Leptir

Part 41

Hana joj je bila najbolja drugarica koju je ikada imala, svadja sa njom je rastuzivala. Nije imala mira.
To je bio prvi put da cela tri dana nisu progovorile rec jedna sa drugom.
Nedostajala joj je.
"Izvini." Rekla je kada su se tog dana nasle na kafi "Nisam htela da te svojim ponasanjem povredim."
"Lea uvek sam ti govorila da sve mozes da mi kazes. Sta god da je problem tu sam za tebe."
"Znam." Nasmesila joj se"Uvek si govorila kako je vreme za promene, kako je moje vreme da se iz ruznog paceta pretvorim u labuda. Uvek si verovala u mene, samo..." Tuzno je uzdahnula "Tom labudu su uzeli lepotu pre nego sto je uspeo da je pokaze svetu." Hana je nije razumela ali je nije prekidala "Postoji nesto sto sam otkrila o svojoj proslosti, o mojim roditeljima.
To me je slomilo, jos uvek pokusavam da se saberem."
"Ako zelis, znas da mozes da mi kazes, necu te pritiskati."
"Jednom..."Stavila je svoju ruku na njenu "Kada bude bilo pravo vreme ispricacu ti sve, obecavam.
Moram prvo sama da resim to sa sobom."
"Zasto me to ne cudi." Hana je prekrstila ruke i nasmejala se "Uvek si svaki problem koji se ispreci ispred tebe birala da resis sama, ni sada nije nista drugacije. Nedostaje mi stara ti.
Sta god da se dogodilo promenilo te je iz korena. Drugi to mozda ne primecuju ali ja da."
"Zato si ti moja najbolja drugarica." Nasmesila joj se a Hana je privukla u zagrljaj.
"Ti mene nikada nisi ostavila samu pa necu ni ja tebe. Kada god budes bila spremna tu sam da te saslusam.
Dosta mi je vise ove svadje, ova tri dana bez tebe su bila nesnosna.
Imam svasta da ti ispricam."
"I ja tebi." Uzdahnula je a Hana je pronicljivo pogledala
"O cemu se radi?"
"O Vuku i Marku."
"Oha! To me vec zanima. Ispljuni!" Rekla je Hana i uzbudjeno protrljala ruke
"Marko ce kada se sledeci put budemo videli da me pita da budemo u vezi.
Ne pitaj me kako znam, znas da nikada nisam pogresila kada su moji osecaji u pitanju."
"Pa to je fenomenalno!" Hana je pljesnula rukama "Zasto onda ne izgledas srecno?"
"Marko mi se svidja, ali..."
"Ali!!!"
"Ne znam." Nervozno je uzdahnula "Kada smo se poslednji put videli jasno je izrazio svoje misljenje o Vuku kao ni da ga ne zeli u mojoj blizini.
Bukvalno je postavljao granice koje ne smem da prelazim. Da budem jasnija ako si sa mnom nema Vuka."
"Sta si ti odgovorila?"
"Bila sam u soku. Nije samo to zbog Vuka ali to ogranicavanje... mi jos ni nismo u vezi a on mi vec govori koga smem a koga ne smem da vidjam.
Ne svidja mi se to. Ne volim kada mi neko tako naredjuje. Kao da mi..."
"Kao da ti ogranicaba slobodu. Razumem te, nije smeo tako da se ponasa." Rekla je Hana
"Izvinio se isto vece. Ali opet, tek tada sam uvidela koliko se nas dvoje zapravo ne poznajemo. A tu je i Vuk."
"Vuk?" Pogledala je zaintrigirano
"Ono vece... u planinskoj kuci. Odgovorio je tacno na svako pitanje koje su mu postavili o meni. Marko zna samo onoliko koliko sam mu ja dozvolila da sazna ali Vuk..."
"Vuk poznaje pravu tebe, cak i ono sto mu ti nisi nikada rekla o sebi."
"To je tako iritirajuce!" Nervozno je uzdahnula "Mislim zasto mora da zna sve to? Zasto mora tako dobro da me poznaje? Mrzela sam ga nakon svega sto mi je uradio, bili smo poput dva najveca neprijatelja a onda je odjednom opet poceo da mi se priblizava.
Radi stvari zbog kojih me navodi na razmisljanje da mu oprostim."
"Da li zelis da mu oprostis?" Upitala je a Lea je na nekoliko trenutaka ucutala
"Ne znam. Mislim da mu je jedan deo mene vec oprostio." Uradio je toliko stvari za nju da je oprostila
njegove greske iz proslosti.
"Jos uvek mi je drag. Odrasla sam sa njim." Nasmejala se "Vuk je moj bivsi decko ali je bio i moj najbolji prijatelj sastavni deo mog zivota. Ne mogu tek tako da ga izgubim."
"Ali ne zelis ni da izgubis Marka."
"Uffff!!! Kako glupo, ne mogu da verujem u kakvu situaciju sam dospela."

