Leptir

Part 37

Kasno te noći sedeo je na vrhu zgrade u kojoj je živeo Danijel. Zgrada je bila toliko visoka da je pogled na grad odatle bio savršen a njih dvojica su neko vreme mirno sedeli u tišini i pili pivo koje je Danijel poneo za njih iz stana.
"Znaš, tvoj otac godinama govori kako sam loš uticaj i kako treba da se odaljis od mene, a i nije daleko od istine.
Uvek te uvučem u neko sranje zajedno sa mnom. Možda je vreme da ga konačno poslušaš i odaljiš se od mene."
"Da." Rekao je Danijel i otpio gutljaj piva iz limenke "Verovatno bi trebalo da uradim tako. Možda i bih..." Ustao je sa stolice i stao pored Damjana "Da reči cenjenog generala imaju uticaja na mene, ali nažalost nemaju. Ti si moj najbolji drug  Vuče, znam te ceo svoj život." Rekao je i stavio svoju ruku na njegovo rame "I niko i ništa na ovom svetu nema moć da to promeni.
Prosto je, gde ideš ti idem i ja, u ovom sranju smo zajedno." Vuk nije ni očekivao drugačiji odgovor, odavno se pomirio sa činjenicom da taj dečko nikada neće odustati i odaljiti se od njega.
On je jedini i znao da Helena i Sergej nisu njegovi roditelji kao i istinu o njegovim pravim roditeljima.
Zavisnica od droge i diler. Savršena kombinacija. Majka mu je umrla od predoziranja a za oca nije znao gde je završio. Nije ga ni zanimalo dalje.
Helena nije znala da je on saznao istinu o svojim biološkim roditeljima kao što nije znala i mnogo drugih stvari o njemu.
"Da se daviš u vodi dao bih ti svoja pluća da preživiš, znaš to."
"I ja bih uradio isto za tebe." Rekao je Danijel, zagrlio ga i potpašao ga po leđima.
"Kakav je plan?" Upitao je posle nekoliko trenutaka kada su oboje ponovo seli na stolice i otvorili nove limenke piva.
"Sve dok budem radio za njega ti i Lea ste sigurni.
A ako on može da pomogne da spasim Leu od ljudi koji je prate i prete pristaću na sve. Takav je plan i ne postoji drugi, nemam drugog izbora. Šta god da pokušamo otkriće, ima ljude svuda.
Čim završi sa Gušterom izlazim iz te priče, ovoga puta zauvek."

Bio je to važan dan za Leu.
Za samo par sati održaće se takmičenje za koje se pripremala mesecima ali pre toga želela je da uradi još nešto.
Nešto što više nije mogla da odlaze i bila je odlučna da stane na put tome jednom zauvek.
Dugo je stajala ispred zatvora razmišljajući, ako Tatjana sazna da je bila tu upašće u veliku nevolju.
Ali da je ona bila iskrena možda i nebi bila tu gde jeste.
Na kraju krajeva saznaće istinu koju zaslužuje da zna. I možda će se kajati ali vremenom će preboleti.
Prebolela je mnogo toga u životu preboleće i to.

Policijac je odveo do prostorije gde su se održavale posete zatvorenicima.
I bio je tamo, čovek koji joj je oduzeo detinjstvo, čovek zbog koga je sve izgubila, čovek koga je redovno viđala u svojim košmarima.
Sedeo je i čekao je.
Posle toliko godina gledala se oči u oči sa čudovištem iz svog detinjstva.

