Sreda
Aleksa
Juče kako me je ispratila iz stana, tako mi je dan tekao glatko. Klijenti koji su došli ranije na sastanak nisu bili tako zahtevni kako smo mislili da će biti. Ostatak mog radnog vremena je protekao u projektovanju, nisam ni primetio da je došao kraj radnog vremena dok nije došao Nikola. On je danas bio poletnog raspoloženja, da ga ne znam mislio bi da se zaljubio.
Po završetku radnog dana, otišao sam kod roditelja po ključeve od stana koje je Neda donela. Kada je sredila stan, poslala mi je poruku da je dala ključeve mojoj mami. Kad bolje razmislim imam osećaj kao da mi je ona spremačica, a ne devojka koju volim. Ne bi trebalo da sklanja nered koji sam ja napravio, to je bio moj posao.
Dok sam bio u pubertetu, bio sam problematičan i mama da bi smirila moje strasti davala mi je da sređujem po kući za kaznu. Kako su godine prolazile, tako sam shvatio da je urednost pola posla. S godinama sam naučio da radim sve kućne poslove, to naravno ne smanjuje moju muškost, kako svi muškarci misle. Naprotiv žene jure za muškarcima koji brinu o svom izgledu, oko kuće, jednostavno njima treba muškarac koji će raditi poslove umesto njih kako bi one mogle da rade nokte, frizure i šminke.
Ali Neda nije takva, iako sam joj rekao da ću ja skloniti nije htela da me sluša. Ona iako izgleda krhko, izuzetno je stabilna i svesna osoba. To je žena koju ne smete sputavati, već naprotiv treba stajati uz nju i voditi bitku rame uz rame.
Parkirao sam auto ispred svoje zgrade i uputio sam se ka svom stanu. Čim sam kročio u njega, u vazduhu se još uvek osećao njen parfem. Slatkast miris se jako brzo uvukao u svaki ćošak mog stana, isto tako kako se njena duša zavukla u svaku poru mog bića.
Stan je bio izuzetno uredan, identičan baš kao i ja kad ga ostavim, što mi se sviđa. Vrlo je pedantna osoba, čim ne vidim da išta odudara od onoga što sam namestio. Vidi se da će jednog dana biti odlična domaćica.
Na brzinu sam se bio istuširao i izjurio sam iz stana. Majka ne sme da čeka, pogotovo ako se nešto kupuje. U prodavnici smo se zadržali nekih tri sata pošto smo morali pored poklona da kupimo i namirnice za tortu i kolače. Ako se pitate, Luki smo kupili jedan izuzetno vredan komplet penkala i kupili smo mu vino koje voli. Nadam se da ćemu se dopasti.
A danas bi trebalo Nikola i ja da zamajavamo Luku, ali se gospodin nije pojavio na dogovorenom mestu. Sačekao sam ga dobrih pola sata, a onda sam počeo da brinem. Ni on kao ni njegova sestra, nikada ne kasne. Malo me je uhvatila panika kada se nije javio na moj četvrti poziv. Onda sam kao jedinu slamku spasa pozvao Nedu. Javila se odmah na prvo zvono.
,,Hej, izvini što te zovem, ali da li je Nikola kod kuće? Dogovorili smo se da dežuramo danas, a njega nema."
,,Nije ovde i Sofija i ja smo imali plan za danas ni ona nije došla na dogovoreno mesto. Stvarno ne znam šta je sa tom devojkom u poslednje vreme, stalno je u nekim oblacima. Hoćeš da dođem kod tebe, pa da ti pomognem oko dežurstva?"
,,Stvarno ne znam šta je sa njima. Nema potrebe, ja ću doći po tebe za deset minuta, pa umesto dežurstva ćemo se prošetati parkom u kome smo odrasli, naravno ako hoćeš?"
,,Hoću, što ne bi htela? Vidimo se onda za deset minuta! Ćaoo!"
,,Ćao!"
I sada umesto dogovora, idem prema kući moje buduće devojke da bi kao klinci šetali parkom. Što se mene tiče još bolje, bar neću slušati gluposti koje Nikola svaki put lupa.
Kad sam stigao ispred njene kuće, ona je već bila ispred i čekala me je. Kao i uvek bila je prelepa, ovaj put je nosila široke duge letnje pantalone i beli kroptop.
,,Ćao!"
,,Ćao, izgledaš prelepo!"
,,Hvala i ti si sladak!"
,,Hvala, valjda!" kažem malo zbunjen. Šta da kažem kad mi devojka kaže da sam sladak, pa logično bi trebalo da se zahvalim.
,,Hoćemo ovuda?"
,,Može, sve jedno je."
,,Pa kakav ste plan ti i Sofija imale za danas?"
,,Trebale smo da napravimo spisak šta ćemo praviti od kolača i slanih poslastica, ali se nije pojavila niti mi je odgovorila ni na jedan poziv ili poruku. Malo sam se uplašila iskreno."
,,Nemaš potrebe da se plašiš za nju, ipak je ona hrabra i njoj niko ništa ne može."
,,Ma znam, ali znaš žene se za svaku sitnicu plaše."
,,Jednostavno, u vama proradi majčinski instikt i zato tako reagujete."
,,Da, valjda je to."
,,Nisam ti se zahvalio, baš si lepo sredila stan, iako nisi trebala."
,,To nije ništa, za mene je to bila sitnica."
,,Pa želeo sam nešto da ti kažem."
,,Kaži!"
Duboko udahnem i krenem.
,,Nedo, znaš poznajemo se skoro od rođenja, u nekim trenucima si mi bila toliko nepristupačna da sam sumnjao da ću te ikad pridobiti. Pa želeo sam da ti kažem da mi se sviđaš, baš baš jako.",,I ti se meni sviđaš!"
Polako smo krenuli da spuštamo lica jedno ka drugom, kada je pored nas proletela devojka koja je bežala od dečka. A u jednom trenutku momak je hvala oko struka i okreće ka sebi i ljubi je onako kako može samo zaljubljen čovek. Kad bolje pogledam taj par izgledaju mi poznato. Pogledam dole u Nedu, ona tad podiže pogled i u njenim očima se krije veliko iznenađenje. U tom trenutku se okreću ka nama i lica im se jasno pokažu.
Taj par su zapravo Nikola i Sofija...
______________________________________
❤️
YOU ARE READING
Skriveni znakovi [✓]
RomanceNjihova priča počinje još kad su bili deca. Ona je sestra njegovog najboljeg prijatelja. On je najbolji prijatelj njenog brata. On je skrivao svoju ljubav prema njoj zbog njenog brata. Ona je skrivala svoju ljubav, da ne bi bila povređena. Šta se de...