Skriveni znakovi [✓]

7.DEO

Aleksa

Nikola je pozvao moje roditelje i mene na jedan brzinski sastanak. Ne znam šta je u pitanju, niti me zanima, jedino mi je bitno da se izvinim mojoj vili, pa sam zbog toga kupio jedan hibiskus. Prodavačica u cvećari mi je rekla da je to cvet besmrtnosti, a moja ljubav prema njoj će biti besmrtna.

Koliko vidim stigao sam pre mojih roditelja, pa krećem prema vratima njene kuće. Pozvonim na vrata i u roku od pet sekundi mi ih ona otvara. Iznenađenje joj je preletelo licem, ali nije dozvolila da se uverim u to. Pustila me unutra bez da je i jednu reč progovorila, kao da sam za nju nevidljiv.

,,Nedo." Ne okreće se, ali se lecnula čim sam progovorio.

,,Nedo." Opet ponovim, ali me ignoriše.

,,Nedo, nemoj me ignorisati molim te saslušaj me."

,,Dobro saslušaću te, a onda možemo da se razilazimo." Odgovori mi drčno.

,,Slušaj, pre neki dan nismo počeli kako valja, pa sam želeo da se izvinim zbog svog grubog ponašanja." Polako vadim cvet iza leđa da ga ne polomim.

,,Hoćeš li primiti ovaj cvet kao znak izvinjenja?"

,,Kako si znao da mi je ovo omiljeni cvet?"

,,Pa nisam, ali posebna devojka zaslužuje poseban cvet! Pa, primaš li izvinjenje?" Čim to kažem na njenom licu se pojavi blago rumenilo.

,,Mhm, hoću ali samo dok ne prođe tatin rođendan, onda opet vadim ratne sekire." Kaže mi uz blagi osmeh.

Pusti me unutra. Sednem u dnevni boravak i čekam da se svi sastanu kako bi krenuo ovaj sastanak kome idalje ne znam u vezi čega je.

Neda

Bože, kako je samo fin. Kako je samo znao šta volim. Možda i budem blaga prema njemu u narednom periodu, ali ću mu opet praviti zavrzlame. Neće njemu biti lako pored mene, žena nikad ne zaboravlja kad joj je narušena čast.

Dok smo čekali da dođu njegovi roditelji, pitala sam ga da li bi popio ili pojeo nešto. Kao i kad je bio mlađi uvek bi tražio da mu spremim kafu sa mlekom i malo šećera. Ali ovaj put umesto šećera biće mu malo zasoljeno, pa neka on vidi šta je to kad se šegači sa mnom.

Odnesem mu kafu i pobegnem u svoju sobu da odnesem najlepši poklon koji sam u životu dobila. Hibiskus je japanska ruža koja ima simbol besmrtnosti, e samo on da zna koliko je moja ljubav prema njemu besmrtna, pa gde bi mi kraj bio.

Siđem dole taman kad stignu njegovi roditelji, pozdravim se sa njima i uđemo u dnevni boravak. Taman sam mislila da ću ga zateći kako bljuje sadržaj šoljice, a on mrtav ladan pije tu kaficu kao da sam u nju stavila šećer.

,,Pa Aleksa, kakva ti je kafa?"upitala sam ga sa osmehom.

,,Sjajna je, nikad bolju nisam probao. Hoćeš da probaš?"

Malo mi je bilo čudno što mi je ponudio, ali sam ga uljudno odbila.

,,Hvala, ali ne pijem nikakvu vrstu kafe."

,,Dragane, Biljo hoćete vi kafu?" upita ih moja mama.

,,Može, naravno." oboje odgovore potvrdno.

,,Mama ja ću da im skuvam kafu, a ti im ispričaj plan."

Odem u kuhinju da im skuvam kafu. Taman što stavim džezvu na šporet, dve ruke se nađu pored mog tela na radnoj površini.

,,Znaš, ono što si malo pre uradila nije baš pametno." Kaže mi tiho uz uvo.

,,A šta sam to uradila?" Zatrepćem očima naivno.

,,Znaš ti vrlo dobro šta si uradila. Ali ako nećeš da priznaš i to je u redu."

U njegovom naručju se polako okrećem prema njegovom licu. Pogledi su nam se sreli, moj nos je dodirivao njegovu bradu. Skoro za glavu je viši za mene.

,,Nemam šta da priznajem, kad sam ti sve nagovestila."

U jednom trenutku glave su nam bile tako blizu da nam se dah mešao. U ušima sam čula kako mi srce lupa, a usne su nam bile nekoliko centimetara udaljene. Trenutak je falio da nam se usne dotaknu, kada nas je moj brat prekinuo i razbio čaroliju našeg prvog poljubca.

,,Brate šta si se toliko zadržao i ti treba da čuješ šta treba da radiš?"

,,Evo me Nikola, hteo sam da se zahvalim tvojoj sestri za divnu kafu."

,,Samo požuri!"

,,Evo me!"

,,Samo da znaš nismo završili razgovor." Odmakne se od mene, namigne mi i samo se izgubi iz kuhinje.

Nikola nas na svu sreću nije video, pošto su Aleksina leđa bila okrenuta prema vratima i time je sam sebi spasio život.

Činilo mi se kao da je žudeo da me poljubi, njegov pogled je bio tako blag i mio, htela sam da se otopim pod tim plavim očima.

Brzo sam se otreznila, čim sam videla da je voda prokuvala, zakuvala sam kafu i sipala u šoljice. Šoljice sam stavila na tacnu i odnela sam kafu njegovim roditeljima.

,,Dušo, možeš li trknuti samo do prodavnice da kupiš još mleka, treba mi za spanać?"

,,Naravno, mama nije problem."

,,I ja ću poći sa tobom" ponudio se Aleksa.

,,Ne ti ćeš ostati ovde i ti imaš ulogu u ovom planu, a ona zna sve detalje, a i nije daleko prodavnica brzo će ona."

,,Sad ću ja, vidimo se."

Pre nego što sam čula odgovor izjurila sam iz kuće. Mama me je spasila, a da to nije ni znala. Da smo nastavili razgovor od malo pre, bojim se kako bi se on završio...

______________________________________

❤️