Leptir

Part 5

Maksim i Lea su imali jedan lep i prijateljski odnos.
Tatjana se uvek plašila kako će Lea da ga prihvati ali Lea je volela Tatjanu i ne samo zato jer je ona bila jedina porodica koju je imala uz sebe i jer je mogla da završi u sirotištu ili na ulici bez nje, već i zato što ona nikada nije odustala od nje i borila se za nju onda kada su je svi ostavili samu.
Njen najveći strah u životu je bio da ne razočara Tatjanu i više od svega je želela da bude srećna, zato je kada je saznala za Maksima bila je presrećna zbog nje.
Kada se on preselio da živi sa njima u vazduhu je neko vreme vladala napetost, Lea je pretposvljala da on zna za njenu prošlost i način na koji su se ona i Tatjana upoznale iako to nikada nije rekao. Razumeo je i zašto ne treba.
Tatjana je bila srećna sa tim čovekom, on je bio ljubav njenog život i oni su bili onaj zlatni par.
Oboje su bili lepi i bogati ali ne i gramzivi niti škrti.
Maksim je nasledio lanac restorana od svog oca koje je zatim renovirao i još više proširio posao.
Pre nego što je upoznao Tatjanu putovao je dosta svuda po svetu, na jednom od tih putovanja upoznao je i Tatjanu, od tada on i Tatjana su počeli da putuju zajedno a nekada su vodili i nju. Maksim i Lea su se lepo slagali.
Volela je da kuva sa njim kada je bio kući. To je bio njegov hobi koji je zavolela i ona. Spremao je preukusnu hranu a to je prevagnulo da ga na kraju i prihvati kao novog člana porodice.
Kada god je bilo otvaranje nekog novog njegovog restorana ili neko posebno i elegantno okupljanje u tom krugu bogatih ljudi uvek je vodio i njih dve sa sobom, predstavljao ih je kao svoju porodicu i to uvek sa ponosom u glasu, iako mu ona zapravo nije bila ništa.
Čak je i napravio poseban račun u banci gde je odlagao novac za njeno dalje školovanje nakon srednje škole.
Još uvek se sećala toga dana kada su i on i Tatjana želeli da imaju ozbiljan razgovor sa njom.
Lea je često govorila sebi kako će nakon srednje škole da se osamostali i malo po malo odužuje Tatjani za sve što je uradila za nju tokom njenog odrastanja. Ona nikada nije pokušavala da joj zameni majku, nije ni želela.
Ponašala se kao da joj je starija sestra ili najbolja drugarica. Zato je Lea kada dođe pravo vreme želela da je pusti da ima svoj život i da ispuni sve ono što je želela a što je briga o njoj sprečavala.
Međutim toga dana i Maksim i Tatjana su je sačekali za stolom u dnevnom boravku i saopštili novost o fondu ili računu koji su otvorili specijalno za nju u banci i na kojem su svakog meseca ostavljali određenu količinu novca.
Toga dana su joj rekli kako se neće mešati ni u jednu njenu odluku vezanu za njenu budućnost nakon gimnazije, i kakav god fakultet da izabere bio on u Srbiji ili van zemlje podržaće je, ali pre toga žele da budu sigurni da je dobro obezbeđena.
Taj fond je bio otvoren upravo zbog toga jer nisu želeli da joj dopuste i da radi i da studira u isto vreme.
Rekli su kako su oni njena porodica i kako planiraju to uvek i da ostanu bez obzira koliko odrasla i samostalna bila.
To je bila prijatno iznenađenje za nju,
jer koliko god da ona želela da se oni posvete svom životu kada se ona odseli i postane samostalna oni nisu želeli da je puste tako lako i nikako samu.
Zbog toga je samo mogla da ih voli još više. Oni su bili dve lude i nepovratno zaljubljene osobe a u nekim situacijama se čak osećala više odraslom osobom od njih jer bi se ponašali puput dva zaljubljena tinejdzera.
