Leptir

Part 12

Bilo je to tako nestvarno.
Vraćati se kući iz parka dok je on držao za ruku. Nije mogla da kaže da je to i očekivala, još uvek nije mogla da poveruje da se to stvarno događa ali njegovi prsti su se samo isprepletali sa njenima.
Kada bi ga pogledala videla je sigurnost u njegovim očima. Njegov pogled je činio da se oseća sigurnom.
Osećala se sigurnom, srećnom i ispunjenom. Bila je srećna kao nikada do tada. Njena ruka u njegovoj, svi njeni snovi su postajali stvarnost a stvarnost je bila da su njena osećanja obostrana. I on je osećao isto.
Čak i kada se vratila kući osmeh sa njenog lica nije nestajao.
Obrazi su joj bili crveni, Tatjana i Maksim su to morali da primete.
Njen osmeh je bio drugačiji, nikada je još nisu videli tako nasmejanu.
"Gde si ti bila ovako kasno?"
"Bila sam u šetnji."
"U šetnji?" Tatjana je pokušavala da protumači taj osmeh na njenom licu.
Fizički je bila prisutna sa njima ali psihički, ko zna gde. Sa njima sigurno nije.
Gledala je u svoj telefon i uporno se smešila.

"Ti si sada moja devojka. Uroš i ostala ekipa mogu slobodno da odustanu."
Bila je njegova poruka.

Njegova devojka. Ona je sada njegova devojka!!!
Kako to lepo zvuči.
Pogotovo kada su to njegove reči.

Šta ako je to samo san iz koga će uskoro da se probudi?

Ali kada se narednog jutra probudila sačekala je njegova poruka.
To ipak nije bio san.
Pitao je kada želi da se vide i rekao kako će ceo dan da bude kod kuće.
Nije bilo škole, bili su praznici tako da su čitave dane mogli da provode zajedno.

Bilo je to sve tako novo za nju.
On je bio njen prvi dečko i dugogodišnja simpatija.
U nekim trenucima se osećala tako neiskusno i pogubljeno da joj se čak i on smejao. On koji je pre nje imao toliko devojaki da se nisu mogle prebrojati na dve ruke i bio triput iskusniji od nje.

Hana bi joj odmah održala lekcije kako treba da se čuva i bude oprezna jer su svi znali ko je Vuk.
Poznati ženskaroš i srcelomac.
Glavni badboy njihove škole, neko koga treba da se pazi.
Ali ona mu je verovala, oni su poznavali jedno drugo mnogo pre nego što je iko iz tog društva ušao u njihov život.
Nikada ne bi mogao da je poredi sa svojim bivšim devojkama i devojkama sa kojima je inače izlazio.
Uvek je govorio kako je ona jedinstvena  i posebna i kako je susret sa njom bio nešto najlepše što mu se dogodilo u životu. I sam je rekao kako kada nije znao gde da ide i šta da radi sa sobom bežao je njoj. Ona je bila poput najsigurnijeg mesta na svetu.
Njegova sigurna luka.

Tatjana i Maksim su posle praznika planirali da otputuju u Italiju na odmor, u početku je bilo planirano da i ona ide sa njima. Maštala je o tom putu dosta dugo ali sada odjednom više joj se nije išlo u Italiju.  Ostalo je još malo vremena do kraja raspusta a ako bi oni otišli na odmor to bi značilo da će ona i Vuk moći da provode mnogo više vremena zajedno.
Odmah je bilo jasno šta će izabrati ali Maksim i Tatjana to nisu morali i da znaju. Još im ništa nije bila rekla, sve je svakako još uvek bilo sveže i želela je da pusti da prođe bar još malo vremena pre nego što im kaže.

"Sigurna si da želiš da ostaneš kući?"
"Da. Ovo treba da bude vaš odmor uvek previše radite, zalužili ste da odahnete za promenu."
"Lea ti nisi smetnja, znaš to. Mi smo tvoja porodica. "Rekao je Maksim ozbiljnim glasom
"Znam ali ovo treba da bude vaš odmor.
Ja ću biti savršeno dobro ovde. Ići ću na treninge i spremaću se za školu."
"Je l ti to pokušavaš da nas se otarasiš?" Tatjana je upitno pogledala sa jednom podignutom obrvom.
"Zašto bih? Radim ovo jer mislim vas.
Zar nije za par dana vaša godišnjica braka, ili si zaboravila?"
"U pravu je." Tatjana je pogledala u svog muža i nasmešila se, koliko su oboje bili zauzeti tih dana umalo su zaboravili na njihov najvažniji datum u godini.
"Ali javljaćeš nam se bar jednom dnevno."
"Obećavam."

