Leptir

Part 32

Te je noći prespavala kod Hane.
Devojke su odlučile da naprave pidžama žurku a Hanina kuća je bila prazna tokom vikenda.
Za Leu to je bio idealan razlog da pobegne od kuće i izbegne Tatjaninu majku i ostale rođake koji si bili kod njih.

Marina i Nađa su pravile neke koktele mešajući razne vrste alkohola a Hana se vratila u sobu sa ogromnom porodičnom picom koju su naručile.
"Šta si sve stavila unutra? Još mi se živi." Kada god je Marina eksperimentisala sa nečim to se nikada nije završavalo dobro i imalo je dugotrajane posledice.
"Probaj. Izgleda moćno."
"Nadam se da je i takvog ukusa."
Rekla je Hana sumnjičavo, ta plava boja joj se nije sviđala.

Lea je za to vreme sedela na Haninom krevetu i smejala se devojkama.
Misli su joj i dalje bile usmerene na Vuka i njihov razgovor na tribinama.
Pobegla je, zato što je strepela da bi da je ostala još malo duže poklekla i oprostila mu.

Baš u tom trenutku njen telefon je oglasio novu poruku.

"Želela ti to ili ne nisi sama u ovome i
neću dozvoliti da te iko povredi.
Želeo sam da to znaš."

"Ne želim te, šta ti nije bilo jasno!" Besno je bacila telefon na krevet.
Zašto ne odustane?
"Lea?" Devojke su je zbunjeno pogledala
"Šta se dešava? Da li je sve u redu?"
"Ma savršeno!" Rekla je vidno iznervirana i koktel koji je Hana oklevala da proba popila na eks.
"Ovo je dobro."
"Vidite!" Povikala je Marina zadovoljno
"Rekla sam vam da će biti dobro."

Dok je Lea veče provodila kod Hane, Vuk je ni sam nemajući volje da se vraća kući produžio na žurku na kojoj su ga ocekivali to veče.
"Ne piješ?" Danijel je zbunjeno pogledao u Vukovu jos uvek punu čašu.
"Nisam raspoložen za alkohol večeras."
"To je novost. Smemo li da znamo koji razlog je u pitanju."
"Nema nikakav poseban razlog, jednostavno mi se ne pije i to je to."
"Ma pusti ga. Sigurno se opet svađao sa Leom!" Povikao je Miloš jer je muzika oko njih bila toliko glasna da su jedva mogli da čuju jedni druge.
"Čitaš li ti misli?" Rekao je Vuk tek onako za sebe i na kraju ipak popio jednu čašu.
Na kraju veče je proticalo mnogo bolje nego što se nadao, čak se bio i opustio.
Neka devojka je već neko vreme stajala pored njega i tražila mu broj.
Činila se zanimljivo i bila je lepa ali onda su se ispred njega pojavila dva poznata lica koja nije podnosio.
Pokušao je da ih zaobiđe i ode u miru ali njihov plan je bio drugačiji.
"Vidi, vidi ko je tu. Rane su tu zarasle." Rekao je jedan od njih.
Vuk je još uvek mogao da se seti kako su ga okružili onda kada je bio potpuno sam znajući da neće imate nikakave šanse protiv njih i pretukli tako da dve nedelje nije mogao normalno da diše i hoda.
"Zaboravio si na dug."
"Koliko se sećam ne dugujem vam više ništa." Rekao je uputivši mu preteći pogled
"To što se Crni umešao ne znači da je gotovo. Ali razumem te ako ti ne možeš da vratiš dug ona mala riđokosa devojka bi mogla da posluži svrsi."
To je bilo to, kap koja je prelila čašu, trenutak koji je čekao.
Udario ga je iz sve snage oborovši ga na zemlju a onda ga uhvatio za vrat i počeo da ga udara još jače.
Niz lice mu se slivala krv ali Vuk nije obraćao pažnju, nije trebao da mi stane ne žulj, ne to veče, i nikako nije smeo da izgovori tu poslednju rečenicu.
"Vuče dosta je!" Nisu mogli da ga razdvoje od njega.
Nije stao sve dok dečko ispod njega nije izgubio svest, dok mu lice nije bilo potpuno smrskano i dok ga nečije ruke nisu grubo podigle sa njega.
Bio je to Leon, najodaniji čovek Crnog.
"Jesi li gotov?"
"I ti želiš da okušaš sreću?"
"Ne ali znam nekog drugog ko te već uveliko očekuje. Rekao sam ti da se ne zajebavaš sa nama, sada ćeš da platiš za to." Šapnuo mu je na uvo.
"Crni te čeka."