Njena ljubav prema njima nije imala granice ni kraja.
"Vidi ko je ustao na vreme." Maksim je zatekao za stolom u kuhinji i sa šoljom čaja u rukama.
"Zašto i ti i Tatjana imate istu reakciju zbog toga?"
"Zato što tvoj budilnik draga moja probudi i nas i komšije, sve osim tebe. Nikada nisam upoznao osobu koja spavanje voli više od života poput tebe."
Spustio je poljubac na njeno teme i uzeo kafu koju mu je Tatjana ostavila na šanku.
"Ona je već otišla na posao?"
"Nije želela da te budi, rekla je da te podsetim na spisak koji ti je ostavila u vezi sa večerom." Tog vikenda je trebalo da dođu Tatjanini roditelji na večeru kod njih kući.
"Ako ona bude kuvala to će da bude propast, znaš to." Tatjana je imala dosta vrlina ali kada je kuvanje bilo u pitanju, bila je loša kuvarica.
Pre nego što je Maksim ušao u njihov život uglavnom su naručivale hranu.
"Da naučimo nešto sa strane za svaki slučaj? Ona nas nikada neće pustiti da kuvamo umesto nje. Ta večera je bitna za nju i želeće da sve uradi sama."
"To je dobra ideja. Uradićemo tako.
A sada, vratimo se na pravo pitanje.
Zašto si ti ustala pre vremena za školu?
To se jednostavno ne dešava bez razloga." Nasmejala se, i Tatjana je imala isto pitanje pre nego što je odjurila na posao
"Nisam mogla da spavam baš. Nema ništa posebno stvarno." Osim što je do kasno razmišljala o svojim osećanjima prema Vuku apsolutno ništa posebno.
"Kako ti kažeš. Ako si gotova odbaciću te do škole. Usput možemo da naručimo večeru za "svaki slučaj" povodom vikenda i čatiću te doručkom za pomoć."
"Ali ja biram mesto!" Uzela je ranac i krenula za njim. Prvi čas je bila fizika koju nije preterano volela kao ni profesoricu. I iskoristiće Maksima da ne ode na taj čas.

"Gde si ti na prvom času?" Ni Marina nije volela fiziku kao i ona i ispalo je profesorica tog jutra bila mnogo gadnija prema njima nego inače.
"Morala sam da pomognem nešto Maksimu. Izvini što sam te ostavila samu."
"Nema problema sve dok budeš uradila one glupe zadatke za obe. Poludela je jer ih još niko nije uradio."
"Zaboravila sam na njih, uradićemo ih danas zajedno. U šta svi ovi ljudi gledaju, šta sam propustila?" Upitala je kada je primetila kako svi stoje okupljeni jedni oko drugih i pričaju o nečemu što gledaju na svoje telefone.
"A da, zaboravila sam da ti ispričam glavni trač. Sve zbog fizičirke!" Uzela je telefon u ruke i pustila joj snimak sa njega.
"Opet je bila neka od onih trka na motorima. Ovo je snimak koji broji internetom, zaradio je na hiljade pregleda tokom samo jedne noći." Na snimku je bio lik koji je bežao policiji na motoru po gradu. Policija nije uspela da ga uhvati i umesto toga slupala se u drugi auto koja je naišao.
Zatvorila je oči suzdržavajući glasnu reakciju zaprepašćenja kada je videla da iz auta izlazi mala devojčica i doziva majku.
Suze su joj se nakupljale u očima, ta devojčica je toliko podsećala na nju.
"Nema povređenih. Žena u čiji auto je udario policijski je u bolnici sa lakšim povredma. Pričaju kako je lik koji je bežao na motoru iz naše škole.
Nažalost ne vidi se ko je na motoru. Uglavnom ta trka je bila brutalna!"
Svu su pričali o tome kao da ljudi umalo nisu izgubili život.
Ali ona je znala ko je bio na motoru.
Vuk je imao istu takvu kacigu u svojoj sobi.
