Leptir

Part 47

Slusala je Hanu ne prekidajuci je ni u jednom trenutku.
Bilo joj je potrebno da se nekome konacno izjada, toliko dugo je to drzala u sebi. Lea je nije prekinula sve dok nije zavrsila.

"Zanima me nesto. Zar se vas dvoje niste mrzeli?"
"U tome je i stvar. Ja sam mrzela tog decka, ne znam kako sam pocela da imam osecanja prema njemu.
Odjednom smo poceli da se druzimo i da izlazimo zajedno i desilo se.
Sada se osecam kao da sam izmedju dve vatre. Sa jedne strane on koji ne odustaje i koga nije briga za tudja osecanja a sa druge Marina."
"Razgovor sa njom nisi uzela kao jednu od opcija."
"Pobogu, ne! Jos ga nije prebolela, jos uvek onako zaljubljeno prica o njemu kao ranije.Ne prestaje."
"Oni nikada nisu bili zajedno, nema sta da preboli. I kao prvo on je nikada nije gledao na taj nacin, znas i sama koliko puta joj je stavio do znanja da mu se ne svidja i da nikada nece."
"To je isto i on rekao. Ne znam sta da radim Lea. Znas da se ja ne zaljubljujem,  nikada nisam osecala nesto ovako, kao da ne mogu da zivim ako ga ne vidim bar jednom u toku dana.
Totalno sam izgubljena."
"To svi govorimo dok se ne zaljubimo." Nasmesila joj se "Ja sam godinama imala nadimak Ledena kraljica zato sto nikome nisam dozvoljavala da mi pridje. A vidi me sad."
"Jos uvek ga imas." I Hana se nasmejala
"Vidi, to sa Marinom, obe ste zrele toliko da mozete da sednete i resite to na miru.
Ako ne bude zelela da razume to je njen problem, ne moze uvek da bude sve ni po njenom i da ne, znaci ne.
Prvi put u zivotu zelis nesto samo za sebe nemoj tako lako da odustanes od toga samo jer se plasis da nekoga ne povredis zato sto zelis i volis."
"Razmislicu o tome." Uzvratila joj je osmeh "Tako je dobro sto si se vratila.
Tako si mi nedostajala. Iako smo se redovno cule to nije isto. Ne mogu da ti opisem koliko mi je prijao ovaj razgovor."
"Drago mi je da sam pomogla."
"Gde je Vuk? Cudo nije negde u blizini, ovih dana se ne razdvajate."
"Ne znam." Rekla je i pogledala na telefon "Trebalo je da se nadjemo ali ne javlja se."

Vuk je krenuo da se sretne sa njom ali  ga je na putu ka njoj sacekao neko drugi.
Jedan auto je preprecio njegov put i iz njega su izasla tri mladica.
Skinuo je kacigu i sisao sa motora.
Imali su palice i druge vrste oruzja u rukama. Znao je tacno i ko ih salje.
Guster je odlucio da vec narednog dana nakon iznenadnog poziva kasno uvece obistini svoje namere.

"Guster ti salje pozdrave." Rekao je jedan od njih pre nego sto je zamahnuo palicom da ga udari.

Kada je neko video tucu pozvao je policiju i momci koji su se tukli sa njim su se vratili u auto i pobegli.
Te su ulice svejedno uvek bile pod nadzorom zato sto su bile opasne.
Zglobovi na njegovim pesnicama su opet bili krvavi i opet je bio toliko besan da nije znao kako da smiri sebe.

Ponovo je seo na motor i okrenuo se prema suprotnom pravcu od onog gde je trebalo da ode.

Kada je stigao ispred kolibe u kojoj je boravio Crni skinuo je kacigu bacio je na zemlju i stao ispred njega.

"Sta se tebi dogodilo?" Upitao je Leon odmeravajuci ga.
Izgledao je kao da je neko dobro pokusao da ga prebije osim sto je Vuk bio dobar borac zbog cega je nesto krenulo po zlu.
"Sta ti mislis?"
"Polako. Reci nam sta se dogodilo." Crni mu je prisao.
"Guster. Poslao je svoje gorile na mene a sinoc me je zvao i da mi preti."
"Smiri se, ne moze nista. Policija ga drzi na oku."
"On ne moze ali neko drugi moze!" Iznervirano je sutnuo svoj motor
"Smiri se!"
"Da se smirim?" Uneo mu se u facu "Nemas nista pametnije da mi kazes?"
"Sa tim besom nigde neces dogurati.
Samo ces da izgubis glavu za dzabe!"
"Ili ja ili on. Jedan u grobu drugi u zatvoru, tako je rekao."
"Igra se sa tobom. Pokusava da te navuce na pogresan korak."
"Mislim da je ovoga puta sasvim ozbiljan. Nemoj da bude da te nisam upozorio." Podigao je kacigu sa zemlje i ponovo seo na motor

"Sta zelis da uradim?" Upitao je Leon kada je Vuk otisao
"Prati ga. Ako ponovo krenu na njega nemoj da bude sam. To sto je danas prosao ovako dobro ne znaci i da sutra hoce. Taj bes ima da ga unisti."

