Leptir

Part 7

To je bila dramatična noć.
Sašin rođendan je zamalo bio upropašćen zbog njih dvoje i osećala se krivom zbog toga. Morala je da smisli način kako da se oduži Saši zbog neprijatnosti koju su ona i Vuk izazvali.
"Ako ćete vas dve da ćutite ja neću!" Hana više nije mogla da izdrži.
Bio je vikend i devojke su dan provodile kod Lee.
"Šta se dešava sa tobom i Vukom."
"Odakle ti da se ista dešava sa nama?"
Lea je na pitanje odgovorila pitanjem.
"Šta je bilo ono sinoć? Dobro, taj lik je stvarno kreten i zaslužio je da ga neko spusti na zemlju ali ona scena gde ti smiruješ Vuka, šta je to bilo?"
"Neko je morao da spreči tuču."
"To nije odgovor na naše pitanje."
"Ne znam kakav odgovor očekujete od mene. Nisam mogla da dozvolim da se pobije sa tim likom zbog mene.
Njegovi roditelji ga svakako neprestano drže na oku, ovo bi samo još više pogoršalo situacuju."
"Zar su njegovi roditelji toliko strogi prema njemu." Upitala je Nađa a Lea je slegnula ramenima. To je bila tek posebna priča.
"Nije u pitanju da su oni strogi prema njemu. On je nevolja sam po sebe. Njegov odnos sa ocem je dovoljno komplikovan i nestabilan otkako se ponovo oženio.
Nova tuča bi samo dodatno pogoršala situaciju."
"Ne razumem, ima problem da to prihvati?" Upitala je Hana zaintrigirano
"Nije moje da govorim o tome. Njih dvojica uvek imaju problem jedan sa drugim. Ja samo nisam želela da budem razlog njihove nove svađe.
Bio je pijan sinoć, a i svi znaju kakav je njegov odnos sa Urošem."
"Mislim da ne postoje komplikovanije osobe od vas dvoje." Rekla je Nađa.
"Uvek misteriozni i tajanstveni. Čovek nikada ne može da vas pročita.
Način na koji si ga smirila sinoć i nagovorila ga ode, to ne može niko osim tebe." Lea je prestala sa onim što je radila nakon tih reči.
"Vaš odnos mi nikada neće biti jasan.
Ponašate se kao da mrzite jedno drugo ali oči vam govore drugačije.
Niko me ne može ubediti da među vama nema ništa ili se krijete od nas da ste zajedno jer za onakvu scenu od sinoć ne postoji drugo objašnjenje."
"Nađa! Sada već preteruješ."  Hana je prekinula raspravu zato što je Lein pogled postajao sve crveniji kako je Nađa nastavljala da je bombarduje svojim tvrdnjama.
"Ako ste završile za ispitivanjem, vratimo se na pravi razlog zbog kojeg ste ovde." Lea je pogledom zahvalila Hani i otvorila svoj veliki ormar.
"Večeras je važno veče. Tatjanina majka ne dolazi tako često a kada dođe voli da je sve pod konac. Sve mora da bude na mestu, od načina na koji je sto postavljen do odeće koja je na nama.
Čudno je znam ali tako je kako je."
"Kako tačno treba da izgledaš?"
"Elegantno. Treba da izgledam damski i elegantno."
"Tvoj ormar je raj na zemlji. Pogledaj sve ove stvari. Odakle ti sve ovo?"
Upitala je Nađa oduševljeno.
"Tatjana." Nasmejala se "Brine se o mom ormaru više nego ja sama.
Ne znam ni čega sve ima tu, polovinu stavri nikada nisam ni obukla."
"Pa, ja sam već pronašla par stvarčica koje planiram da pozajmim." Rekla je Hana a onda iz njenog ormara izvadila crnu kratku haljinu, koja je bila široka i ukrašena biserima. Držala je haljinu pored Lee zamišljajući kako bi njoj stajala.
"Elegantno i damski. Ni previše uska ni previše široka. Ova je savršena i prelepo će se slagati sa tvojom bojom kose."
"Lea će obući haljinu?" Marina se provokativno nasmejala.
"Ovaj datum se mora zabeležiti jer se ovo događa samo jednom u životu."
"Veoma duhovito Marina." Rekla je
"Jesu li ovo tvoji roditelji?" Upitala je Nađa držeći u ruci njihovu fotografiju za koju je Lea mislila da je sklonila u fijoci pre nego što su devojke došle.
Nije bio plan da je vide.
"Jesu?" Odgovorila uz blagi osmeh ne mogavši da izbegne odgovor.
"Sada znamo od koga si nasledila tu crvenu kosu. Tvoja majka je bila veoma lepa žena."
"Ona je bila Britanka. Studirala je književnost tamo, ovde je bila na razmeni. Tako su se i upoznali."
"Mora da ti nedostaju." Rekla je Nađa saosećajno a Lea se tužno nasmešila.
"Često ih se setim. Tatjana se uvek trudila da mi njihov nedostak u životu ne pada previše teško ali nikad nije dozvolila ni da ih zaboravim.
Negovala je sećanje na njih za mene."
"Baš je lepo imati tetku poput nje uz sebe." Ali Tatjana je bila daleko od njene tetke, ona je bila njena usvojiteljka. Žena koja joj nije bila nikakav rod ali kojoj je dugovala sve.
Žena koja je sve uverila kako joj je tetka samo kako niko ne bi morao da zna da je Lea zapravo usvojena i da je niko od njene prave porodice nije želeo.
"Bila si preslatka kao dete."
"Nisam. Bila sam najniža u odeljenju i zvali su me ružno pače u školi, čak i buljavom zbog krupnih očiju." Vratila je fotografiju u fijoku, nije želela da dalje govori o svom detinjstvu i roditeljima.
To je bilo dovoljno za njih.
"To je glupost. Tvoje oči su prelepe." Rekla je Hana kada je počela da je sređuje za večeru.
"Zračiš posebnom lepotom baš zato što si drugačija. Samo moraš da naučiš kako da je iznosiš pred ljudima.
Nemoj da zaboraviš da se ružno pače na kraju pretvorilo u labuda."
Oslobodila je njenu kosu od čvrsto uvijene punđe i nasmešila joj se dok je Lea gledala njihove odraze u ogledalu. Leina duga crvena kosa je pala niz njena ramena.
"Vidiš? O ovome sam ti pričala. Kada bi samo prestala da se kriješ iza te stidljive štreberke pokorila bi mnoga srca. Ovo si prava ti, ovo je Lea koju ja želim da viđim svakoga dana."
"Woww!" Marina je ispustila oduševljeni uzdah.
"Neko se upravo pretvorio u labuda.
I to veoma lepog i zgodnog labuda."
"Hvala vam devojke dugujem vam."
"Duguješ nam da konačno smuvaš nešto!" Povikala je Marina na odlasku
"Lea?" Hana je ostala poslednja na vratima sačekavši da devojke odmaknu
"Znam da me dugo nije bilo i da se izdešavalo dosta stvari za vreme mog odsustva. Šta god da se događa, ako ne želiš njima znaš da meni uvek možeš da kažeš."
"Znam." Nasmešila se i čvrsto je zagrlila
Hana je bila njena velika sestra i jedan od njenih najvećih oslonaca u životu.
Ušla je u njen život sa planom da nikada ne izađe iz njega.
Marina i Nađa su joj bile najbolje drugarice ali Hana joj je bila poput sestre koju nikada nije imala.
Kada se Vuk odaljivao od nje i zanemarivao je zbog svog novog načina života na nju su se okomile lokalne siledžije. Maltrirali su je i uzimali novac od nje. Svakoga dana je morala da donosi određenu sumu novca jer bi se u suprotnom maltrrtiranje pogoršalo. Bila je sama u tim trenucima i nezaštićena. Bila je lak plen za njih.
Zahvaljujući Hani koja ih se rešila umesto nje i tako dobro prebila da se više nikada nisu usudili da joj priđu bila je ponovo slobodna.
Hana je od tada više nikada nije ostavila samu a da se pre toga nije uverila da je sigurna.

