Skriveni znakovi [✓]

11.DEO

Utorak

Aleksa

Sinoć nije bila kod kuće. Nikola je rekao da je otišla sa Sofijom na kolače. Pih, kao da nije mogla to pomeriti za neki drugi dan, još sam joj rekao da ću doći kod njih da gledamo utakmicu. Neka, videće ona šta je propustila.

Neka, mi smo se juče bez devojaka lepo proveli. Moja i njena majka su otišle na jedno spa veče i tako smo moj otac i ja otišli u kuću Lukića. Gledali smo izuzetnu košarkašku utakmicu, gde smo se mi mlađi navijali za jedan tim, a stariji za drugi.

Danas posle posla treba da idem sa mamom da kupim poklon za Luku i da kupimo materijal za tortu, pošto se i ona dobrovoljno javila da pravi tortu za njegov rođendan.

Pošto idem ujutru na posao, rano sam ustao da bi otišao na trčanje i da bi sve obaveze sredio pre posla. Živim sam u stanu koji sam kupio od ušteđevine i novca kog sam zaradio za vreme studija. Velikom broju studenata sam pomagao i radio seminarske radove, projekte, zadatke i spuštao se na nivo čoveka daj šta daš, kako bi preživeo. Ali zbog toga sam se dobro uvežbao i sada radim projekte čak i za inostrane firme.

Čim sam došao sa trčanja, otišao sam pravo pod tuš. Imam dovoljno vremena da sve završim pre pola devet, ali prvo idem da se obučem. Obukao sam samo šorc, pošto ću se posle svakako opet presvlačiti i krenuo sam u kuhinju da skuvam kafu i napravim doručak.

Dok spremam sebi prvu jutarnju kafu, neko mi zvoni na vrata. Čudno mi je, pošto ni poštar u sedam sati ujutru ne zvoni. Pitam se ko bi mogao biti?

Izlazim iz kuhinje i ulazim u hodnik, potom otključavam vrata. Čim ih otvorim, iznenadnim se kad ugledam Nedu kako stoji ispred mojih vrata.

Na sebi nosi kratak šorts i široku zelenu majicu sa zvončicom, kosu je vezala u neurednu punđu i na očima je imala one velike naočare za vid.

,,Ej ćao, otkud ti ovako rano?"pitam još uvek zbunjen njenim dolaskom.

,,Ćao, mogu li da uđem?" kaže malo postiđena, pošto gore nisam nosio majicu.

,,Naravno, uđi." pustim je da prva uđe unutra.

,,Lepo ti je ovde, fali malo ženske ruke, ali i to može da se sredi."

,,Hvala, pa šta te je dovelo u moj skromni dom?"

,,Htela sam da se izvinim što sinoć nisam bila kod kuće kad si došao, Sofija me je zvala na kolače. A u znak izvinjenja sam ti donela tortu koju najviše volim iz te poslastičarnice. Veruj mi, ova je najbolja torta koja će tvoja nepca ikada probati." sve mi izdeklamuje i kao mala devojčica mi nudi torbu u kojoj je pretpostavljam nalazi torta.

Uzmem torbu i odgovorim joj ,,Prihvati ću izvinjenje, samo ako ćeš mi se pridružiti na doručku, pa ćemo zajedno podeliti tortu koju si mi donela."

,,Ne bih da te deranžiram."

,,Insistiram."

,,Dobro, ako tako želiš."

,,Sedi, osećaj se kao kod svoje kuće."

Sela je za šank i okrenula se prema meni. Ostavio sam tortu u frižider i uzeo sam namirnice kako bi napravio doručak za nju i mene. Osećam kako njen pogled peče moja leđa, kao da nikad nije videla muškarca bez majice.

,,Šta bi htela da ti spremim da jedeš?"

,,Napravi mi isto što ćeš i ti jesti, nisam probirljiva."

,,Hoćeš kafu?"

,,Znaš, da ne pijem kafu." Uputi mi značajni pogled.

Nasmejem se i dodam. ,,Moje je da pitam!"

I tako smo nastavili razgovor u prijatnoj atmosferi. Tako oko osam sam joj se izvinio i otišao sam da se spremim za posao. Obukao sam teget odelo i oštro belu košulju. Taman kad sam hteo da izađem iz sobe zazvonio mi je telefon, to je bio Nikola.

- Brate, možeš li doći ranije na posao, nastao je problem oko novih klijenata?

- Mogu taman sam spreman, samo da zaključam i krećem.

- Ajde, čekam te. Požuri!

,,Nedo, moram da idem, pa možeš li i ti da kreneš?"

,,Neka ja ću ostati da ti pospremim ovaj nered i da ti spremim malo stan, ja ću ga zaključati i odneti ključ tvojoj mami."

,,Super, hvala ti! Baš si srce." Dođem do nje i poljubim je u obraz. Taj moj gest ju je naterao da se zarumeni u licu.

,,Vidimo se mala!"

,,Ćao, srećno na poslu!"

,,Hvala! Ljubavi" ovo ,,ljubavi" kažem tiše.

I tako umesto ja nju da ispratim, ona mene ispraća.

Da, takav život želim...

______________________________________

❤️