To je bila noć koju Tatjana nikada neće da zaboravi. Njena mala Lea je konačno progovorila i to nakon četiri meseca duge tišine.
To je bila i noć kada je Lea oplakala svoje roditelje i prihvatila da ih više nikada neće videti i da joj je Tatjana sada jedina porodica koju ima.
Tatjana je te noći kada je usnulu Leu odnela u njen mali krevetić da spava od Helene saznala da se Vuk porvao sa nekom decom koju su zadirkivala Leontinu dok su njih dve pile limunadu tog podneva.
I od tada je sve počelo.
Narednog dana Tatjana je Leu odvela kod Helene da se igra sa Vukom i njegovim drugom i to troje dece se od tog dana više nije odvajalo.
Vuk je bio prva osoba posle Tatjane se kojom se Lea opustila, prva osoba koju je upoznala u novom gradu, možda i prva zbog koje je ubedila sebe da više ne mora da živi u tišini i progovorila ponovo. A uskoro je počela i ponovo da se smeje.
To nije bio prvi put da se Vuk potukao sa nekim zbog Leontine niti poslednji put da su Leontinu zadirkivali zbog boje kose i pegica, nazivali čudakinjom i davali joj pogrdne nadimke.
Ako je Vuk nešto voleo to su bile tuče a ako je nešto mrzeo to je kada neko dira Leu.
Oboje su odrastali zajedno živeći jedno pored drugog. Tatjana je zbog novog posla često morala da putuje van grada a nekada čak i van zemlje pa je kući ne bi bilo i po nedelju dana.
Te dane Lea je provodila sa Vukom i njegovim roditeljima, sve dok se oni nisu razveli a onda su ostali samo ona, Helena i Vuk koji je nakon što je njegov otac napustio njihovu kuću,ostavio ih a uskoro se i ponovo oženio postajao sve besniji i agresivniji.
Kada je sa šesnaest godina dobio svoj prvi motor pronašao je i savršen način na izbacuje taj svoj bes iz sebe. Motor i brzina su postali njegova najveća strast.
Kada bih se Tatjana vratila sa svojih putovanja uvek joj je donosila raznorazne suvenire i poklone sa njih.
Ponekada kada nije bilo škole Tatjana je vodila i nju sa sobom na putovanja svuda po inostranstvu.
Vodila ju je svuda, u naučno istraživačke centre sa njom, u muzeje, na otvaranje umetničkih galerija, na izložbe, balet, skijanje. Prvi put je skijanje na ledu videla u Moskvi a tada je pored leptira dobila novu opsesiju.
A Tatjana ju je uskoro čim su se vratile kući učlanila u klub tako da je počela i da skija na ledu.
Tatjana je uvek i svuda predstavljala sa ponosom.
Lea je ponekada imala osećaj da Tatjana voli da puni njene ormare više od nje same. Nikada nije žalila ni na šta kada ja ona u pitanju i nju je učila da ne treba da žali i da odeće, lepog nakita i kozmetike nikada nije dosta.
Tatjana je ponekad mogla da bude veće dete od nje. Ona nije umela da bude stroga, nikada je ni za sta nije kaznila, osim jednom kada su ona i Vuk umalo spalili njihovu kuhinju i tada su morali sve da očiste sami a testa je bilo svuda po zidovima i podu.
Ona je volela kuvanje, to je bila njena strast ali Vuk je toga dana govorio kako ima sve pod kontrolom, dok sve nije otišlo u vazduh.
Njihova dvočlana porodica je za manje od tri godine postala i tročlana, kada je Tatjana našla dečka u koga se ludo zaljubila a uskoro i venčala i on je došao da živi sa njima.
Ljubav je bila obostrana. Maksim je prihvatio i zavoleo Leontinu i brzo su se sprijateljili.
Vuk sa druge strane nikada nije zavoleo drugu ženu svoga oca sa kojim takođe nije mogao da ima normalan odnos bes svađa i prepirka što je Helenu užasno bolelo dok je Sergej mislio kako svaki problem može da reši novcem. Tako je Vuk uvek imao najskuplja kola ili najbrži motor.
Leontina je kako su rasli i dalje ostala njegov najbolji prijatelj kao i on njen iako su oboje izrastali u skroz različite ljude.
Vuk je bio popularan u školi i lako je dobivao pažnju gde god da se pojavi dok je Leontina u dalje ostala stidljiva i povučena devojka, nepoverljiva i rezervisana. Nikada nisu prestali da je nazivaju čudakonjom i štreberkom, šta više u srednjoj školi to se još više povećalo.
