Leptir

Part 20

Bolela ga je svaka kost u telu čak i posle nekoliko dana.
Na njegovu sreću nije imao nikakvih ozbiljnih preloma osim onih sitnih koji su trebali da zarastu brzo, ali mu je zato cela jedna strana od grudi pa na dole bila modra od udaraca palicama.
Nisu ga žalili kad su ga udarali njima i ta strana ga je najviše bolela.
To ga i nije toliko mučilo sve dok niko nista nije primećuvao, on je bio naviknut na bol.
Nije prvi put da je upao u tuču niti da je neko pokušao da ga prebije na mrtvo ime. Mučilo ga je nešto drugo.
Jedne te iste rečenice vrtele su mu se u glavi, nisu mu napuštale misli ni trenutka. Sve je otišlo u pogrešnom smeru što nikako nije želeo da dozvoli niti planirao.
Gubio je kontrolu i to mu se nije sviđalo.

Imali su čas fizičkog, svi su bili napolju na tribinama ili na terenu.
On je bio sa suprotne strane terena i ubacivao košarkašku loptu u koš.
Prisećao se kako su ga ostavili ispred bolnice i nestali, prošlo je već nekoliko dana od te noći a niko ga nije zvao niti ja ikoga od njih video bilo gde u svojoj blizini. Ali je znao da je pitanje trenutka kada će da se pojave, taj Crni je pronašao savršeni način kako da mu se uvuče pod kožu. Rekli su da će ga držati na oku.

"Upoznao samo mnogo takvih klinica poput tebe. Dođete u te godine kada mislite da možete sve, da vam je sve dozvoljeno."

Ubacio je ponovo loptu u koš

"Gušter je počistio nesreću koju si ti prouzrokovao."

Ponovo je ubacio loptu u koš, još jače.

"Jesi li ga bar jednom posetio?
Čisto da proveriš kako je dete koje je zbog tebe završilo u bolnici?"

Ubacio je još jače a onda je loptu umesto njega uhvatio Danijel.

"Hajde da odigramo jednu. Pobednik časti piće."
"Dogovoreno." Složio se i uhvatio loptu koju mu je Danijel bacio.
Bilo je gotovo nerešeno kada je skočivši u visinu u borbi za loptu od Danijelovog  udarca u rame koji je bio brži od njega i ubacio loptu u koš završio na zemlju.
"Šta je ovo, popustio si malo? Do juče ti nije bilo ravnog." Pružio mu je ruku i povukao da ustane sa zemlje
"Danas izgleda nije moj dan." Odgovorio je na šta se Danijel nasmejao
"Uvek to kažeš kada izgubiš." Rekao je i laktom ga udario po grudima na šta je Vuk ispustio bolan uzdah i stavio ruku na grudi.
"Šta je to bilo?" Pitao je Danijel zabrinuto videvši ga kako drži jednu ruku u predelu grudi i muči se da dođe do vazduha.
"Nije ništa."
"To ne izgleda kao ništa. Samo sam te okrznuo."
"Rekao sam da nije ništa. Samo mala povreda tokom vožnje, ne navaljuj."

