Skriveni znakovi [✓]

16.DEO

Četvrtak

Neda

Svaki put kad smo korak do cilja neko nas uvek prekine. U životu uvek postoji nešto što nam govori da još nije vreme. Bog nam uvek šalje znakove, iako ih mi ne shvatamo. Treći put nam je poslao znak i ipak sam ja bila ta koja je morala da prelomi i da kaže ne samo njemu već i sebi da nam još nije vreme. Ako budemo brzali, taj odnos će najverovatnije prerasti u veliku katastrofu.

Danas smo svi zajedno pravili kolače i tortu za tatin rođendan. Bili smo sjajan tim, momci su nam mnogo pomogli i bez njih ne bi smo ovoliko uradile.

Kasnije smo svi zajedno degustirali to što smo spremili. Iskreno nismo loše ovo spremili, mada moglo je i bolje.

Kasnije su Nikola i Sofija otišli u Nikolinu sobu, a Aleksa i ja smo ostali sami da pospremimo kuhinju i trpezariju. Nadam se da neće raditi ono, pogotovo u po bela dana. A ako se mama vrati ranije i zatekne ih u toj akciji mislim da bi Nikolu naglavačke izbacila iz kuće.

,,Iskreno kakvog je bilo ukusa sve ovo što smo pravili?"

,,Hoćeš, da ti kažem istinu, e pa evo je. Nikad bolju hranu u životu nisam probao, stvarno nisam znao koliko ste ti i Sofija nadarene za spremanje hrane. Da sam ranije znao kako kuvaš ranije bi došao kod tebe da ti izjavim ljubav i ranije bi se ovako lepo najeo."

Dok mi ovo govori, polako mi se približava i hvata me polako oko struka i okreće me prema sebi. Polako spušta glavu prema mom licu i utiskuje mi lagane poljupce na obraze. Usne vuče duž moje brade i spušta ih na moj vrat u tom trenutku se iz mojih usta začuje jauk. Polako ali sigurno se topim u njegovom naručju, njegove usne toliko pedantno prelaze moj vrat da mislim da ću posle ovog uživanja imati puno sitnih šljivica po vratu.

U tom trenutku nas neko prekine tako što se zakašle, a ja od sramote sakrijem glavu na Aleksije grudi.

,,Znate deco, ako ste to hteli da radite niste trebali to da bude na sred kuhinje. Ajde sad razlaz!"

Čim sam čula mamin glas još više sam se sakrila u njegove grudi. Bilo me je toliko sramota da sam želela da propadnem u neku rupu bez dna kako me niko nikada nebi našao.

Aleksa nas je poveo van kuhinje, a ja čim sam videla da nema nikoga u blizini uzela sam ga za ruku i povela ga u moju sobu.

...

Znam da nikada nije ulazio u moju sobu, to shvatam po tome što čim je ušao u nju odmah je krenuo u razgledanje. Prvo je došao do zida na kom sam držala slike, taj deo sobe me je uvek podsećao na lepe trenutke u mom detinjstvu. Neke fotografije su bile uramljene, a neke su bile zakačene na kanap i pričvršćene malim štipaljkicama.

Pored zida sa slikama nalazila se moja minijaturna biblioteka. Puno svetskih poznatih naslova, preko ljubavnih romana, misterije do psihologije i istorije. Preko police sa knjigama je prešao prstima kao da im se divi.

Fotografije su išle hronološkim redom, od trenutka kada sam se rodila, pa do mog diplomiranja. Bilo je mnogo slika sa Nikolom, mamom i tatom, bezbroj slika sa Sofijom i samo dve slike sa Aleksom, te dve slike su mi bile najdraže. Na jednoj smo oboje bili zaglavljeni i nasmejani, to je bilo na njegovom osamnaestom rođendanu. Nosio je belu košulju zavrnutih rukava, crne svečane pantalone i cipele. Izgledao je kao gospodin. A ja sam pored njega izgleda kao devojčica, pošto je bilo leto nosila sam lepršavu cvetnu haljinu bez naramenica i bele štikle. Kosa mi je bila kratka i uredno isfenirana, u to vreme nisam baš volela svoju kovrdžavu kosu. Sad kad bolje pogledam tu sliku izgledali smo kao par sa naslovne strane nekog časopisa.

Uzeo je tu sliku i legao je na krevet. On je oduvek voleo komfor, nikada nije mogao da spava na neudobnim krevetima. Kao dete sam spavala sa bratom u sobi i on bi uvek ležao na mom krevetu. Iskreno mama i tata su mi uvek kupovali mekše stvari nego što su Nikoli, plišani medvedići, prekrivači, jastuci, ma sva sam bila plišana.

,,Znaš, na mom punoletstvu su te svi moji drugovi gledali. Ali svaki put kada vidim da te je neko samo pogledao, dobio je pogled sa kojim se ne sme šaliti." Rekao mi je to uz setan osmeh, potom je nastavio.

,,Na kraju te večeri sam pretukao jednog mog bližeg prijatelja, pričao je drugima kako će ti sipati drogu u piće i prisiliti na odnos. Čim sam to čuo odmah sam skočio na njega, sva sreća pa je moj tata tuda prolazio, inače bi on bio mrtav. Ne samo on, već svi koji su hteli na nečasni način da pridobiju tebe tako čistu neukaljanu."

,,Zato su tebi sutradan ruke bile modričave, govorio si mi da je od treninga boksa na koje si to jutro išao. Mislila sam da je to beznačajna povreda, pošto ste se ti i Nikola stalno povređivali."

,,Da zato, ali sad je to beznačajno. Da nisam naišao, ti bi sebi bila bedna i ništavna, žene koje prežive tako nešto jedva se vrate na pravi put. Nikad ne bi dozvolio da ti se bilo šta dogodi. Ubio bi svakog ko bi te samo rasplakao, nikome te ja nedam." tiho mi je govorio dok mi je ostavljao meke poljubce po obrazima i očima.

,,Zlato moje, nedam te nikome."

,,Ti si moj zaštitnik, ratnik, negova ću ti sve rane koje su nastale zbog mene. I samo da znaš ti si moj život!" Poljubim ga u izraženu vilicu posutim kratkim dlačicama i udobno mu se ugnjezdim u naručje.

______________________________________

❤️