Ali ona nikada nije pridavala previše pažnje tuđim mišljenjima, nisu je dodirivala prosto ih je samo zaobilazila. Ona je imala svoje društvo koje je volelo baš takvu kakva jeste.
Ili se nisu usuđivali da stanu na žulj Vuku, iako je to društvo bilo zajedničko Vuk je bio spreman da se svakim posvađa zbog nje.
Međutim, kada su krenuli u srednju školu Vuk i Leontina su se malo odaljili, prestali su da budu bliski kao ranije.
Vuk je počeo da izalazi, da ima devojke, retko je bio kući, ponekada ga ne bi videla i po nekoliko dana.
Ponekada je imao običaj i da beži iz škole, da se druži sa sumnjivim ljudima ili šunja iz kuće kasno u noć.
On je i dalje ostao njen najbolji drug, još uvek je branio od svakoga ko bi se pred njim usudio da je uznemirava ali manje nego ranije.
Devojke je menjao kao čarape, taman bih stigla da se navikne na jednu a on bi već naredni dan doveo drugu.
Smatrala je kako ga je odlazak njegovog oca nepovratno promenio.
Ona je najbolje mogla da ga razume, Tatjana je bila njena porodica i volela ju je više od svega ali nikada nije zaboravila niti prebolela prevremeni i tragični gubitak svojih roditelja.
I niko nije znao ko je ona zapravo, niko je nije poznavao čak ni oni koji su mislili da je poznaju.
Njeni prijatelji su znali da je roditelje izgubila u saobraćajnoj nesreći ali niko nije znao u kakvoj nesreći.
Svi su verovali kako je Tatjana rođaka koja je nakon nesreće uzela kod sebe. To je zapravo bila Tatjanina ideja, želela je da joj time olakša.
I nije želela da bilo ko zna da joj je roditelje ubio kriminalac koga je zatim Lea razotkrila i strpala iza rešetaka.
Međutim, Tatjana nažalost nije mogla da izbriše svo zlo i tamu iz Leionog života.
Iako joj je pružila novi život daleko od starog i novu svrhu za istim Tatjana nije uspela da se izbori i sa Leinim demonima umesto nje.
Prve noćne more su počele nekoliko meseci nakon što su se preselile u novi grad. Za njima su došle i panične epizode.
Prva panična epizoda je usledila nakon što su dobile prvo pismo iz zatvora.
Taj gad je pronašao način da je pronađe. Lea nikada nije pročitala pismo, pocepala ga je i bacila čim je videla odakle i od koga je došlo.
Iako je Tatjana insistirala da mu zaprete i kazne zbog takve smelosti i povukla jake veze za to i Leontina se nepovratno promenila.
Smejala se, družila, zabavljala, ponekada čak i izlazila, pozivala je svoje prijatelje kod sebe kući i oni su pozivali nju. Trudila se da bude normalna koliko je mogla.
Nije se izdvajala niti privlačila previše pažnje na sebe. Ponekada je društvo iz šale zezalo kako je nezainteresovana za život uopšteno.
I pored svega toga uvek je bilo očigledno koliko je drugačija i koliko se izdvaja od ostalih.
Niko nikada nije postavljao pitanje o njenim roditeljima. Znali su da ih je izgubila u saobraćajnoj nesreći i da ne voli da priča o tome, jer se uvek rastuži na njihov pomen.
Zato nikada niko i nije postavljao takva pitanja. Čak ni Vuk. On je znao da sa vremena na vreme ima problem sa noćnim morama i paničnim epizodama međutim čak ni on nije znao pravu istinu o njoj, i on je imao svoje demone o kojima nikome nije pričao.
Znao je samo da je kada se dogodila nesreća i ona bila prisutna u autu isto kao što je i ona mislila za njega da se više ne trka ilegalno kao što je radio pre nego što ga je jednu noć uhvatila policija.
Svako je imao tajne o kojima nije govorio i krio ih između svoja četiri zida.
Ali i pored svih problema i teškoća sa kojima se suočavala ona se uvek trudila da izgleda nasmejano i niko ništa nije primećivao.
YOU ARE READING
Leptir
RomanceZAVRSENA "Ti si moj prijatelj." "Prijatelj?" Nasmejao se iako mu uopšte nije bilo do smeha "Mi nismo prijatelji, Lea. Nikada nismo mogli da budemo samo prijatelji. Značimo jedno drugom mnogo više i ti to dobro znaš." Leontina je devojka koja nakon...