Skriveni znakovi [✓]

25.DEO

Nikola 

Prošlo je mesec dana od kada sam raskinuo sa onom sponzorušom. Svi me grde što je tako zovem, ali neke stvari treba nazvati pravim imenom. Ne mogu da verujem da sam voleo takvu osobu, žao mi je što sam tolike godine protraćio sa osobom koja me nije volela koliko sam ja nju. Ali mi je drago što ja nekog nisam povredio i bar zbog toga mi je savest čista i mirna.

Neda je danas svratila kod mene u kancelariju i na neki način mi otvorila oči. Jeste nisam ja kriv, trudio sam se da joj dam svet na dlanu, ali ona je uzela moje srce i iščupala ga je iz grudi i smrvila ga. Nije vredna uopšte pominjati je, a kamoli sećati je se. I Neda je izgubila prijatelja, ali ona je sve to stojički i dostojanstveno podnela i to pokazuje koliko je ona zapravo zrela osoba.

Voleo sam je, Bog mi je svedok koliko. Zavoleo sam je još dok smo bili samo klinci. Zavoleo sam to njeno detinjasto ponašanje, jednostavno je bila drugačija, bila je svoja. Ali ta osoba je ustvari od početka svih početaka bila lažna. Da me moli na kolenima nikada joj ne bi oprostio, ne zbog sebe, već zbog Nede, ona je od svih nas najviše izgubila. Da Aleksa nije bio toliko razuman da je sasluša ona bi sada zajedno sa mnom bila u depresiji. Nećemo više da patimo vreme je da krenemo ispočetka, nadam se novim boljim putem.

...

Rasejan izlazim sa posla, krećem prema parkingu koji delimo sa susednom zgradom. Nisam gledao kuda idem, jer sam gledao u telefon i slučajno sam se zakucao u nekog. Taman sam hteo da vičem na tog nekog ko se zapucao u mene, kad ono ispred sebe vidim anđela.

,,Izvini, nisam gledao kuda idem. Jesi li dobro?" Polako je uhvatim za ruku kako bi je podigao sa užarenog betona.

,,Jesam, hvala na brizi." Odgovara mi tihim glasom.

,,Izvini što sam te srušio nije bila namera bio sam sav pometen. Pa hoćeš li prihvatiti izvinjenje?"

,,Nije to nikakav problem imala sam loš dan na poslu, tako da ti ne zameram što nisi gledao kuda ideš. Naše misli lete svuda nekada ne znamo gde smo."

,,Moram ti nešto reći"

,,Kaži"

,,U svom životu nikad nisam video lepšu devojku od tebe. Inače ovo ne radim, ali da li bi pošla samom na piće, čisto prijateljski ako ne želiš neću se ljutiti."

,,Moram ti priznati da nisi ni loš, a što se tiče pića može. Ali nikuda ne idem sa nepoznatim ljudima."

,,Pa onda da se upoznamo. Nikola Lukić, arhitekta." Pružim joj ruku, a ona je uhvati i takođe se predstavi.

,,Anđelija Novaković, menadžer. Drago mi je Nikola."

Uzmem njenu malu ruku i prislonim je svojim usnama.

,,Meni još draže." Uputim joj šmekerski osmeh.

,,Pa hoćemo li sada kada smo se upoznali?"

,,Hoćemo!"

Bog uvek daje znakove, Sofija možda nije bila prava za mene, ali ova devojka je Božiji znak koji se nesme ispustiti. Bog mi je poslao ni manje ni više nego anđela čuvara...

______________________________________

❤️