Večera je bila napeta.
Ta se napetost osećala i u vazduhu koji su udisali. Nataša i Tatjana su bila sušta suprotnost jedna od druge.
Ko ih nije poznavao lično nikada ne bih mogao da pretpostavi da su njih dve majka i ćerka. Nataša je bila ponosna i veoma uticajna žena koja je zahtevala samo uspeh i samo uspeh.
Tatjana je mrzela tu njenu stranu gde je uvek bilo bitno šta ko misli o tebi, ko su tvoji roditelji i koliko je tvoje postignuće i uspeh.
Njih dve prosto nikada nisu mogle da pronađu zajednički jezik.
Nataša nije bila žena koja je mogla da se zadovolji lako.
Čak i kada je njena ćerka bila u pitanju nikada nije bila zadovoljna i uvek je govorila kako to može bolje i kako je od nje očekivala više. Titula i pozicija u društvu su za nju bile bitne a Tatjana nije želela da ima nikakvu titulu niti poziciju što je za njenu majku poznatu i  uticajnu ženu bilo razočarenje za razliku od onoga što je očekivala od svoje ćerke jedinice.
To je bio razlog svih daljih konflikata i svađa koje se nikada nisu smirivale.
Lea nikada nije mogla da shvati zašto je ta žena prihvatila nju, jedno siroče u svoju porodicu ili su Tatjanine pretenje da će otići u Afriku kao deo istraživačke ekspedicije i obrukati je ako joj ne pomogne urodile plodom.
"Kako napreduje otvaranje nove galerije Nataša. Čuo sam da će biti velika proslava povodom otvaranja.
Svi pričaju o tome." Maksim je bio jedini koji se trudio da smanji napetost
Nataša je bila poznata po svojim galerijama koje su okupljale poznate umetnike i kolekcionare na jednom mestu.
"Pripreme su u toku. Očekujem vas na otvaranju, doći će dosta uticajnih ljudi.
Želim da im predstavim Leontinu, nikada se ne zna kako će joj to koristiti u budućnosti."
"Hvala ali savršeno dobro se brinem o budućnosti svoje ćerke, majko."
"Ona je moja jedina unuka. Osim ako vas dvoje niste konačno rešili da mi date još jedno, koje će da bude moja krv. Nemojte mi reći da planirate da usvojite još jedno dete!"
"Majko!" Tatjana je pogledala u neverici.
"Šta? Leontina zna koliko je njena baka voli. Zar ne draga?" Pogledala je u Leontinu koja joj se samo nasmešila.
"Želim samo najbolje za nju.
Ali zaslužujem još jedno unuče a vi ste već u godinama. Dokle ćete više čekati?
Leontina je već velika devojka, sada možeš da imaš i svoje dete."
"Stvarno si neverovatna."
"Kako vam se sviđa pečenje?" Maksim je promenio temu jer je već svima postalo previše očigledno da će večera biti propast.
"Malo je previše pečeno za moj ukus.
Trebalo je da naručiš. Uvek si bila loša kuvarica."
"Sada ti se ne sviđa ni moja kuhinja!
Hoćeš li ti ikada biti zadovoljana sa bilo čim što je uradim?"
"Čovek se ponekad mora zadovoljiti sa onim što dobije hteo on to ili ne. Zar nije tako? Nije kao da si ispunila bilo koje naše očekivanje koje smo želeli od tebe kako naše jedinice." Svi su na trenutak utihnuli.
"Ako govorimo o zadovoljstvu onda se moramo složiti i da je to stvar koja ima kratak rok trajanja." Lea je prva prekinula tišinu odlučna da odbrani Tatjanu.
"Ni jedno zadovoljstvo ne traje večno, očekivanja su jedno ali uspeh i realnost  su nesto skroz drugo.
Tatjana je možda loša kuvarica, nije uspela da bude savršena ćerka niti postigne vaša očekivanja ali je zato uspela da bude dobra i savesna žena koja je tuđe dete koje niko nije želeo prihvatila kao svoje iako nije morala.
Ja nemam puno sećanja na svoju majku ali zato imam milion lepih sećanja i uspomena sa Tatjanom.
Na polju majke i to detetu koje mu je u život ušlo igrom slučaja vaša ćerka je prevazišla sva očekivanja.
Zar ne mislite tako?"
"Lea..."
"Pusti je." Rekla je Nataša "Podseća me na tvog oca. Uvek spreman da uzvrati zadati udarac."

