Leptir

Part 6

Obrisala je suze i krenula da izađe iz kupatila. U susret su joj išle dve devojke. Poznavala ih je i nije bas imala najbolji odnos sa njima, njihov odnos je bio daleko od najboljeg.
Jedna od njih, visoka plavuša Kristina je bila opsednuta sa Vukom i one su bile siledžije, volele su da maltretiraju povučene i izdvojene učenike.
"Šta nije u redu  sa ovim malim bićem?"
"Pusti je, to je čudakinja iz našeg razreda. Niko je ne voli." Namerno se očešala o njeno rame i odgurnula je u stranu kada je prolazila pored nje.
Uhvatila se za rame koje je bolelo od Kristininog udarca i besno uzdahnula.
Taj dan nije mogao da bude gori.
Ali prevarila se.

"Lea, zašto bar jednom u životu ne možeš da budeš spremna na vreme?"
Besnela je Marina gledajući je kako se šminka na kameri.
"Zato što je to Leontina Vlahović.
Ona je kasnila i kada je dolazila na ovaj svet." Rekla je Hana
"To nije tačno. Nisam ja kriva što mi je Saša poslao pozivnicu za rođendan tako kasno."
"Poslao ti je pozivnicu na vreme ali si ti kasno počela da se spremaš. Ne vadi se."
"Izlazim iz kuće, tamo sam za deset minuta." Prekinula je grupni video poziv i žureći što je brže mogla krenula prema kafiću u kojem je trebalo da se nađu.
Ma sebi je imala sive široke farmerice i usku crnu, kratku majcu na brtele.
Dugačka tamno crvena kosa joj je bila podignuta u visoku i debelu punđu.
"Mora da me zajebavaš." Rekla je kada je nedaleko od sebe videla Vuka kako parkira svoj auto.
"Pa naravno da će i on da bude pozvan.
To je i njegov prijatelj." Rekla je tiho
"Stani!" Rekao je kada je pokušala da uđe u kafić pre njega i izbegne ga.
"Želim da razgovaramo."
"Ja ne želim." Stavila je ruku na bravu da otvori vrata kada je osetila njegovu ruku na svojoj.
"Lea?" Stisak se pojačao i zadrhtala je.
"Zašto me jednostavno ne ostaviš na miru? Zar ti ono od danas nije bilo dovoljno?" Rekla je tiho i pogledala u njihovo društvo koje ih je čekalo u kafiću. Nekoliko pogleda je već bilo upereno u njih. Stajali su previše blizu jedno drugog.
"Pusti mi ruku. Odmah!" Mrzela je tu njegovu stranu. Kada nešto nije mogao da dobije ili kada nešto nije bilo po njegovom postajao je grub.
Nije mario za svoje postupke ni koga povređuje njima.
"Razgovaraćemo."
"0vo je drugi put danas da se ponašaš prema meni na ovakav način i poslednji. Jesi li me razumeo?" Istrgla je svoju ruku iz njegove.
"Posle onoga danas nemamo o čemu da razgovaramo. Došli smo ovde na rođendan i zato pazi kako se ponašaš."
Otvorila je vrata i ušla u kafić a on je ušao za njom, vidno besan.
"I evo su! Dvoje mojih omiljenih ljudi kasne na moj rođendan."
"Izvini." Lea je čvrsto zagrlila Sašu i pružila mi poklon.
"Srećan rođendan. Znam koliko si želeo ovaj poklon." Rekla je kada je izvadio paket svoje nove igrice koju je dugo tražio iz kese a onda je opet zagrlio i zavrteo u krug.
"Kako si...znaš koliko je teško nabaviti ovo?"
"Imam svoje načine."
"Najbolja si!" Poljubio je u obraz
"Brate." Okreno se prema Vuku
"Neko je konačno stigao."
"I ti si meni nedostajala Hana."
Celo to društvo koje se okupilo je bilo tu još od osnovne škole.
Hana je bila visoka crnka. Ona je uvek bila u trendu i uvek je na sebi imala stvari poznatih brendova i marki iz poslednjih kolekcija.
Ona je uvek bila glasna, niko nije smeo da joj stane na žulj i Lea se uvek osećala zastićenom pored nje jer je više puta bila spremna da se pobije sa nekim ko bi je samo popreko i pogledao.
Poslednju nedelju nije dolazila u školu jer je bila kod rođaka u Moskvi.
Sada se konačno vratila i Lea je bila presrećna što će konačno opet da bude sa njima.
Nađa je bila ona slatka devojka u društvu. Imala je svetlo smeđu lokanastu kosu ona je bila uvek tiha i gotovo neprimetna.
