Skriveni znakovi [✓]

17.DEO

Petak

Sofija

Danas sam se dogovorila sa svojim kolegom sa faksa da sutra dođe kod Nedinog tate na rođendansku žurku iznenađenja. Neda je mislila da sam se šalila, ali sam bila mrtva ozbiljna. Želim da od Alekse dobijem reakciju izuzetno ljubomornog momka, a u to će mi Petar pomoći.

Ako se pitate zašto ovo radim, odgovor je jednostavan. Ne želim da moja najbolja drugarica, zbog nekog kretena bude povređena. Ako neko treba da joj čuva leđa, onda sam to ja.

Danas je poslednji dan priprema za žurku i tek posle podne ću moći da se vidim sa Nikolom. Pošto cele nedelje radi prvu smenu kako bi njegov tata radio drugu i time bi zataškati sve radnje koje smo u toku dana uradili.

Moja ljubav prema njemu je počela tako negde kad smo Neda i ja imale sedamnaest godina. Ni sama se ne sećam trenutka kada sam shvatila da mi se dopada, ali sam svesna da su te emocije jake i jačaju svakog dana.

Dan kada sam mu priznala svoja osećanja je bio vrlo turboletan. Taj dan mi je umrla baka i bila sam očajna, toliko sam plakala da se mama bojala da će mi pozliti. Kod nas su posle sahrane došli Nikola i Neda sa roditeljima, čak su došli i Aleksa i njegovi roditelji, bilo je dosta moje rodbine, ali sva ta gužva me je toliko gušila da sam morala da pobegnem od svih njih, od same sebe. Želela sam da je to sve san, jedan ružan san i da ispadne kako se baka šalila i da će izaći iza nekog budžaka*.

Kada sam izlazila iz kuće nisam ni primetila da me neko prati, da me pazi. Uvek je to bila baka, a tada nisam ni znala da li je samo zamišljam ili me neko stvarno prati. Otišla sam do klupe gde smo nas dve tolike večeri sedele i pričale o životu, čime ću se baviti u životu, o momcima, ma o svemu što nam je palo na pamet, ta vremena su bila lepa.

Na glasan šum sam poskočila i pala na travu pored klupe. Taj šum je napravio Nikola. Počeo mi se izvinjavati što me je uplašio, mada mu ja zbog toga nisam zamerala. Pomogao mi je da ustanem sa trave i dopratio me je do klupice, pošto sam počela blago da se tresem. Nisam znala da li je to od njegove blizine ili pak od nečeg drugog.

Nikola je tip osobe koji kad vidi da nekom nije dan, odmah je tu da ga oraspoloži. Oduvek mi je bio prijatelj, ali u to vreme mi je značio više, nije bio više samo brat moje drugarice, već i neko sa kim bi mogla da pričam o svim mogućim temama. O životu, studiranju, o temi prave ljubavi. Da on je bio osećajna osoba, baš kao i njegova sestra. Bio je toliko puta zaljubljen u neku devojku, koja nije bila dostojna njegove dobrote i požrtvovanosti. Svaki put sam bila tu da mu budem uteha kada ga Aleksa nije razumeo, mada koji momak razume ljubavne probleme nekog drugog dok nije okusio svoje.

Na neki način znao je kako mi je bilo. Njima je umro deda dok se još nismo upoznali. Pričao mi je kako su on i deka bili nerazdvojni i bili su najbolji prijatelji, čak ga je i Aleksa poznavao i obožavao. Pričao je da su ga svi voleli i poštovali, bio je neprevaziđen čovek.

A mene je bolela njegova bol, isto tako što mene boli što sam izgubila prijatelja datog po rođenju. Od tolike tuge morala sam da mu se požalim, da mu se izjadam i da se spustim na nivo očajnice i priznam mu svoja osećanja. Na početku ništa nije odgovarao, mislila sam da će samo otići i da se više nikada nećemo sresti, ali ipak je bilo drugačije. Čim je sažvakao informaciju okrenuo je svoje lice prema meni i zalepio je njegove usne na moje. Mrvio ih je uzimao je sve što je mogao, a ja sam mu sa zadovoljstvom to davala. Njegova ljubav mi je bila potrebna kao vazduh, jer bez njega ja nikad ne bi stigla do ovde gde sam sada.

I to je razlog zbog kog ovo radim, da bi proverila da li je on dobar za nju, da li će biti i u dobru i u zlu uz nju, da li će se boriti ili će kao kukavica pobeći od nje, zato to radim, da bi ona bila spokojna...

*budžak - sklonište
p.s. tako uvek govorim🤭😅
______________________________________

❤️