Skriveni znakovi [✓]

5.DEO

Aleksa

Čim je pobegla gore u svoju sobu, nastala je neprijatna tišina između Nikole i mene. Hteo sam da mu objasnim moje reči od malo pre.

,,Brate shvataš da je ona još uvek u nekom drugom svetu, ne shvata baš stvari najjasnije. Ne kažem da je ona mala, ali još nije shvatila da nisu svi dobri i uljudni kao ona."

,,Zna to ona brate, nisi trebao tako da reaguješ, a nije ni ona. Jao to žensko tvrdoglavo kao mazga. Šta ćeš takva je uvek bila, zadrta na majku."

,,Ma daću ja tebi zadrta na majku. Mangupe jedan, idi joj odnesi ovo u njenu sobu, budeli se ljutila onoliko dugo koliko se ljutila kao mlađa ostaće gladna."

,,Evo idem, Vaše Visočanstvo." Budala joj se pokloni i zbriše sa tanjirom i šoljom jogurta pre nego što ga majka pogodi krpom.

,,Marija ja ću ipak otići kući izgleda da danas nisam baš poželjan u ovoj kući."

,,Ma nemoj da ideš dušo ona i ovako neće silaziti do ručka, ostani da jedeš."

,,Vrlo rado, ali ja sam odlučio."

,,Dobro ako ti tako kažeš, ali navrati jedan dan sa svojima, dođite ujutru i da ostanete ceo dan da se malo izdivanimo."

,,Hoću, reći ću svojima pa se dogovorite kad je vama zgodno ja sam uvek za druženje."

Odgovorim joj uz moj prepoznatljivi dečački osmeh. Ta žena mi je oduvek bila kao druga majka voli me kao svoju decu i ja nju volim, ali ne kao svoju majku. Majka je majka.

,,Odoh ja onda vidimo se."

,,Zdravo dušo, pozdravi puno svoje."

,,Hoću."

Izašao sam iz njihove kuće, po poslednji put se okrenuo da vidim kuću, ušao sam u auto i pošao sam svojoj kući.

kasnije tog dana...

Parkiram se ispred zgrade u kojoj radim. Uzimam torbu i izlazim iz kola, ispred ulaza me čeka Nikola sa čudnim izrazom lica.

,,Brate što si odjurio jutros čim si se posvađao sa onom mojom malom? Znaš i sam da će tebi pre oprostiti nego svima nama zajedno. Još je ona dete."

,,U tome je problem Nikola, mi je smatramo detetom, a ona to odavno nije, možda se zato i najviše naljutila na moj stav.."

,,Ma kako god ajde gore posao čeka."

,,Ajde..."

...

Čim sam došao kući stropoštao sam se na kauč u dnevnoj sobi. Danas je bio neizmerno dug dan, a ono jutros mi nije baš trebalo. Po ceo dan sam imao klijente sa prezahtevnim idejama koje ne mogu da se izvode na tom prostoru koji oni imaju. Sve je otišlo dođavola pa nek ide i taj njihov projekat, pa ako se zgrada uruši nije moja krivica, naglasio sam im da zemljište baš nije adekvatno za građenje takvog objekta.

Naglo sam se podigao iz ležećeg položaja i krenuo sam u kupatilo pod tuš. Ovaj dan je bio naporan i zaslužujem bar večeras da se odmorim uz hladno pivo, kokice i košarku u svojoj udobnoj garnituri.

Čim sam izašao iz kupatila seo sam na krevet i na tren sam se setio njenog iznenađenog pogleda kada me je ugledala. Izgledala je kao da me nikada nije videla, kao da sam joj tuđ, mada taj pogled mi je govorio i da joj se sviđa kako sada izgledam.

Za ovih 5 godina dosta sam trenirao, a sa treningom povećala mi se ne samo telesna masa već i visina. U teretani sam najviše vremena provodio posle učenja i fakulteta, morao sam nekako da skrenem misli sa nje. A sada kad se vratila moram da smislim kako ću da je osvojim. Ali prvi korak ka tome je da joj se izvinim, pa onda moram da uspostavimo kontakt kakva smo imali kao deca, pa tek onda da joj osvajam srce kao muškarac. Muškarci ulaze u žensko srce prvo kao prijatelji, polako ali sigurno se podvlače pod njihovu kožu, a čim one malo spuste gard oni su osvojili tu neprobojnu tvrđavu.

Mada, ova tvrđava je za ove godine malo učvsrnula treba će mi više vremena da steknem njeno poverenje. Ali neka, čekaću koliko god bude trebalo, sve ću uraditi da bude srećna čak iako toj sreći ne budem ja uzrok...

______________________________________

❤️