Na silu ga je izvukao napolje i sa još jednim likom ugurao u auto.
Nije imao predstavu zbog čega ga vode Crnom ali uskoro je dobio odgovore na svoja pitanja.
Bio je vezan na stilici, u istoj kolibi pored jezera gde su se inače sakupljali rascepane usnice i slomljenog nosa.
"Rekao sam ti da ne znam o čemu pričaš. Nisam ni otvorio glupi paket..." Još jedan udarac u stomak nakon čega počeo da kašlje krv.
"Gde je onda ceo kilogram?"
"Ne znam!" Ponovio je po stoti put "Ja ga nisam uzeo. Isporučio sam paket na adresu koju si rekao i otišao."
"Ne pravi se glup Vuče, niko osim tebe nije mogao da ga ukrade. Ako nisi ti ko je onda?"
"Možda bi trebalo da ispitaš lojalnost svojih ljudi. Ta ti ideja nije pala na pamet zar ne?" Rekao je prkosno i naredni udarac koji je dobio ga je zamalo obalio na zemlju sa sve stolicom na kojoj je bio vezan.
"Misliš da ne znam da tajno izmeriš svaki gram koji isporučiš?" Rekao je Crni unevši mu se u lice.
"To te dovodi među prvim osumnjičenim."
"Znači ima ih još?" Rekao je sa provocirajućim osmehom na licu nakon čega je dobio još jedan udarac.
"Svestan si da odavde nećeš otići dok ne priznaš šta si uradio. Ja ovako mogu celu noć, na tebi je da odlučiš."
"U slučaju da odlučiš da mi smestiš kako bi sebe izvukao jednom kada naiđe problem povukao bih te na dno sa sobom. Zbog toga sam proveravao svaku isporuku, imao bih savršene dokaze protiv tebe."
"Znači priznaješ da si radio protiv mene." Crni je stao ispred njega i prekrstio ruke.
"Obećao si da ćeš da rešiš Guštera, prošlo je već dva meseca a ti nisi uradio apsolutno ništa! Isti si poput njega i ne verujem ti da ne bi pokušao isto što i on. To je to. Ne znam gde je nestao tvoj glupi paket ali kod mene nije!"
"Misliš da ne znam svaki pokret koji napraviš? Tvoju porodicu, ljude sa kojima se družiš, mesta na koja odlaziš, drolje sa kojima spavaš." Hodao je oko njega dok ga je Vuk pratio pogledom kipteći od besa.
"Ako ne dobijem ono što želim od tebe, misliš da to neću zatražiti od tvoje porodice. Kako bi se tvoja majka osećala da joj pokucamo na vrata i ispričamo o sumnjivim aktivnostima kojima se bavi njen sin?"
"Idi pa je pitaj. Možete zajedno da odlučite kako ćete da me kaznite."
"Ali ona nije tvoja majka, zar ne?" Nakon tih reči Vuk je zatvorio oči i stegao vilicu "Ti si usvojen. Oni nisu tvoja prava porodica, nemaš je.
Ti si odbačeno siroče koje čak ni biološki roditelji nisu želeli pa su ga ostavili ispred sirotišta i pobegli.
Ti si niko u ništa. Samo još jedan klinac koji je mislio kako će postati neko ako uplovi u opasne vode sa ljudima poput Guštera i mene ali krenuo je da tone i ne zna kako da se izbavi."
Vuk je počeo glasno da se smeje iako ga je sve boleo a u ustima je još uvek mogao da oseti ukus krvi.
"Svaka čast. Da nisam vezan aplaudurao bih ti na tako dirljivom govoru." Rekao je ne prestajući da se smeje
"Ludi kučkin sin! Zašto ne završiš već jednom sa njim?"
"Lud sam!" Povukao je Vuk "I to veoma.
Ali ne i glup da kradem tvoj kokain." Pogled mu je bio uprt u Crnog.
"Te manipulatorske igrice ne deluju na mene. Ne mogu da me slome.
Ja sam se odavno pomirio sa činjenicom da sam uplovio u opasne vode i da je pitanje vremena kada će da me progutaju i odnesu sa sobom.
Znaš li šta sam još uradio?" Gledao ga je sa mržnjom i besom u očima
"Jedinoj osobi koja me je iskreno volela na ovome svetu, slomio sam srce na delove. Naterao sam je da me zamrzi iz dna duše, da proklinje dan kada me je upoznala.
Razlika je u tome što sam i ja voleo nju. Voleo sam je toliko da sam kako bi ona bila sigurna i da zbog mene niko ne pokuša da je povredi izabrao da me mrzi zauvek a bila je jedina osoba do koje mi je bilo stalo na ovom svetu i koju sam stvarno voleo.
Ako sam to uradio i to bez trunke razmišljanja šta misliš na šta sam sve još spreman?" Upitno ga je pogledao "Izgledam li ti kao da mi je stalo do glupog kilograma tvoje droge i kao neko ko krade? Ne bavim se time i ne zanima mi ništa što se tiče droge.
Niti je kupujem, niti je prodajem.
Oboje znamo zašto sam ovde i da ću otići kada Gušter više ne bude bio na ulici. Nisam krivac kojeg tražiš. Da jesam sigurno ne bih dopustio da me tako lako uhvatite."
"Mali kučkin sin!" Lik pored Crnog ga je još jednom udario a onda je u tu prostoriju ušao Leon i sve ih pogledao.
"Ispred je neki klinac, preti kako će da pozove svoju čitavu ekipu ako ne pustiš njegovog druga."
"Tako znači?" Rekao je Crni a Vuk je stegao pesnice, zar je Danijel poludeo želi li da ga ubiju?
"Odveži ga i pusti ih da idu." Zapovedio je a Leon je uradio kako je rekao.

