Leptir

Part 46

"Zasto me tako gledas?" Upitala ga je dok su lezali u njegovom krevetu.
Ni jedne sekunde nije skidao pogled sa njenog lica.
"Ako je ovo san, onda ne zelim nikada da se probudim."
"Nije san, stvarnost je." Nasmesila mu se
"To si stvarno ti?"
"Popio si previse veceras. Spavaj."
"Ne..."Nasmejao se "Znam, kada ponovo otvorim oci vise neces da budes tu.
Ponovo ces da odes."
"Tu sam. Pored tebe, ne idem nigde." Prstom mu je nezno pomerila pramen kose koji mu je pao niz celo "Bicu ovde ujutru kada se probudis i svakog narednog jutra."
"Ne idi vise." Prstom joj je nezno prelazio po obrazu. To je stvarno bila ona i bila je pored njega.
Opet je na licu imala taj andjeoski osmeh, osmeh zbog kojeg je gubio tlo pod nogama
"Ostani ovde. Ne ostavljaj me ponovo."
"Vratila sam se. Nema vise odlazaka."
"Dobro si zar ne? Reci mi da si dobro? Reci da si se opravila."
"Dobro sam." Nasmesila mu se.
Stvarno je bila dobro.
Posle dugo vremena konacno je mogla da kaze da je dobro i da se oporavila.
"Sigurno?"
"Mhmm." Pomilovala ga je po obrazu i nezno poljubila "Spavaj sada. Ja sam tu, ne odlazim nigde."

I stvarno, narednog jutra kada se probudio bila je pored njega.
Izgledala je tako lepo dok je spavala, poput andjela. Zivot je ponovo dobio smisao, nebo je ponovo bilo vedro i nista vise nije bilo bitno, osim nje.

Narednog dana u skolu su otisli zajedno.
Svi pogledi su se zaustavili na njoj, svi su bili iznenadjeni i zbunjeni a pogotovo jer ih vide zajedno.
Kristina je imala ubilacki pogled.

Njegova ruka na njenim ledjima je umirivala. Davao joj je do znanja da je tu i da moze da se opusti.

Bas kao i u prvoj godini gimnazije kada su svi ti pogledi cinili da se oseca nelagodno i nepozeljno, radio je isto.
Samo jednim pogledom i neznim dodirom davao joj je do znanja da je tu i da je sigurna.

Kada su se casovi zavrsili drustvo je nije ostavljalo na miru. Svima je bilo tesko da poveruju da se konacno vratila.

"Znaci ostajes ovde? Ne vracas se tamo vise?"
"Tatjana i Maksim su zeleli da ostanemo ali ja vise nisam mogla da izdrzim.
Nedostajale ste mi." Ponovo ih je zaglila
Izgledala im je toliko drugacije, svezije. Imala je stari sjaj u ocima. Sjaj koji su mislile da je davno bio iscezao i bila je nasmejana.
Ponovo je bila stara Lea, koju su svi voleli. I bila je prelepa, bila je toliko lepa da je oduzimala dah.
"Znala sam da je samo pitanje dana kada ce da se vrati. Ako ponovo onako budes otisla ubicu te. Vidi, ozbiljna sam!" Marina joj je zapretila prstom
"U to ni malo ne sumnjam. Pricajte mi.
Sta sve desilo dok me nije bilo? Nadam se da su svi dobro."
"Sve je kako si i ostavila." Odgovorila je Nadja "Ali onaj tvoj. Jedva da je i disao dok te nije bilo. Nije zeleo nikoga pored sebe i jedva da nam se i javljao.
Nebi mogla da ga prepoznas, kao da je sav zivot ispario iz njega. Uporno te je cekao da se vratis." Slusala je Nadju i gledala u njega sa osmehom na licu.
"Nakon sto si ti otisla otisao je i on, nije mogao vise da izdrzi.
Bilo je kao, ako nema tebe nema ni njega. Nije cak ni jeo, potpuno se bio zatvorio u sebe. Vidi samo koliko je smrsao ali i dalje je bozanstveno lep, prilazilo mu je toliko devojaka ali sve ih je odbio."
"Ne davi je toliko sa njim Nadja. Sigurna sam da ne zeli samo o njemu da slusa."
Rekla je Hana a Lea je odmahnula glavom
"Ne, pricaj mi. Zelim sve da znam." Rekla je sve ih iznenadivsi, imala je neki cudan sjaj u ocima dok je gledala u njega.
Kao da je osetio da ga posmatra i on je pogledao prema njoj, izdvojio se iz drustva i krenuo joj u susret.
"Idemo?" Pruzio joj je ruku da ustane sa tribina a ona je prihvatila i ustala

"Videcemo se kasnije devojke." Nasmesila im se
"Da, da. Videcemo se. Sta je ovo bilo?"
Upitala je Marina kada su Vuk i Lea otisli
"Samo juce Vuk je bio namrsten i smrknut a vidi sada taj osmeh.
Kunem vam se od tog osmeha me podisla jeza. Kako neko moze da ima tako lep osmeh?"
"Kao sto je Nadja rekla, kada nema nje nema ni njega. Cudno je kako shvatis koliko si nekoga voleo tek onda kada ga izgubis." Rekla je Hana sa uzdahom
"Ne, ja mislim da je on oduvek voleo samo nju. Ona je oduvek zauzimala posebno mesto u njegovom zivotu.
Bio je spreman cak i da je pusti da bude sa drugim ako ce tako da bude srecna."
"Nadam se da ce ovoga puta da im uspe. Oboje zasluzuju da budu srecni." Rekla je Hana sa osmehom na licu