Skriveni znakovi [✓]

PROLOG

16 godina pre...

Neda

Igrajući se žmurke u dvorištu moje kuće, sa mojom najboljom drugaricom koju sam upoznala u vrtiću i bratom, skrivam se od njegovog najboljeg druga.

Ovo je prvi put da su nam dozvolili da se igramo sa njima, pošto smo kako kažu za njih dvojicu male. Što nije istina, pošto smo od njih mlađe samo godinu dana.

Krijem se iza drveta kako me ne bi pronašao Aleksa najbolji prijatelj mog brata Nikole. Nas troje smo se razbežali, čim je Aleksa krenuo da broji i sakrili smo se na mestima koje smo prvo zapazili.

Već neko vreme ne čujem da broji, sigurno je počeo da nas traži. Izvirila sam malo iz svog skloništa kako bi proverila da li je negde na vidiku.

Bilo mi je sumnjivo što se ništa ne čuje, a u sledećem trenutku me je neko zgrabio s leđa i podigao sa zemlje. Počela sam da se koprcam i da udaram mog nevidljivog napadača. A u sledećem trenutku me je napadač ispustio.

To je bio Aleksa.

Aleksa sem što je bio najbolji prijatelj mog brata, bio je moja simpatija još od kad znam za sebe. Bio je najlepši dečak koga su moje oči ikada videle. Bio je niži od mog brata, plave oči kao nebo, a kosa kao mlečna čokolada.

,,Pobogu zašto se toliko koprcaš? Nisam hteo da te uplašim, samo sam hteo da se malo našalim sa tobom."
Šištao je od bola.

,,Izvini što sam te povredila, uplašio si me." Izvinjavam mu se uz blagi osmeh.

,,Opušteno. Nego, pošto sam te našao hajde samnom da tražimo Nikolu i Sofiju. Biće zanimljivije u dvoje. Hoćeš?"

To je bio prvi put da me je Aleksa pozvao nešto da radim sa njim. A ja kao svaka zaljubljena devojčica prihvatam da se družim sa svojom simpatijom.

U sledećem trenutku on me hvata za ruku i vodi put kućice na drvetu, gde se skrivao moj brat.  Pogled je usmerio ka meni, pošto sam bila iza njega da vidi da li dolazim. Osmehnuo mi se najlepšim osmehom koji sam u životu videla.

I od tog trenutka sve je krenulo...

______________________________________

❤️