Skriveni znakovi [✓]

23.DEO

Sreda

Aleksa

Budim se, ali ne otvaram oči, osetim kako mi se toplo telo prigrlilo uz levi bok i kako me nečija kosa golica po licu. Osetim kako je telo uz moje počelo polako da se okreće u mom naručju, na trenutak se ukočilo, pa potom se opustilo kao da me je prepoznalo.

,,Medo, ne pomeraj se, ovako mi je udobno."

Čim je to rekla, otvorio sam oči i okrenuo sam je tako da bude ispod mene. Lica su nam bila u istoj ravni, a moje telo je pristiskalo njeno majušno.

,,Da li ti je sada udobno?"

,,Poprilično" odgovori mi dok me drsko gleda u oči.

Njene oči su caklile nestašlukom, a usne su joj bile ružičaste i nadute od spavanja, a tako spremne za moje poljubce. Počinjem da spuštam svoje usne na njene i konačno se spajaju. Posle toliko neiskorišćenih prilika konačno se dodiruju i plešu strasnim plesom koji još nikada do sada nisu igrale. Njene usne su toliko meke i sočne, da ne znam kako sam uspeo da se odvojim od njih. Želim da nam ceo život usne ostanu spojene i da ih nikada ne odvajamo.

,,Šta ovo bi?" upitala me je iznenađeno.

,,To je bio naš prvi poljubac."

,,To znam, ali otkud to?"

,,Zato što te volim i zato što te poštujem i verujem ti, verujem ti da ga nisi poznavala. Jer ovakva devojka nikada ne bi uradila ikome ništa nažao."

Govorim joj dok joj milujem obraze, oči, kosu. Ona je anđeo koji poslat od Boga, a namenjen meni. Topi se pod mojim milovanjima, a u sledećem trenutku razbija čaroliju i okreće me i udaram leđima o njen dušek, a ona se kao detence smeška i polako naslanja svoje telo uz moje. I gleda me onim svojim velikim smeđim srnećim očima, a u njima se vidi isključivo iskreno divljenje prema meni.

,,Medo nevaljao si, ne smeš tako da me plašiš. Znaš, nije to dobro za moje zdravlje."

,,A šta je dobro za tvoje zdravlje?" Odvartim joj kobajagi ozbiljnim tonom.

,,Još jedan kvalitetan poljubac bi bio moj jedini lek."

,,Tvoja želja je za mene zapovest"

Čim joj to kažem, ponovo spajam naše usne u još jedan poljubac, ali ovaj je bio pun neiskazanih emocija i dosta strastveniji od prethodnog. Posle njega smo spojili čela i gledali smo se kao tinejdžeri koji prvi put osećaju ovakve emocije.

,,Medo, hajdemo dole da doručkujemo uskoro će i Nikola da se probudi."

,,Važi, anđele moj. Ostaviću te da se presvučeš, odoh ja dole."

,,Aleksa!" zazove moje ime

,,Molim" okrenem se prema njoj, a ona čim sam se okrenuo je otrčala u pravcu svog ormana i iz njega je izvukla nešto

,,Evo ti..."

,,Šta je to?" Čim mi da u ruke, shvatim da je to moja omiljena majica, a onda mi sine.

,,Lopove mali, mislio sam da je nikada više neću pronaći. Sram da te bude, dođi ovamo po kaznu."

A onda je uzimam u naručje i dižem je visoko, a ona kao devojčica vrišti da je pustim. Nežno je spuštam na krevet i počinjem da je golicam, a ona još više počinje da vrišti od smeha, a i ja sa njom. U tom trenutku njen brat upada u sobu i čim vidi da je golicam opušta se i priđe nam. Čim se odvojim od nje, on me toliko jako udari pesnicom u vilicu da mi je glava završila kod donje ivice Nedinog kreveta.

,,Aleksa!" Neda odmah skoči da mi pomogne, ali vrlo dobro znam zašto sam dobijo po njušci.

,,Neka Nedo zaslužio sam."

,,Ne nisi, koliko god je moj brat upravu nisi zaslužio."

,,E seko moja neka sam ja njemu dao jedan kroše. To će ga opametiti, ne brini se za mene znam ja šta radim." Kaže joj Nikola, a u glasu mu se oseća seta.

On je od svih nas izvukao najdeblji kraj. Čovek ni kriv ni dužan ostao bez devojke koju je neizmerno voleo, a ona kao i svaka obična sponzoruša hvata momkove najbolje drugove.

,,Ajde vas dvoje dole na doručak, došla je tvoja mama da nam napravi da jedemo kvalitetno."

,,Idite vas dvojica sad ću ja, čim se obučem"

,,Malecka, požuri." Uputim joj i poljubim je još jednom u te njene medene usnice.

...

Nas četvoro smo zajedno doručkovali. Moja mama je napravila preukusni omlet sa šunkom, a ja sam toliko bio gladan da su svi buljili u mene prvih par minuta dok su se otreznili i počeli i sami da jedu.

Posle doručka sam Nedu zamolio da odemo u šetnju obližnjim parkom. Brzo se spremila, a na sebi je nosila jednu od svojih prepoznatljivih cvetnih haljinica, bele sandale i velike naočare za vid. Svoju dugu plavu kosu je pokupila u urednu punđu i prvi put od kada se vratila nosila je lančić koji sam joj kupio za njeno punoletstvo. Lančić je bio u obliku srca i imao je katanac na sebi. To je bio simbol moje ljubavi, a ona je jedina koja ima ključ moga srca.

Idući parkom držali smo se za ruke i na svaki čas zastajali kako bi se poljubili. Morali smo da nadoknadimo svo izgubljeno vreme, a ove časove ću pamtiti dokle god da sam živ.

Nas dvoje smo stalno davali jedno drugom znakove, ali oni su za naše oči bili skriveni. Toliko smo želeli da nam se ljubav ostvari, da nismo shvatali da nam se odgovori nalaze ispred nas. Ti skriveni znakovi su nam napravili pravo rasulo, ali iz njega smo se brzo izvukli.

______________________________________

❤️