To nije zvučalo dovoljno ubedljivo za Danijela koji ga je znao u dušu.
Njegov bolan jauk uopšte nije zvučao kao mala povreda, izbegavao je da mu uzvrati pogled što je bio dokaz da je posredi nešto drugo.
Gurnuo ga je u stranu i podigao mu majcu a onda ga u šoku pogledao kada je u predelu rebra i svuda po stomaku i delu leđa ugledao više modrica.
"Šta radiš to debilu!" Vuk ga je odgurnuo od sebe i povukao nazad svoju majcu.
"To je tebi mala povreda?"
"Nije tvoj problem."
"Šta si sada uradio? Sa kim si potukao ovoga puta i u kakvu nevolju si ponovo upao?"
"Rekao sam ti da nije tvoj problem.
Odjebi!"
Nije želeo svađu, ne sa Danijelom koji mu je bio najbolji drug ali prvi je započinjao. Mrzeo je kada ga neko napada i ispituje za stvari koje prosto nisu njegov problem.
"Gušter?" Danijel je lako mogao da pretpostavi ko je u pitanju jer Vuku inače ne bi trebalo toliko vremena da prizna sa kim se potukao.
"To je mogao da bude samo on, zar ne?
Kome si drugom stigao da se zameriš, šta su želeli ovoga puta?"
"Isto što i uvek." Odgovorio je i seo na stepenik, mrzeo je što ga Danijel poznaje toliko dobro da nikada ne može da ga slaže i što uvek insistira da zna sve, čak i stvari koje ne treba da čuje.
"Ne žele da odustanu."
"Kako si se izvukao? Zašto me dođavola nisi pozvao!" Danijel je bio besan i nije mogao jasno da odredi šta ga je više činilo besnim. Činjenica da i dalje nije rešio problem koji je odavno trebao da bude rešen i da se po na načinu na koji je izgledao uvalio u mnogo veče sranje nego što je mislio , ili što ga nije pozvao kada se to dogodilo.
"Kako si očekivao da te pozovem kada nisam imao vreme ni da ih pogledam kako treba? Izvukao sam se jer se i neko drugi umešao."
"Ko?I nemoj da mi kažeš da si otišao kod Crnog jer tako mi svega, dovršiću ono što su ti likovi započeli!"
"Da nisam otišao kod njega sada bi mi dolazio u bolnicu u jebenoj poseti. Misliš da bih uradio to da sam imao nekog drugog izbora!" Ustao je i preteći ga pogledao jer ga ja polako ali sigurno izbacivao iz takta.
"Ti si imbecil! Jebeni imbecil!" Povikao je i rukom ljuto prošao kroz kosu a onda vratio pogled na njega.
Doveo ga je u stanje da je stvarno želeo da ga udari po prvi put u životu.
"Kako si mogao da budeš tako glup? Zar ne znaš kakve priče kruže o tom čoveku? Svesno upadaš iz jednog sranja u drugo!"
"Ne prelazi granicu Danijele, neću da te upozorim ponovo." Rekao je nakon što ga je Danijel rukama snažno gurnuo u stranu.
"Prvi si je prešao. Obećao si da ćeš prestati sa tim sranjima!"
"Obećao je da će mi pomogne."
"Naravno da je obećao." Nasmejao se i pogledao ga u neverici. Otišao je kod tog čoveka iako ga je upozoravao da to ne radi.
"I šta je želeo zauzvrat? Šta si mu ponudio u zamenu za njegovu pomoć?"
"To je moj problem." Odgovorio je nakon kratke tišine jer ni sam još uvek nije bio siguran šta taj čovek želi od njega.
"Držaćeš se dalje od ovoga. Šta god da želi rešiću to sam, niko sa strane se neće mešati."
"Niko da strane je li?" Rekao je i opet ga gurnuo rukama "To sam ja, neko sa strane!"
"Uradi to još jednom i tako mi svega zaboraviću da smo drugovi!"
"Jebi se!" Opet ga je gurnuo a Vuk je ovoga puta uzvratio "Ti si budala, jebena budala!
I glup si ako misliš da će taj lik stvarno da ti pomogne. Trebalo je da uradimo kako sam još na početku govorio i rešimo se te nevolje jednom zauvek. Ali ne! Vuk uvek mora da uradi po svom!"
"Zajebi me sa tim tvojim pametnim planovima. Nikada nigde nismo dogurali sa njima!"
"Ma nemoj! A šta ćemo sa tvojim pametnim planovima, i Lea je bila deo njih zar ne? Ni to nisi uspeo da rešiš kao čovek na kraju već si ispao kretečina kao i uvek!"

"Da li se ovo oni svađaju?" Upitala je Marina a Lea je krajičkom oka pogledala u Vuka i Danijela sa tribina koji su se nešto raspravljali i gurali jedan drugog.
"Ma ne, oni su najbolji drugovi." Rekla je Nađa "Sigurno samo podbadaju jedan drugoga kao i uvek."
"Ako mene pitate izgledaju kao da će svakoga trenutka da se pobiju." Rekla je Hana koja ih je do tog trenutka samo mirno posmatrala iz daljine.
A uskoro su sve četiri mogle da vide Miloša, Sašu i još nekoliko momaka koji su bili na terenu kako im pritrčavaju i razdvajaju ih da ne ubiju jedan drugog.
"Oni su se stvarno potukli?" Rekla je Nađa u neverici.
"Šta se sa njima događa?" Upitala je Marina u šoku. To je bio prvi put da ih bilo ko vidi kako nasrću jedan na dugog i tuku se tako pred svima.
"Šta god da je bilo nije bez razloga." Rekla je Hana dok je posmatrala gomilu kako se razilazi
"Oni su najbolji drugovi godinama, ovo ne liči na njih."
"Mogu da se kladim da je sve zbog Vuka. Danijel nije neko ko bi izazvao tuču bez razloga."
"Ćuti ti! Braniš ga samo zato jer si zaljubljena u njega godinama." Rekle su Nađa i Hana i popreko je pogldale.
Bila je u stanju da kaže bilo šta samo da opravda Danijela iako niko nije znao šta je razlog te tuče.

Lea je ćutke ne mešajući se u razgovor posmatrala Vuka iz daljine kako odguruje Miloša od sebe i odlazi iz škole vidno besan i sa raskrvavljenom usnicom.
Bila je prisutna među mnogim njihovim raspravama i beznačajnim svađama ili nesuglasicama, ali to je bio prvi put da ih vidi i kako se tuku.
To tako nije ličilo na njih.
Oni su bili najbolji prijatelji godinama, kao braća. Posle nje Vuk je jedino sa njim bio tako blizak.
Nije joj bilo svejedno da ih vidi takve.
Sta se to dešavalo sa njima?