Skriveni znakovi [✓]

12.DEO

Utorak

Neda

Rano jutros sam otišla kod njega iz tri razloga. Da mu se izvinim što juče nisam bila tu, iako sam znala da će biti u mojoj kući, da se družim malo sa njim, jer želim što duže vremena da provedem sa njim, da ga upoznam u nekom drugom svetlu. Treći razlog je da mu na neki način zamažem oči, pošto to što Sofija sprema se ne sviđa mi meni, a tek njemu što se neće svideti.

Gospođica je smislila da se na rođendanu mog tate pojavim sa dečkom. Taj momak bi bio njen drug sa studija ili neki glumac. Mada prosto sumnjam da bi našla nekog glumca za tako kratko vreme, pa se nadam da taj momak ne bude previše napadan.

Sada sam sama u njegovom stanu i ne znam odakle da krenem da njuškam. Stan je dovoljno velik za jednu osobu, svetao i topao. Čim sam ušla ovde, osećala sam se kao kod kuće, ne znam da li je to zbog toga što je stan prijatan za posetioca ili pak zbog toga što je to njegov dom.

Pošto nisam znala odakle bi krenula, najbolje bi bilo prvo da sklonim i operem sudove od doručka. Iskreno pravi odlična jaja sa šunkom, nikad nisam jela nešto tako ukusno i sočno.

Čim smo završili doručak izvadio je tortu iz frižidera i podelio je parče na dva dela, za njega i mene. Iako sam se bunila, poturio mi je tacnu sa tortom i naredio mi da jedem. To sam parče torte, donela njemu da pojede, a ne da se ja utrpavam i da jedem tuđe, jer sam to njemu namenila. Mada kad bolje razmislim nije onome kome je namenjeno, već onome kome je suđeno, ne važi to samo za hranu, novac važi to i za sve stvari. Na primer ti si sa jednim dečkom koji te nije poštovao, raskineš sa njim i dođe drugi koji te čuva kao zenicu oka svog. Bar tako ja vidim to, nekome nisi suđen, nekome jesi.

Pošto sam sudove oprala, obrisala i ostavila ih u radni deo, moram da pronjuškam po njegovom stanu. Nikad nisam bila ovde i bilo bi glupavo da ga ne vidim, a Aleksa neće ni saznati, jer mu neću ni reći. Pravo iz kuhinje ulazim u dnevni boravak, koji je bio prostran i svetao. Ispred televizora se nalazila ugaona garnitura i stočić za kafu. Na zidovima vise uramljene fotografije, njega kad je bio dete, njega sa Nikolom i njega sa porodicom. Nijednu sliku nema samnom, toliko o tome da mu išta značim.

Iz dnevne sobe, uputim se prema rekla bih njegovoj radnoj sobi. Bila je mala, ali uredna. Sa velikim prozorom koji gleda na grad i velikim radnim stolom koji je okrenut prema prozoru. Na stolu su uredno složene fascikle, pribor za crtanje i do njega uramljena fotografija.

Prevarila sam se kada sam pomislila da mu ništa ne značim, jer po ovoj slici ja sam ona koja mu je centar sveta. Ta slika je uslikana na mojoj maturskoj večeri, ja sam okrenuta prema kameri i imam široki osmeh. Njegova ruka stoji položena na mom struku, a glava mu je okrenuta prema mom nasmejanom licu. Oči su mu fokusirane na moje lice, a iz njih pršti ponos, usudila bi se reći i ljubav. Ugao usana mu je blago podignut, predstavljajući mali osmeh.

Nisam ni znala da uopšte postoji ova slika. Znam da nas je Sofija slikala, ali kako to da je ja nemam? Nije to sad ni važno, bitno je da sam shvatila da ipak nešto oseća prema meni, ali ne od skoro, već od ranije. Ova slika mi je otvorila oči i zahvaljujući njoj ću morati da se potrudim da moja ljubav prema njemu neizčezne.

Nakon toga izlazim iz njegove radne sobe i ulazim u njegovu spavaću sobu. Bože, pa ovaj čovek je uredniji i pedantniji od mene. Soba mu je u sivo belom tonu, ima veliki bračni krevet na sredini sobe, orman i veliki prozor kao u radnoj sobi. Kakva sam znatiželjna, otišla sam do ormana da prošnjuram po njemu. Orman je pun odela, preko mnogobrojnih crnih i sivih do tamno plavih. Na vešalici ima dosta kravata u svim dezenima, oštro bele košulje složene pod konac.

Pre odlaska iz njegove sobe morala sam da uzmem bar jednu majicu i to njegovu omiljenu. Takođe je moja omiljena uvek ju je nosio na njemu važnim događajima, a sad neće moći da je nosi jer će biti kod mene na sigurnom.

Pošto sam napustila njegovu sobu, proverila sam da li je sve na svom mestu i zaputila sam se prema vratima. Zaključaka sam stan i idem do kuće gde mu žive roditelji, tamo ću kako sam i obećala odmeti ključ njegovog stana, pošto znam da ide sa mamom danas da kupe poklon za mog oca.

Iz ove male avanture po njegovom stanu shvatila sam da sam zaljubljena u vrlo inteligentnog, pedantnog i principijalnog mladog čoveka...

______________________________________

❤️