Saša je bio neko ko je bio poznat po svojim izvalama, glavni šaljivdzija u društvu. Danijel je bio onaj ko je vodio računa o svima, poput velikog starijeg brata, on i Vuk su bilo glavni plejboji škole. Oboje bogati, popularni i zgodni.
Devojke su ludele za njima.
Miloš  je glavni sportista u školi, košarka je bila njegova prva i najveća ljubav.
Svi su oni bilo različiti, ali bili su najbolji prijatelji. Neki su uvek bili tu poput Marine i Danijela a neki su došli malo kasnije.
Iako si svi bili totalno različiti, na mane se nikada nije obraćala pažnja jer nija postojala osoba koja je savršena i koja ih nema.
Među njima je uvek vladalo pravilo svi za jednog i jedan za sve. Svako od njih je imao i svoje prijatelje sa strane ali na kraju dana uvek su se vraćali jedni drugima.
Neki su bilo zajedno poput Miloša i Nađe. Glavni golupčići u školi.
"Evo vam zadatke iz fizike, pa vi podelite međusobno." Izvadila je svesku iz torbe i stavila je na sto.
"Ti si genije!" Rekao je Miloš kada je prolistao svesku.
"Zbog toga sam malo i kasnila."
"Naša mala štreberka." Rekla je Marina šaleći se sa njom.
"Naša mala pametnica bolje zvuči."
Hana je odmah zauzela zaštitnički stav.
Lea je bila ona osoba u društvu koju inače nazivaju štreberkom.
Ona je uvek sve znala i uvek imala spremne odgovore za sve.
Iako je ona zapravo retko učila, previše je brzo kapirala stvari. Bilo je dovoljno da pogleda jednačinu i znala je rešenje za šta je bila zaslužna činjenica da je imala nadprosečan stepen inteligencije.
Ali ona je mrzela taj deo sebe, ona je bila najneaktivnija osoba u razredu.
Nisu morali da joj kažu kako je drugačija ili čudakinja, znala je to i sama. Poslednji razgovor koji su njeni roditelji vodili je bio o tome zašto je njihovo dete drugačije i zašto nije normalno poput oslale dece.
Njena majka je govorila kako je ponosna ali zapravo je bila uplašena.
Nisu znali šta dalje da rade sa njom.
Nakon nesreće Lea se totalno povukla u sebe i više nikada nije ispoljila tu svoju stranu iako zapravo nikada nije mogla da pobegne od nje, ona je gušila i izjedala iznutra.
"Što si zamišljena." Hana je vratila u stvarnost.
"Ma ništa." Vratila je osmeh na lice.
To je radila tako vešto da niko nikada ne bi ni primetio da je nešto muči. Bila je takva osoba da je svoje probleme i boljke držala samo za sebe.
"Drago mi je da si se vratila. Nedostajala si mi."
"I ti si meni." Privukla je u svoj zagrljaj
"Čula sam da si ponovo odbila potencijalnu priliku za vezu. I to neverovatnu zgodnu priliku."
"Neko nije mogao da se suzdrži." Popreko je pogledala u Marinu koja je podigla ruke u znak odbrane.
"Nisam mogla da izdržim kada sam ga videla u ovom kafiću. Nekoliko je stolova dalje od nas i jede te pogledom celo vreme."
"0vaj dan prosto ne može da bude gori." Rekla je kada ja uhvatila njegov pogled na sebi.
"Lik stvarno ne razume NE."
"Moram da vam pokažem lika kojeg sam upoznala u Rusiji. Savršenstvo nad savršenstvom."
"Izgleda dosta starije." Rekla je Nađa
"Starije iskusnije." Rekla je Marina a Hana je pljesnula svoju šaku o njenu
"To je moja devojka!"
"O čemu vi pričate i zato su vam čaše pune?"
"Stvarno devojke zašto su nam čaše još uvek pune?" Nazdravile su i popile svoja pića na eks.
Lea je spustila praznu čašu na sto a onda osetila kako se neko očešao o njena leđa. Kada se okrenula to je bio isti dečko koga je odbila pre par nedelja.
"Slučajno." Rekao je pre toga bacivši pogled na njene grudi.
"Kreten. Ne obraćaj pažnju na njega." Rekla je Hana i pružila joj još jednu čašu.
"Šta je sa vas dvoje. Izgledalo je kao da se raspravljate ispred kafića malo pre."
Pogledala je u Vuka koji je previše brzo praznio čaše.
"Učinilo ti se."
"Zašto je onda nadrkan, kao da su mu pobili sve živo?"
"Nije moj problem." Odgovorila je a onda osetila njenu ruku na svojoj i to baš na onom mestu gde je imala modricu od Vukovog stiska tog dana.
"Šta je ovo?"