"Konačno se srećemo."
Baš kao što je i pamtila. Grub glas, podmukao pogled i dugačak ožiljak preko levog oka. Godine i zatvor ga nisu mnogo promenile.
"Znaš kakvi su uslovi. Ti potpišeš molbu za uslovno puštanje a ja tebi kažem pravu istinu o tvom ocu."
"Prvo ti meni kaži istinu i ja ću onda da potpišem ovaj papir ispred mene.
Ne verujem da nećeš pokušati da me prevariš, ti si ipak stručnjak kada su prevare u pitanju." Gledala je u oči čoveku koji joj je ubio roditelje ali nije bila uplašena. Tu nije mogao da je povredi a pre nego što je ušla u zatvorske odaje obećala je sebi da se neće plašiti.
"Pošteno." Rekao je složivži se sa njom
"Moram priznati da je dirljivo videti dete zbog kojeg ležim u zatvoru posle ovoliko godina. Pogledaj se samo, prva lepotica."
"Počni sa onim zbog čega sam ovde.
Ko je bio moj otac?" Rekla je naježevši se od tog gladnog pogleda. Da je mogao bila je sigurna da bi je zgrabio za vrat tim grubim rukama.
"Tvoj otac." Nasmejao se a taj osmeh je bio ništa više nego oličenje zla i mržnje.
"Tvoj otac je bio jedan veoma, veoma loš čovek. Vodio je dvostruki život.
U jednom je bio savršen muž i otac a u drugom korumpirani policajac koji je radio za mafiju. Radili smo zajedno.
Ubijali smo zajedno." Nakon te rečenice progutala je knedlu "Spremna si da čuješ ostatak priče?" Mora da je video šok na njenom licu.
"Nastavi." Nije mu dala da je pokoleba
"Policija i vi ste bile samo maska. Na izgled je morao da ima savršeni život iako je zapravo bio samo špijun.
Tvoja majka je bila previše naivna žena  verovala je svakoj njegovoj reči.
Čak i kada bi se kasno uveče vratio kući krvave košulje verovala je kako je samo došlo do malog okršaja na poslu iako je sa te iste košulje prala nečiju krv.
Ubijao je koga kod je šef od njega zahtevao, nebitno da li su u pitanju bili žena ili dete. Sada, zanima te zašto je morao da umre?" Lukavo se nasmejao
dok je ona suzdržavala suze.
"Tvoj otac imao i ljubavnicu.
Ženu koju nikako nije smeo da želi, čak ni da je pogleda. Ta žena je bila žena našeg šefa, kada je šef saznao bio je besan i naredio je njegovo ubistvo.
Zbog tvog oca ja sam svejedno bio u zatvoru i želeo sam da mu vratim.
Prihvatio sam taj zadatak odmah.
To je prava istina, istina koju ti tvoja starateljka nikada ne bi rekla.
A sada je tvoj red. Potpisi molbu, u zatvoru sam već dovoljno dugo."
Gledala je u taj papir ispred sebe suočena sa istinom.
Sada je bio njen red da ispuni svoj deo dogovora.
"Moj otac je bio gad i ološ ali moja moja majka je bila nedužna." Pogledala ga je pravo u oči "Jesi li znao da je bila trudna kada si je ubio? Nisi samo dva, uzeo si tri života te noći a jednim delom ubio si i mene. Želim da znaš ovo." Uzela je papir u ruke i pocepala ga u delove "Nikada ali nikada neću dozvoliti da izađeš iz ove rupe. Provešćeš ostatak života u ovoj rupi sve dok te pacovi ne pojedu. I budeš li pokušao da mi ponovo pretiš preko svojih ljudi uništiću te, prirediću ti pakao u ovom zatvoru, pretvoriću se u tvoju najveću noćnu moru. Nemoj ni malo da sumnjaš u to.
Jesi li razumeo!" Lupila je rukama o sto i ustala sa stolice.
"Platićeš mi za ovo jesi li me čula! Pronaći ću drugi način da izađem odavde i kada izađem ubiću te!
Ubiću te baš kao i tvoje roditelje!
Ubiću te!" Vikao je za njom ali ona se nije osvrćala niti obazirala na njegove reči.

