Skriveni znakovi [✓]

26.DEO

Šest meseci kasnije...

Aleksa

Najlepših sedam meseci mog života je iza mene. Vreme koje sam proveo sa Nedom je bilo čarobno, da mi je neko rekao da ću sa svojom simpatijom iz detinjstva živeti zajedno rekao bi im da je to samo pusta želja.

Ali evo me ležim na boku i gledam moju plavu vilu kako bezbrižno spava. Duge crne trepavice bacaju senku na njeno lepo lice, zalutali pramen duge plave kovrdžave kose joj pada preko čela. Njena mala topla ručica se nalazi na mom kuku stvarajući mali polu zagrljaj, drži me da joj ne pobegnem.

Izgleda kao devojčica bezbrižnog sna, opuštena u mom čvrstom naručju. Ovih dana sam stalno pod stresom i jedino vreme za opuštanje mi je kada zajedno nešto radimo. Da li je to samo ležanje, šetanje našim parkom, da izađemo zajedno na večeru, jednostavno mi je nebitno. Najvažnije mi je samo da budem pored nje posle napornog dana na poslu i da čim stignem kući sačeka me njen saosećajni osmeh pun ljubavi i da me zagrli posle napornog dana.

Ljubav koju prema njoj osećam je bezgranična, neosporna i zbog toga želim danas da je pitam da se uda za mene. To je veliki korak, osećam da sam spreman da joj poklonim dušu na dlanu, svet bi joj poklonio da mogu, ali jedino što je u mojoj moći je da joj da bezuslovnu ljubav i poštovanje.

Pošto još uvek spava, polako se iskradam iz kreveta da je ne bih probudio. Smislio sam dobar razlog zašto danas neću biti sa njom kod njenih, pomažem klijentu oko jednog projekta, ali ću se vratiti tako oko sedam uveče. Pre mesec dana je dobila brata i sestru, dva mala anđela koja neizmerno liče na Nedu i Nikolu. Njih dvoje kao mala deca su im dali imena, toliko su se radovali što će se roditi da su hteli da ih nazovu po njima, sva sreća nije im dala njihova mama. Ali dobili su dva divna srpska imena, Milena i Miloš. Dečica koja su toliko maleni da staju u moju ruku kao da su za nju rođeni.

Smislio sam kako će izgledati mesto gde ću je zaprositi, u tome mi je pomogla Anđelija, Nikolina devojka. Ona je toliko njemu napravila muke, da se pitam kako je još uvek zaljubljen u nju. Posle Sofije totalno se promenio, ali kako se Anđelija pojavila, polako ali sigurno se vratio na fabrička podešavanja.

Kad smo kod Sofije, niko je nije video osim mene. Nisam hteo da im otvaram tek zaceljene rane, pa sam Nikoli i Nedi prećutao to. Izgledala je iscrpljeno, beživotno, kada me je ugledala u očima joj se pojavile iskre. Ranije sam mislio da je to zbog toga što sam joj se sviđao kao prijatelj, a ustvari to je sve bila varka, uvek je ona želela da povredi Nedu.

Kada sam je sreo, počela je da me propituje da li sam se pomirio sa Nedom, kako je ona, ali takvim bezobraznim tonom da se pitam kako su ona i Neda ikada bile drugarice. U njenom tonu se osetio prezir, netolerancija prema njoj nekada bliskoj osobi, kao da joj je trebao taj jedan gest da ona pokaže svoje pravo lice. Nisam se obazirao na njena pitanja, samo sam produžio dalje svojim putem. Nije zaslužila nikada više da se spominje njeno ime, a kamoli da je se sećamo.

...

Anđelija i ja smo krenuli ka mestu gde ću zaprositi moju malu plavu vilu. Planirao sam da napravimo mali piknik u parku u kojem je počelo sve, gde smo priznali svoja osećanja, a u tome će mi pomoći Anđelija. Ona je  neko ko se razume u ženske stvari i romantiku, pa sam je poveo, jer će njenom sugestijom pomoći da ovo mesto doveden do savršenstva.

Ukrasi ćemo deo parka gde često sedim sa njom i samo pričamo, drveće će biti ukrašeno lampicama koje svetle, trakicama i balonima. Ispod drveća će biti prostrat veliki čaršav za piknik, a na njemu velika korpa sa voćem, slanišima i slatkišima koja ona obožava.

Dok je ukrašavam, Anđelija me obaveštava kako Neda posatje nervozna, jer se nejavljam na telefon. Ukoliko joj se ne budem javio neće biti ništa od prosidbe, jer će me moja devojka ubiti. Da me ne bi ubila nazovem je, a ona se posle prvog zvona javi.

,,Aleksa, pobogu mislila sam da ti je pozlilo. Jesi li dobro zašto mi se nisi javio ranije?" Sva isprepadana me upita.

,,Ne brini dobro sam, klijent je malo nerazuman, ne brini stićiću do sedam obećao sam ti." Tešim je kako je sve u redu.

,,Dobro je, baš sam se zabrinula za tebe. Javi mi kad završiš da ti spremim da jedeš."

,,Hoću, volim te mala!"

,,Volim i ja tebe!"

,,Anđelija, hajdemo mi sve da završimo pa da idemo da se presvučemo za ovu priliku, šta misliš?"

,,Može, bilo bi to sjajna ideja pošto izgledamo kao prosjaci. A što ti ne bi zvao svog tatu da čuva ovo dok se presvučeš, a onda dođeš ovde i čekaš da se svi okupimo pa da je ja dovedem?"

,,Planirao sam tako da uradim, ali hvala ti na sjajnoj ideji." Namignem joj, a ona se zarumeni. Nije ona devojka koja je često primala komplimente, pa je zbog toga tako stidljiva. Devojka koja je naučena da je samo dobrota isplatljiva i da se ona vraća ako si ti dobar.

Trud koji je uložila će joj se isplati kad tad, biće ona srećna sa Nikolom, a vala i on sa njom. To su dve duše koje jednostavno zaslužuju svu sreću.

Moju sreću moram da gradim uz nju moju vilu, a nadam se da će joj se svideti kako smo nas dvoje ovo uradili i da će pristati da se uda za mene...

______________________________________

❤️