Kada je Lea konacno cula zvuk njegovog motora odmah je otrcala u njegovu kucu. Vrata su bila sirom otvorena i pronasla ga je u njegvoj sobi kako cutke, pognute glave sedi na krevetu.
Zglobovi na prstima su mu ponovo bili krvavi a jedno oko mu je bilo modro.

"Vuce!" Pritrcala mu je "Sta se dogodilo?"
"Nije nista." Na njen dodir odjednom se trgao iz transa u koji je upao
"Kako nije nista!Vidi kako izgledas!"
"Nije nista ozbiljno, sve je u redu."
"Vuce sta se dogodilo?" Upitala je zabrinuto i uplaseno
"Nije nista."
"Vuce ne lazi me! Reci mi sta se dogodilo, ko ti je to uradio?
"Rekao sam ti da nije nista!" Povikao je a ona je ustuknula "Zasto moras da postavljas toliko pitanja?" Zgrabio je casu sa stola i razbio je u zid nakon cega se ona uplaseno izmakla u stranu posmatrjuci ga u neverici.
Kada je video suze u njenim ocima tek tada je shvatio sta je uradio.
"Izvini. Ja...nije trebalo da vicim. Izvini." Prisao joj je i zaglio je "Ne znam sta me je ponelo." Spustio je na krevet pored sebe pokusavajuci da primeti neku reakciju na njenom licu.
"Lea reci nesto molim te. Reci bilo sta samo nemoj da cutis."
"Samo sam zelela da znam sta se dogodilo." Rekla je tiho, jedva cujno
"Izvini, nije trebalo tako da izgubim kontrolu pred tobom. Neces nikada vise tome da prisustvujes, obecavam. Samo ne odlazi ponovo."
Opet, davao je obecanja koja ne moze da ispuni, nece moci da ih ispuni, poludece tako ponovo zato sto se to desavalo cesto a njegov najveci strah je bio da je ne izgubi.
Videla mu je taj strah u ocima.
Strah da je uplasio od sebe, strah da ga ne prepoznaje, strah da ce da ustane i ode od njega svakog trenutka.
Ali umesto svega toga stavila mu je ruke na obraze i poljubila ga.
Oklevao je da joj uzvrati ali ona nije odustajala i nastavila je poljubac.
Ubrzo je on preuzeo kontrolu i poceo da je ljubi strasnije i gladnije.
Toliko se bio uzeleo tih usana da nije mogao da se zaustavi.
Popeo je u svoje krilo pribijajuci je uz svoje telo i ljubeci je svuda po vratu.
Otkopcavao je dugmice od njene majce dok mu je ona povlacila majcu.
"Stani..."Odjednom je prekinuo poljubac i pogledao je pravo u oci u kojima je ona mogla da vidi nezaustavljivu zelju da nastavi dalje da je svlaci ali i neki cudan strah koji je bunio.
"Ako nastavimo izgubicu svaki gram kontrole koji je ostao u meni, necu moci da se zaustavim ne zelim da budem grub prema tebi."
"Nije me briga." Rekla je i nastavila da ga ljubi
Zelela je sve, zelela je pravog njega i znala je da je to ono sto mu je potrebno kako bi se smirio.
A on kao da je to i cekao strgao je i poslednji komad odece i spustio na krevet tako da je ona bila ispod njega.
Nikada ranije nije videla takav njegov pogled ali nije dozvoljava sebi da se oseca neprijatno jer je bila potpuno gola pred njim. Zelela je to isto koliko i on, zelala je njega i samo njega.
Njegove oci su bile mutne od zelje zeleo je vidi svaki deo njenog tela i to tela belog kao krec ali tako prefinjenog i elegantnog.
Bas kao sto je i upozorio bio je grub, odjednom kao da je izgubio i svaki gram samokotrole koji je imao u sebi i vise nije mogao da se zaustavi.
Uzimao je i uzimao, imali su dvaput seks te noci i taman kada bi pomislila da se umorio on je zapocinjao ponovo kao da nije mogao da je se zasiti.
Na kraju je premoren i konacno iscrpljen pao pored nje na drugoj strani kreveta i ubrzo zaspao.
I ona je bila umorna ali te noci nije mogla da spava ni trenutka.
Dugo ga je posmatrala dok je mirno soavao pitajuci se sta mu se dogadja i zasto izbegava da joj bilo sta kaze.
Od cega je ovoga puta stiti.

Polako da ga ne probudi poljubila ga je u obraz i otisla sa se istisira.
Jutro jedva da je svanulo a nakon sto je zavijena u peskiru izasla iz kupatila paznju joj je privukao Vukov telefon koji se upalio oglasivsi novu poruku.
Ko je mogao da bude tako rano?
Pogledala je u njega koji je mirno spavao i uzela njegov telefon u ruke.
Crni.
Prvi put je cula za to ime.

"Ne izlazi previse ovih dana. Policija je pocela da istrazuje, mogli bi da ukapiraju da smo pozare mi izazivali.
Budi miran i kloni se svakog kotakta sa Gusterom. Ti si odradio svoj deo posla ako budes bio potreban ponovo zvacu te."