Skriveni znakovi [✓]

21.DEO

Subota

Aleksa

Dan mi je počeo lepo dok se nije pojavio on. Ne mogu da verujem da me je Neda sve vreme zavlačila, ona je sve vreme bila u vezi. Realnost me je udarila po sred lica. Ja sam hteo dobru, milu i poštenu devojku, e pa Aleksa prevario si se nit je dobra nit je poštena, ona je kao i sve druge.

Ispoštovaću Luku danas, a nas dvoje se više nikada nećemo sresti. Toliko me je povredila da više ne želim da joj čujem glas, a kamoli da je vidim.

Dok svi unutra slave, ja sam izašao u savršeno uređeno dvorište baš zbog ove prilike. Bio mi je potreban mir, da razbistrim glavu da shvatim šta se zapravo dogodilo.

Čujem kako štikle odzvanjaju betonskom stazicom koja vodi do centra dvorišta. Znam ko je ali se ne okrećem, nije zaslužila ni da je pogledam u oči.

,,Aleksa, moramo da razgovaramo." ne odgovaram ništa. Ona je uporna i još jednom doziva moje ime.

,,Znam kako ti sve ovo izgleda, ali nije istina to što je taj momak govorio. Ja ga čak ni ne poznajem, prvi put ga u životu vidim. Moraš mi verovati."

,,Znaš li ti kako mi sve ovo izgleda? Znaš li? Kao da si me sve vreme vukla za nos. Iskazao sam ti svoja osećanja, a ti mi tako zabadaš nož u leđa. Želeo sam da naše prijateljstvo preraste u ljubav o kojoj sam sanjao kao klinac, ali ti si sve to pogazila. Nisi samo meni zabila nož u srce već i tom momku. Oboje nas vučeš za nos, mislio sam da si jedina žena koja tako nešto nebi uradila, ali sam se prevario."

Očima punih suza mi se bacila u zagrljaj, toliko čvrsto me je zagrlila da sam jedva izdržao da joj ne uzvratim zagraljaj. Nisam želeo da joj uzvratm zagrljaj, koliko god mi prijala njena blizina i dodir, ne smem da pokleknem.

,,Aleksa, kažem ti istinu nikad ga nisam videla, nikada ti, nama ovo ne bi uradila. Da li stvarno misliš da bi nešto ovako uradila, da li stvarno misliš da sam takva devojka?"

,,Ne znam da li si takva devojka, ja te čak i ne poznajem. Odrasli smo, drugačiji smo, nisi više ona devojčica koju sam poznavao ni ja više nisam osoba koja sam ranije bio. Ali to ne znači da me trebate svi redom vući za nos."

Odvoji se od mene, uhvati za me za ruke i gledame svojim velikim smeđim očima kao u laneta, koje govore moraš mi verovati.

,,Aleksa, ja sam idalje ista ona devojčica sa kojom si se družio kad si bio mali, jeste da smo drugačiji i da smo se promenili, ali to ne znači da treba da budemo neiskreni jedan prema drugom."

,,Jedina osoba koja je neiskrena si ti. Ti si ta osoba koja nas sve vuče za nos, sa svima si kao dobra, a ustvari te svi trpe zbog toga šta predstavljaš u društvu, nego ko si ti zapravo. Proveri dobro ko ti je iskren prijatelj, jer sam ti ja to bio ceo život, a od skoro sam želeo da budem nešto više, ali to više ne želim. Nedo, ne želim da te ikada više vidim, gotovo je."

Dok sam govorio imao sam veliku knedlu u grlu, a suze samo što ne krenu da padaju iz očiju. Okrenuo sam joj leđa i izašao iz dvorišta i kuće ne okrećući se da proverim da li me prati. Ovaj grad više nije moj dom, više ga nemam. Nekada je bio ovde dok sam nju imao u srcu, a sada želim samo da je iščumam odavde, ali već vidim da će to biti teško.

Neda

Izvređao me. Moj Aleksa, čovek kome sam najviše verovala, toliko me je izvređao da boli. Nije imao razlog da me vređa. Nikoga ja nisam vukla za nos, koliko puta moram da mu kažem da onog Petra nikada u životu nisam videla. On misli da sam od onih devojaka koje svojom lepotom i šarmom teraju muškarce da žude za njima i onda ih napuste i slome im srca.

Ostavio me je uplakanu na sredini uređenog dvorišta. Malo je falilo da se slomim i da svi saznaju šta osećam prema njemu. Mogla sam da napravim dramu, ali nisam jer ovo nije dan kada treba nekome drugom uništi sreću.

Čim je izjurio iz dvorišta polako sam ušla unutra kako me neko ne bi primetio i počeo da zapitkuje šta se dogodilo. Jednostavno ne želim neko da se brine za mene, ako ne mora. Popela sam se tiho uz stepenice, a zatim u svoju sobu. Čim sam stigla u bezbednost svoje sobe bacila sam se na krevet i počela da plačem. Nije fer, zašto uvek ovako nešto meni mora da se desi. Do juče smo oboje bili ludo zaljubljeni jedno u drugo, a sada se sve to raspalo. Koliko nepoverenje zapravo uništi i najjače odnose, prijateljstva i ljubavi.

Čujem da neko kuca na vrata, ali nemam snage ni glas da pustim. Kucanje se ponovi, ali potom neko ulazi u sobu i seda na krevet više moje glave.

,,Nedice, šta se dogodilo? Zašto si ovde, a ne dole sa nama?"

Čim sam videla da je to Sofija odmah sam joj pala u naručje i počela nekontrolisano da plačem.

,,Izvređao me je, rekao mi je da sam ga sve vreme od kad sam se vratila vukla za nos. Da sam kao i sve današnje žene. Sofija on me mrzi i nikada mi neće oprostiti. Za sve je onaj lik kriv i ko je on uopšte?"

Odvojim se od nje kad nije duže vreme odgovarala na moje pitanje i onda mi je sinulo.

,,Ti si kriva. Zbog tebe me on više ne podnosi, ti si sve zakuvala. Nije ti dosta što mi brata vrtiš oko malog prsta, našla si i Aleksu da urotiš protiv mene. Uvek sam se pitala da li sam dobar prijatelj za tebe, ali se nikada nisam pitala da li si ti dobar prijatelj za mene. Zato mi je Aleksa rekao da ispitam ko mi je iskren prijatelj, a to ti svakako nisi."

,,Nedo, to sam uradila za tvoje dobro." Saosećajno me pogleda.

,,Koje moje dobro! Ti kao prijatelj bi trebalo da me podržavaš, a ne da mi radiš iza leđa."

,,Ne shvataš..."

,,Ne, ti ne shvataš. Vidim nikada nisi htela da mi budeš prijatelj uvek si nešto htela moje, uvek. E pa sada je dosta. Izađi iz sobe." Mirnim glasom joj kažem.

,,Nedo..."

,,MARŠ NAPOLJE! Da te moje oči nikad više ne vide."

Čim sam se prodrala, mama je uletela u moju sobu i uzela me u zagrljaj. Za njom su svi ušli, a Sofija bez glasa odlazi iz moje kuće. Sada vidim da nikada nisam imala pravog prijatelja na svojoj strani, a onog koga sam imala sam izneverila...

______________________________________

❤️