Tribine oko klizalista u sportskoj hali su bile pune publike. Takmičenje je počelo a ona je stigla među poslednjima.
Sredila se i obukla svoj sjajni plavi kostim. Trebalo ja da izađe na led sledeća. Izgledala je prelepo u tom kostmu nije imala tremu, mučilo je nešto drugo a u ruci je stezala tu narukvicu sa priveskom malog plavog leptira. Plav kao boja njenog kostima.
Kada su pozvali njeno ime izašla je na led. Trener joj je nešto rekao ali nije ga čula. Tatjana joj je ponosno mahala sa tribina. Tu je bio i Maksim i njeno društvo. Svi su došli da je gledaju čak i Vuk.
Njena pesma je počela i ona je krenula da pravi prve pokrete na ledu.
Ali u glavi joj je odzvanjala samo jedna rečenica.

Tvoj otac je imao dvostruki život.
Ti i tvoja majke ste bile samo maska.
Ubijao je koga kog je šef od njega zahtevao nebitno da li je to žena ili dete.
Imao je ljubavnicu, ženu koju nije smeo ni da pogleda.
Zbog je toga je platio zivotom.

Ali njena majka je bila nevina.
Ona nije znala ništa.
Zašto je i ona morala da plati za grehe koje je činio njen otac?
Zašto su morali da ubiju i nju?
Više nije mogla da kontroliše suze.

"To je moja devojčica!" Vikala je Tatjana sa tribina
"Dobra je." Rekla je Hana "Samo tako nastavi, možeš ti to." Navijala je za nju
"Ona je najbolja od svih koje smo videli do sada." Dodao je Miloš, Lea je na ledu izvodila pokrete od kojeg se njemu dizala kosa na glavi a pogotovo kada je izvela trostruki okret na ledu i dočekala se na noge a onda jos jedan i još jedan. Svi su ustali vrišteći i tapšajući.
Vuk je bio ponosan, znao je da će uspeti.
"Čekajte malo. Je l ona ovo plače?
Zašto su joj oči pune suze?" Upitala je Marina a Vuk je pažljivije pogledao.
Oči su joj stvarno bile pune suza i tada je shvatio, to je bio bes. Plesala je na tom ledu kao da joj život zavisi od toga.
Mogao je da nasluti i zašto, nije verovao da će stvarno da ode u zatvor ali na kraju je ipak otišla.
Njen ples se uskoro završio, muzika je prestala i svi su joj prilazili tapsajući i grleći je iako su njene uči još uvek bile pune suza. I taj dečko je bio tu sa buketom cveća u rukama, i on je zagrlio.
Ali Vuk je gledao iz daljine kao što je to uvek i radio.
Ali video je, tražila ga je pogledom.
Tog dana nije samo ona otišla da nekog poseti u zatvoru, i on je.
Pratio je, i posetio je tog čoveka ubrzo nakon što je ona otišla iz zatvora.
Nije znao šta joj je taj lik rekao ali te suze su bile znak da šta god joj je rekao uspelo je da je slomi.
Ako je taj čovek do tog dana mislio da je Lea sama i da je drži u šaci ovoga dana ga je uverio u suprotno i usput mu obećao  nešto.

"Ko si ti? Šta želiš." Upitao je kada ga je video u toj prostoriji.

"Neko koga bi trebalo da se plašiš. Neko ko će te ubiti bez trunke kajanja ako još jednom pokušaš da kontaktiraš devojku koja je upravo izašla odavde."

"Ko si ti njoj? Ovo je između mene i nje.
Obećala je da uradi nešto i prevarila me je. Nateraću je da zažali."

"Ne zanima me šta je uradila ali ako ponovo dođem ovde bićeš mrtav čovek.
Smatraj to mojim obećanjem.
Još danas ćeš imati prliku da se uveriš u moje reči."

Policajce u zatvoru je bilo lako potkupiti. Platio im je dobru sumu novca da ga prebiju čim on završi sa posetom i smeste u samicu na duže vreme.
Imao je priliku i da čuje njegove krike dok je izlazio iz te prostorije.
Ti policajci nisu čekali ni malo da krenu sa poslom za koji ih je platio.
Uživao je slušajući te krike, zaslužio je mnogo više i bio je spreman da mu to i priredi ako se još jednim usudi da  maltretira devojku koja je njemu značila i koju je on voleo čak i dok je ispred njega grlila nekog drugog.