Hanu je to zasmejavalo iako je Lea bila sasvim ozbiljna. Da joj je pre godinu dana neko rekao da ce morati da bira izmedju dva decka nasmejala bi mu se, ali vidi je sad.
"Ima li sladoleda i za mene?" Bacila se na kauc pored Tatjane a ona joj je pruzila ciniju sa sladoledom.
"Neko je ljut." Tatjana se namsejala "Hoces li mi ispricati?" Lea je spustila sladoled na sto i spustila glavu u njeno krilo. Proslo je dugo vremna od kada su to poslednji put radile.
"Ljubavni problemi?"
"Moze tako da se kaze."
"Godinama cekam na ovaj dan."
"Tatjana!" Pogledala je uvredljivo a Tatjana se nasmejala.
"Evo bicu ozbiljna. Isprcaj mi."
"Da postoji dobar decko, ali ono bas dobar. Nezan, osetljiv, brizljiv, kulturan.
Neko ko zna kako treba da se ponasa pred devojkom, kako da je ocara i ucini da se oseca voljeno.
A onda je tu i drugi decko koji je los, hladan, grub, neko ko je los uticaj.
Neko zbog koga bi dobra majka upozorila svoju cerku da ga se kloni.
Ali opet on je neko ko mari samo za mali krug ljudi. Svoju brigu iskazuje na potpuno drugacije nacine i poznaje te bolje nego ti sebe samu. Zna svaki tvoj strah, svaku tvoju slabost, neko ko ubija tvoje demone umesto tebe i ne trazi nista zauzvrat. Neko ko brine iz daljine.
Da moras da biras koga bi izabrala?"
"Uvek si se vodila svojim umom pa tek onda svojim srcem. To je bila tvoja snaga jer nikada nisi gresila ali i tvoja slabost, jer nikada nisi znala kako da stvarno uzivas." Nasmesila joj se i nastavivsi da je miluje po kosi
"Poslusaj svoje osecaje, ono sto ti srce govori. Ko ti od njih dvoje vise prija.
Pored koga se osecas vise voljeno ali i sigurno, onog koji voli sve tvoje vrline ali i tvoje mane, pored koga ti srce treperi a obrazi rumene."
"Sta ako ja ne znam sta zelim? Sta ako nisam spremna?"
"Onda moras da doneses mudru odluku a da nikoga ne povredis i zbog koje se kasnije neces kajati."
"To i sama znam. Nema vise sladoleda."
Dok su pricale pojela je celu ciniju.
"Uzmi novac iz novcanika i idi po jos.
Ja cu nam za to vreme pronaci neki film."

Kada se vracala iz prodavnice razmisljala je o tim mudrim odlukama.
Sta je njen otac razmisljao kada je varao njenu majku? Sta je shvatio iz te svoje nepromisljene odluke koja ih je oboje kostala zivota?
Da li je uopste ikada zazalio?
Da li se na kraju kajao?
"Mudre odluke!" Frknula je a onda zastala. Cula je korake iza sebe.
Smela se zakleti da ih je cula iza sebe.
Kada se okrenula nije bilo nikoga iza nje i pozurila je kuci.
"Samo ti se ucinilo. To je samo u tvojoj glavi." Zasto su onda ti koraci bili tako bucni kao da ce je zgrabiti iza ledja svakog trenutka?
Vrisnula je kada je neko zgrabio za ruku.
"Lea, Lea ja sam!" To je bio Vuk
"Sta redis ovde? I zasto se tako sunjas iza mene?"
"Vracao sam se kuci i video te kako trcis. Da li je sve okej?"
"Okej?" Opet je bila paranoicna i to nije bio prvi put da joj se tako nesto desava
"Sve je okej." Rekla je pokusvajuci da se oslobodi jeze i istrgla ruku iz njegove.
"Odakle se vracas? Bila si sa Markom?"
"Ne, sutra treba da se vidimo."
"Znaci jos niste zajedno?"
"Rekla sam ti da to nije tvoj problem."
"Sutra ce da te pita da budete zajedno zar ne?"
"Kako ti to znas?" Pogledala ga je i prekrstila ruke "Uhodis me?"
"Ako te pita za vezu pristaces?"
"Zasto je tebe briga?"
"Hoces li da pristanes?" Povisio je ton
"Opet, zasto je tebe briga? Da li cu ja da budem sa njim ili necu zasto je tebe briga? Mesam li se ja u tvoj ljubavni zivot i u tvoje izbore?"
"Odgovri mi na pitanje!"
"Hocu!" Povikala je jednako glasno "Kada me sutra pozove na veceru i pita za vezu pristacu! Na kraju krajeva vidjamo se toliko dugo i toliko puta je pokusavao da me poljubi..." Pre nego sto je jos nesto izgovorila privukao je sebi i grubo poljubio.
Odgurnula ga je od sebe i udarila mu samar najace sto je mogla.
"Ti...nemoj da si to ikada vise uradio.
Jesi li me cuo? Nikada vise!" U ocima su joj se nakupljale suze. Odakle mu samo pravo da uradi tako nesto.
"Neces to da uradis! Neces da mu dopustis da te poljubi niti dodiruje!"
"Zasto je tebe briga za to? Zasto?" Cutao je i nemo je gledao "Vidi, ovo je moj zivot. Izabracu koga ja hocu i bicu sa kim ja hocu. A ti nemas pravo da se mesas."
"Ja sam los a on je dobar zar ne?" Nasmejao se "Mene mrzis, ja sam te povredio i ostavio ali on to nikada ne bi uradio. On je sve sto si ikada zelela a ja sam niko. Neko koga si poznavala."
"Ti si ostavio mene! Ti si ostavio mene!" Snazno ga je gurnula rukama "Prevario si me! Rekao da me vise ne volis! Ti si ostavio mene Vuce, sta sada zelis?"
Cutao je jos vise je nervirajuci tom svojom tisinom
"Samo me ostavi na miru.Nemoj da povredimo jedno drugo jos vise."
Okrenula se i otisla a on je besno sutnuo kamen koji se nasao ispred njega i rukom snazno udario u zid.
Gubio je i nije mogao da uradi nista da to spreci.