Danijel je odmah stavio ruku oko Vukovog ramena i pomogao mu da se uspravi čim su ga doveli ispred njega.
Bio je toliko pretučen da je jedva stajao na nogama. Jednom rukom se pridržavao za Danijela a drugu je držao na stomak.
Pre nego što su otišli još jednom je pogledao u Crnog. Gledao ga je sa mržnjom i obećanjem da će mu jednom naplatiti za to gostoprimstvo.

"Jesi li ti lud?" Rekao je kada su odmakli iz njihovog vidokruga jedva hodajući "Mogli su da te povrede!"
"Trebalo je da te ostavim sa njima?
Baš su te fino uredili." Udario ga je na povređeno mesto a Vuk je jauknuo.
"Budalo! Jednog dana ćeš stvarno da me ubiješ." Bio je uplašen na smrt kada je video kako su ga na silu ugurali u auto.
"Nije trebalo da te vide, ne znaš ih.
Pokušaće da ti se približe i pronađu način kako da te ucenjuju i koriste za svoje potrebe."
"Ako su me videli. Sada znaju da nisi tako sam kao što su mislili.
Šteta samo što meni ne mogu da se približe tako lako."
"Generalov sin." Vuk se nasmejao iako ga je svaki deo tela boleo "Ali shvatio je da nisam kriv, ne bih nas on tako lako pustio da je drugačije."
"Kako je to shvatio?"
"Zna da sam izgubio sve što sam mogao da izgubim. Stavio sam mu do znanja kakva sam osoba. Nisam mu rekao njeno ime već samo šta sam morao da uradim. Šta sam bio primoran da uradim."
Danijel je ućutao i okrenuo se prema putu. Vuk nije pričao o tome, izbegavao je svaku temu o njegovoj vezi sa Leom i razlog zašto je ostavio.
Zatvorio je to poglavlje svog života samo kako ne bi morao da ga se seća i razmišlja o njemu, iako ga je iznutra izjedalo i kidalo na delove i to svakoga puta kada bi je ponovo video.