Pogledala ga je sa razočarenjem u očima jer ne samo da je prouzrokovao nesreću već je želeo i da ona laže zbog njega i prikriva ga. Helena bi se prvo njoj obratila, zato što joj je verovala više nego njemu.
Video je njen pogled upućen njemu.
Na trenutak pogledi su im se susreli a onda ga je ona zaobišla i napustila učionicu.
Bio je veliki odmor a njoj je trebala cigara. Iza škole je imala svoje tajno mesto na koje je odlazila kada je želela da bude sama.
Zapalila je cigaru i sela na stepenik pustila je suze koje je vešto suzdržavala sve do tog trenutka da joj skliznu niz obraze.
Taj snimak je u njoj probudio ružne uspomene.
Odjednom neko je istrgao cigaru iz njene ruke i bacio je na zemlju.
Kada je podigla pogled to je bio niko drugi nego Vuk.
Uvek bi je pronašao gde god bi se sakrila od njega.
"Šta želiš?" Okrenula je glavu, nije želela da joj vidi suze u očima.
"Rekao sam ti nesto za ovo sranje."
"Izgledam li kao da me je briga za tvoje mišljenje. Nije kao da ti poštuješ ono što kažeš."
"Ne budi drska!" Uhvatio je za lakat kada je pokušala da ga zaobiđe i ode i okrenuo prema sebi.
"Mala devojčica je bila u tom kolima Vuče! Jesi li uopšte pogledao taj snimak? Mala devojčica je mogla da bude povređena."
"Ali nije."
"Nije?" Pogledala ga je u šoku a suze su se opet nakupljale u njenim očima.
Izgovorio je to tako ravnodušno kao da je to skroz nebitna stvar.
"Kako to možeš da kažeš? Prouzrokovao si nesreću u kojoj su bile majka i dete a ponašaš se kao da to nije ništa! Kako možeš da budeš tako bezdušan?" Svom snagom ga je udarila rukama u grudi odgurnuvši ga od sebe.
"Varaš se ako misliš da ću da te pokrivam ta ovo."
"Znaš da hoćeš, a znaš i zbog čega hoćeš." Opet je zgrabio za lakat i okrenuo prema sebi nanoseći joj bol svojim stiskom.
"Vuče povređuješ me." Lakat je boleo od njegovog stiska ali on nije mario.
Njegov pogled je bio toliko ravnodušnan prema njenim suzama da je bolelo još više.
"Gledaćeš svoja posla."
"Žao mi je ali ne mogu da se ponašam kao da mala devojčica nije izašla iz tog auta istraumirana i dozivajući majku."
"Zašto ti ovoliko uopšte mariš za to?
Nije kao da poznaješ te ljude, to je nešto što se događa svakoga dana.
Svet je surov jebi ga. Nisam ja kriv što su naišle tu u pogrešno vreme.
"Zašto? Stvarno me pitaš zašto?" Pogledala ga je u neverici nemoćna da više suzdržava suze. Udario je tamo gde je najviše bolelo dobro znajući koliko će je povrediti tim rečima.
"Sama si tražila. Ako ti propevaš i ja ću znaš da uvek ispunim ono što obećam, bez obzira ko je u pitanju."
"Odvratan si." Istrgla je svoju ruku iz njegove "Mrzim te."
Pogledala ga je sa gađenjem u očima i otišla odatle ostavši ga da gleda za njom.
Otišla je u kupatilo da se pribere pre nego što se vratila na čas. Oko zgloba na njenoj ruci se pojavljivala modrica.
Sve je mogla da mu oprosti ali taj dan neće nikada.
Povređivao je svesno i nije mario.
To nije bio Vuk koga je ona znala.
To nije bio njen Vuk. On je nikada ne bi tako povredio, ne bi tako mirno gledao suze u njenim očima.
On je uvek bio slab na njene suze.
Plakao je kada je i ona plakala, smejao se kada si i ona smejala. A sada...
Sada više nije mario što povređuje i nju svojim postupcima.