Skriveni znakovi [✓]

9.DEO

Ponedeljak

Neda

Danas posle podne krećemo u akciju spremanja rođendanskog iznenađenja za mog tatu. Pre nego što Nikola i Aleksa dođu sa posla, treba da napravim spisak šta mi sve treba za tortu, kolače i slane poslastice. A što se tiče ukrasa to ću sa Aleksom u hodu kupiti šta mi sve treba.

Kad smo kod Alekse, za vikend mi je poslao poruku u kojoj mi se izvinjava još jednom i pitam me kada mi odgovara da idemo po ukrase i namirnice za kolače.

Iskreno želim što više vremena da provedem sa njim, ali ne želim to sebi da priznam. Jedan deo mene je tako ljut na njega, a drugi bi mu čim uđe u prostoriju skočio u zagrljaj i nebi ga puštala nikada. Ali to bi izgledalo malo previše, posle toliko vremena razdvojenosti mi smo postali stranci. Ne znam da li idalje imamo ista interesovanja, iste stavove i ko zna da li smo mi uopšte sposobni da budemo par?

kasnije tog dana...

Aleksa

Čim mi se završila smena na poslu, odmah idem kod nje da je pokupim da kupimo sve što treba, ne smemo gubiti vreme, jer imamo vremena do subote u 9 sati da sve izgleda cakum pakum.

Onako u odelu zvonim na njena vrata i isti tren ih otvara, kao da me je čekala ispred vrata da se pojavim. Nosila je na sebi kratku lepršavu letnju haljinicu i svoju dugu plavu kosu je isplela u pletenicu. Izgledala je kao vila u cvetnom polju.

,,Izgledaš predivno, Nedo." Progovorim čim se probudim iz transa koje mi je njena pojava donela.

,,Hvala, a ti izgledaš vrlo poslovno." Okrene na šalu, kako bi skrenula pažnju sa svojih zažarenih obraza.

Čim je zatvorila i zaključala vrata kuće pustio sam je da ide ispred mene. Otvorio sam joj suvozačeva vrata i pustio je da se smesti, pa da i ja sednem i da krenemo.

,,Znaš nisi trebao da mi otvaraš vrata, imam ruke i u dobroj su funkciji." Uputiti mi čim sednem na vozače i mesto.

,,Nisam morao, ali sam želeo." Čim sam to rekao ona se sva zarumenela i samo je klimnula glavom.

Posle ništa više nismo pričali. Jedino mi je rekla gde treba da je vozim.

Prva stanica je bila prodavnica ukrasa. Ko bi rekao da ti treba samostalna prodavnica za tako beznačajnu stvar.

,,Pa šta treba da kupimo?"

,,Ovako, ti ćeš da biraš koje su konfete najbolje, trake i baloni, a ja ću posebni deo da gledam."

,,Zar i ja biram ukrase, mislio sam da ću ja biti samo nosač i vozač, ali ako ti tako želiš nije mi problem da ti pomognem oko izbora."

,,Pa tako sam mislila, ali... sad kad bolje razmislim možda ćemo bolje birati ukrase ako budemo radili timski. Šta kažeš?"

,,Može."

,,Onda prvo počinjemo od trakica..."

Gledam je kako sa ljubavlju bira sve ukrase i poželim da ovi trenuci traju zauvek ili da ih bar bude više.

,,Aleksa koje su konfete bolje ove plave ili zlatne?"

,,Zar je bitno, koje god uzmeš one će se pući i posle će se pokupiti. Mada u kojoj će boji biti žurka?"

,,Zelenoj"

,,Pa onda uzmi neke zelene"

,,Misliš"

,,,Znam."

,,E pa, pošto mi tako lepo pomažeš reći ću ti šta to moram da kupim pored ukrasa."

,,Vidi!"

Pokazala mi je kutijicu sa cipelicama i mene je nešto preko stomaka preseklo.

,,Nedo hoćeš da iznenadiš tatu, tako što ćeš mu reći da će postati deda?"

Ona me je pogledala i onda prasnula u smeh. Gledam je i ne mogu da shvatim čemu se smeje, moje pitanje je bilo na mestu.

,,Bože ne, ne. Neće on postati deda, nego tata po 3 put."

,,Pa što ne reče odma nego si me presekla." Teatralno sam se uhvatio za grudi, prikazujući kao da je moglo srce da mi stane od šoka.

Pokupili smo sve ukrase koji su nam trebali i izlazimo iz prodavnice.

,,Inače, čestitam konačno ćeš postati starija sestra jednoj maloj bebici."

,,Hvala. Jedva čekam da se rodi, da mogu da ga razmazim i da budem najbolja starija sestra svih vremena. Iako bi joj po godinama više priličila kao majka, nego kao sestra."

,,Biće vremena i da budeš majka, ne brini se."odgovorim joj dok idem u koraku sa njom.

,,Ne brinem se uopšte. Samo nemam dečka, pa će to malo teže ići."

,,Znaš nismo završili onaj razgovor od pre neki dan." zastanem i okrenem se prema njoj.

,,Koji razgovor?" Pravi se blesava.

,,Znaš ti dobro koji razgovor."

,,Ne znam ponovimi ga"

,,Dobro, ako ti tako hoćeš."

Uhvatio sam je oko struka i privukao je blizu sebe. Spustio sam pogled na njene oči, a potom na njene usne. Nesvesno ih je oblizala i svoj pogled je preusmerila na moje oči. Taman sam hteo da je poljubim, kad smo opet prekinuti. Škripa guma na asfaltu nas je trgla iz transa, mada mi je drago što to opet nije njen brat.

,,Svaki put nas neko prekine, izgleda da nam nije suđeno." odmaknem se od nje i krećem prema kolima.

,,Čekaj."uhvati me za lakat i okrene me prema sebi.

Fiksiram oči na njene i čekam da mi kaže šta ima.

,,Šta ako kažem da želim da se taj trenutak desi? Šta će onda biti?"kaže mi tako tiho, da se zapitam da li je to uopšte rekla.

,,Rekao bih da i ja želim da se to desi, ali kao što sam i ranije rekao, posebna devojka zaslužuje poseban tretman." Odgovaram joj spremno.

,,Ali negde gde nas niko neće ometati?"da mi mali prst kao obećanje.

,,Negde gde nas niko neće ometati." a ja svojim malim prstom obuhvatim njen kao obećanje.

I tako smo na neki uvrnut način priznali da se sviđamo jedno drugom...

______________________________________

❤️