"Udarila sam se kući dok sam se spremala. Ništa strašno." Pokrila je to mesto na ruci sa jaknicom.
"Ne izgleda kao da si se udarila." Uputila joj je ozbiljan pogled "Ko je uradio to?"
Krajičkom oka je pogledala u Vuka koji je takođe gledao u nju i lakat koji je pokrila sa jaknicom.
A onda je opet osetila kako se neko očešao o njena leđa. Mnogo intenzivnije nego prvi put.
To je opet bio taj dečko.
"Nemoj da mi kažeš da je i ovog puta bilo slučajno?" Bilo joj je dosta za to veče.
"Prostor je previše mali. Zapravo, hteo sam da te ponudim pićem."
"Hvala, ali ne želim."
"Samo jedno piće, toliko tražim." Krenuo je da je miluje po ruci i da podiže svoju ruku više ka njenom vratu na šta ga je ona odgurnula od sebe.
"Ne dodiruj me!"
"U čemu je problem, želim samo da te počastim jednim pićem."
"Rekla je da ne želi. Šta ti nije jasno!" Ispred njih se pojavio Vuk i grubo sklonio njegovu ruku od Lee.
"A šta su ti? Njen advokat!"
"Ja sam neko ko će te poslati u hitnu ako joj još jednom priđeš."
"Ma nemoj." Uneli su se u facu jedan drugom. Jedan od razloga zašto je Lea odbila tog lika je i zato što su on i Vuk prezirali jedan drugog godinama unazad. Među njima je uvek vladalo rivalstvo i mržnja.
"Možemo da razgovaramo o tome napolje. Ko pobedi dobije devojku. Šta misliš o tome?"
Umesto odgovora sačekao ga je udarac u facu od koga je zamalo pao preko stola.
"Kučkin sine." Poleteo je prema njemu kada ga je Vuk odgurno od sebe i krenuo opet da ga udari.
"Vuče!" Lea ga je uhvatila za ruku i zadržala ga dok su ostali držali ovog drugog.
"Dosta je!"
"Skloni se." Nije joj uzvraćao pogled i pokušavao je da je skloni od sebe.
"Dođi ovamo, nemoj da se kriješ iza nje kao mala kurvica!"
"Uroše! Prekini i odlazi odavde, dosta je bilo."
"Tek smo počeli!" Vuk je opet krenuo prema njemu kada je Lea opet stala između njih dvoje.
"Vuče molim te." Uzela je njegovu stegnutu pesnicu u svoju ruku.
"Pogledaj me?" Njihovi pogledi su se  konačno susreli, pogled mu je bio mračan.
"Idemo kući. Dosta je bilo.
Hajde zbog mene, molim te." Sklonio je pogled sa nje. Nekoliko trenutaka je samo stajao i stezao pesnice, kao da se njemu odvijala borba.
Na kraju je zgrabio jaknu i ključeve od kola i krenuo prema vratima, usput okrznuvši Uroša ramenom.
Bez razmišljanja je uzela svoje stvari i otišla za njim.
Bio je pripit i besan nije mogla da mu dozvoli da napravi neku glupost.
Kada je ušla u auto zalupio je vratima za njom.
"Smiri se."
"Trebalo je o tome da razmišljaš ranije."
"Sada sam ja kriva?" Pogledala ga je u neverici.
"Dovedeš me u onakvu situaciju da moram da te branim od tog kretena i onda nisi ti kriva!"
"Uspori." Stezala je svoju torbicu uz sebe.
"Šta si uopšte tražila sa likom poput njega! Zar ne znaš da kakav je napasnik!"
"Odbila sam ga ali nije odustajao.
Uspori molim te, plašim se. Vuče!" Povikala je kada je uz stisao gas do kraja i zaobišao kola koja su bila ispred nih i zaplakala je.
Usporio je kada je video kako plače i ostatak puta su proveli u tišini.
"Žao mi je." Rekao je kada je zaustavio auto ispred njene kuće.
"Za šta tačno?"
"Za sve. Nisam trebao da kažem one stvari danas."
"Ali rekao su ih, iako si znao koliko će me povrediti." Okrenula je glavu na drugu stranu, nije želela da ga gleda.
"Želeo sam samo da se držiš po strani."
"Da se nešto dogodilo toj ženi nikada ti ne bih oprostila."
"Znam. Ne bih ni ja sebi."
"Samo se čuvaj, mrzim kada moram da te vadim iz nevolja.
Rekla sam Heleni da smo bili u bioskopu tu noć. Ako bude želela da potvrdi znaš šta treba da kažeš. I ovo je poslednji put da lažem zbog tebe."
Rekla je i izašla iz njegovog auta.