Kasnije toga dana Lea je posmatrala Tatjanu i Maksima kako unose svoje kofere u auto i spremaju se za polazak.
"Pazićeš na sebe i javljaćeš nam se redovno." Rekla je Tatjana zabrinuto i zagrlila je.
"Srećan put i lepo se provedite."
Tatjana je još jednom zabrinuto pogledala iako to nije bio prvi put da je ostavljaju samu kući na nedelju dana a onda konačno za Maksimom ušla u kola.
Smešila im se i mahala sve dok nisu zamakli u susednu ulicu a onda se Vukova ruka obmotala oko njenog struka i privukla je sebi.
"Uspela si da ih ubediš da odu bez tebe." Spustio je poljubac na njen vrat.
"Bilo je teško, ali umem da budem jako ubedljiva."
Okrenuo je prema sebi i poljubio
"Dakle, sama si celu nedelju?"
"Da." Nasmejala se i poljubila ga "Imamo celu nedelju samo za nas."
"I, šta prvo želiš da radiš?" Uzvratio je poljubac
"Ne znam, imaš li ti nešto na umu?"
"Mnogo toga." Podigao je u naručje i krenuo da je nosi prema njenoj kući.
"Jesi li normalan, videće nas neko!"

U narednim danima koji su usledili Vuk nije imao nameru da napušta njenu kuću.
Iako zapravo nije ni morao jer ni Helena nije bila kući već na poslovnom putovanju. Uz to su bili na raspustu tako da je svako iz njihovog društava otišao negde sa porodicom i mogli su da budu sami koliko žele.

"Kuvaš?" Prišao joj je sa leđa dok je ona spremala doručak za njih dvoje.
"Miriše odlično. Nedostajala mi je tvoja kuhinja, uvek si spremala odličnu hranu."
"Ti si uvek bio loš u kuvanju."
Rekla je seckajući salatu a on je uhvatio za ramena i okrenuo prema sebi a onda poljubio.
"Ja sam užasan kada je kuvanje u pitanju . Ali znaš u čemu sam dobar..."
Krenuo je da je ljubi a onda i  produžuva poljubce u sve strasnije i gladnije i pribija je uz radni sto.
Ali dalje akcije je prekinuo Tatjanin poziv.
"Tatjana je. Moram da se javim. Znaš..."
"Znam, nestaću iz vidokruga." Podigao je ruke i otišao na drugi kraj kuhinje.

"Tatjana?" Lea se javila na kameru i naslonila telefon na činiju pored hrane koju je spremala.
"Lea draga, kako si?"
"Dobro sam, kao što vidite upravo spremam sebi doručak. Kako ste vi?
Kako se provodite tamo?"
"Fenomenalno. Sinoć smo bili pozvani na večeru u jednom prelepom restoranu. Kako si ti, kako se snalaziš sama? Je l sve okej tamo?" Upitala je Tatjana zabrinuto
"Dobro sam, ne brini. Sve je okej."
"Rekao sam joj da nema potrebe da brine toliko. Ona je odgovorna devojka, nije prvi put da je ostavljamo samu." Ubacio se Maksim
"Znam ja da je ona odgovorna ali moram da pitam. I Lea dok nisam zaboravila, Helena mi je javila da je i ona van zemlje zbog posla.
Nadam se da ti i Vuk za to vreme nećete praviti smicalice jedno drugom kao što  inače radite. Zato bez noćnih kupanja, krađa ključeva ili isključivanja prekidača za struju i vodu samo kako bi  napakostili jedno drugom.
Jesmo li se razumeli? Ne želim da me komšije opet zovu i vrište kako Vuk izlazi nag i mokar iz kuće i psuje dok moja draga Lea gviri sa prozora i snima ga telefonom."
"Tatjana!!" Vuk je upitno pogledao a ona je pocrvenela u sekundi
"Ja čak nisam ni videla Vuka,i to već danima. Ne znam ni gde je. Rekla sam ti da je to za vodu bilo slučajno."
Vuk je rukama prigušivao smeh dok je ona umirala do srama
"Dobro, moje je da upozorim. Možda ostanemo malo duže ovde od planiranog. I bilo bi lepo od tebe da pozoveš Vuka na večeru neki put i da popravite malo taj vaš odnos i bez..."
"Moram da idem sada, zvaću vas kasnije." Prekinula je pre nego što je Tatjana rekla nešto što bi je jos više obrukalo

"Znaš, toga dana kada si mi isključila vodu dok sam se kupao zakasnio sam na utakmicu. I izgubili smo. Trener je bio ljut na mene jer nisam stigao ne vreme, dugo. Možda je čak još uvek ljut."
"To je bio nesporazum." Rekla je dok joj se on ponovo probližavao
"A snimak? Znao sam da si to mogla da uradiš samo ti. Smejeli su mi se u školi čitavih mesec dana zbog tog snimka."
"To je stvarno bio nesporazum."
Rekla je i krenula da se odaljava od njega kada mu je videla flašicu vode u ruci. Znala je šta namerava sa njom.
"Brojim do tri Lea, toliko vremena imaš da pobegneš."
"Stvarno Vuče? Jurićeš me da me iskvasiš sa vodom? Mislila sam da smo to odavno prerasli."
"Jedan!"
"Zašto ne sednemo za sto i ne razgovoramo o ovome kao ljudi? Oboje smo zreli i odrasli za toliko."
"Dva!"
"Vuče..."
"I vreme je isteklo. Beži!"
"Vučee!!" Vrištala je trčeći kroz kuću.