."
"Nisi ni ti." Uzvratio je i usledio je trenutak tisine.
Oboje su cutali i samo se gledali u mraku a onda je on poceo da se sve vise naginje ka njoj.
"Nemoj." Rekla je pre nego sto je uspeo da je poljubi i izasla iz auta.