Svi su odahnuli kada se večera konačno završila i kada konačno ispratili Natašu.
"I ovo je gotovo." Maksim je prišao šanku na koji je bila naslonjena Lea  jela tortu i pila sok.
"Ona je mrzela svog muža."
"I mi mrzimo nju. Ponosan sam na tebe, održala si sjajan govor tamo. Pokazala si matoroj veštici."
Odjednom Tatjana se niotkuda pojavila ispred njih vidno besna.
"Nemoj da sam te više ikada čula da izgovaraš kako si bila neželjeno dete!
Ti si moje dete i itekako si bila željena jesi li me razumela? A ja i ti ćemo tek da razgovaramo o onoj naručenoj hrani iz frižidera. Ja sam odlična kuvarica i to pečenje je bilo odlično pečeno!" Tatjana je rekla ono zbog čega je došla i uz dalju viku i negodovanje otišla dalje ostavivši ih bes teksta.
"Neko baš i nije ponosan zbog mog govora."
"I ljut je kao ris." Dodao je Maksim a Lea je uzela telefon u ruke nakon što je čula obaveštenje o novoj poruci.
Bila je od Vuka.
Šta je on želeo tako kasno?

"Titanik? Stvarno Lea, zar ti ja ličim na osobu koja bi gledala taj film u bioskopu? Helena je sada uverena kako sam te vodio na dejt to veče.
Platićeš mi za ovo Leontina, obećavam ti."

Ispljunula je sok iz usta i zagcnula se kada je pročitala tu poruku.
"Jesi li dobro?" Maksim je potapšao po leđima "Neke loše vesti?"
"Mogu li sutra da ne idem u školu?"