Skriveni znakovi [✓]

4.DEO

Aleksa

Tako oko petnaest do deset sam došao u njenu kuću. Izgovor mi je bio da blejim sa njenim bratom i da celo prepodne provedemo zajedno, pošto kasnije radimo, a tada imamo strogo poslovni odnos. Takva su bila pravila u njihovoj porodici, strogo poslovni odnosi, čak iako su ti porodica.

Marija njihova majka me je ponudila da doručkujem sa Nikolom i Nedom čim se probudi. Naravno da sam pristao, kakva bi ja budala bio da ne prihvatim takav poziv, usput ću je ponovo videti.

Pitam se koliko se zapravo promenila, da li je promenila boju kose, da li je počela da se jače šminka. A najvažnije mi je da li je promenila stav prema meni. To pitanje me najviše muči, na fizički izgled se svako navikava, ali na promenu karaktera voljene osobe baš i ne.

Seo sam za trpezarijski sto zajedno sa Nikolom i pričali smo o sinoćnoj košarkaškoj utakmici, kada je odjednom Nikola preusmerio pogled sa mene na nekog iza mene. To je bila ona, moja zvezda vodilja, bez koje nisam mogao da pronađem svoj put. Ali u jednom trenutku se sakrila iza oblaka i sve do ovog časa ja sam čekao da se opet pojavi, kako bi me vratila na pravi put.

Lepša je nego što je bila. Prolepšala se, pustila je svoju plavu kovrdžavu kosu i sada joj seže do pojasa. Počela je da nosi naočare koje su joj malo veće, nego što priliči njenom licu. Vidi se da je sada ustala i baš takva mi je prelepa. Na sebi nosi široku majicu na Mini Maus i crne helanke. Sanjivih smeđih očiju i raščupanih plavih kovrdži izgleda kao dete, kao vila. Moja lepa plava vila.

Čim sam je spazio naglo sam se podigao sa stolice i dojurio sam do nje i potom je zagrlio, toplo i prisno, kao da mi od toga život zavisi. Na tren se malo iskočila ali se brzo otpustila i predala se ovom pozdravi dobrodošlice.

,,Ćao, Nedo! Baš si porasla i postala prava devojka." Čim sam to rekao na njenim obrazima se videla zagasita crvena boja.

,,Hvala ni ti nisi loš."

,,Kako si? Kako je bilo na fakultetu?"

,,Dobro sam. Nije bilo loše."

,,Čuo sam sve najlepše o tebi. Tvoj brat je jako ponosan na tebe, svima govori kako mu je sestra među najboljim studentima filozofskog fakulteta."

To mu verujem da je među najboljim, ali i najlepšim studentkinjama.

,,Stvarno. Bato nisam znala da se toliko dičiš mojim uspesima?"

,,Pa mora i to neko." Nikola joj je odgovorio u svom stilu.

,,Pa seko šta ima kod tebe? Od one kokoške nisam stigao ni ko čovek da pitam sve. Imali koji momak?"

Pita je kroz šaljivi osmeh. A ja sam se ukočio na to pitanje, do god nam ne kaže neću znati na čemu sam da li da se trudim ili ne. Mada i da je zauzeta probao bi bar malo da je zagrejem za mene.

,,Na moju, ali i na bilo čiju radost, a na tvoju žalost dragi brate nema tog čoveka kome bi ti polomio kičmu, jer kao da sam ja ne znam ti ni ja neka princeza."

Čim je to rekla meni je kamen pao sa srca. Ima nade da pridobijem takav cvet za sebe.

,,Ne brini dragi brate čim bude neki momak, odmah ću ti javiti. Naravno to važi i za tebe da mi javiš da li ima neka riba u tom tvom okeanu." odvrati mu istim tonom

Pa se okrenem prema meni.
,,A kod tebe Aleksa čula sam da se uskoro ženiš, mislim priča se da ti je verenica jako lepa, pa me zanima da li je istina to što se priča?"

A mene kao da nešto preseče preko stomaka. Ko može takvu laž da joj ispriča ko može moju vilu da truje takvim gnusnim lažima kad nijednu drugu devojku sem nje ni na pameti nisam imao.

,,Ne, nije istina. Niti imam verenicu, niti imam devojku, a taj koji ti je to rekao neka prestane da širi laži i ne istine o meni i mom životu. Ako te išta zanima u vezi mene mene pitaš a ne da se raspituješ po prijateljima, jer iako si završila fakultet još uvek si ti ne zrela i ne spremna za ove velike alapače." Odvratim joj oštro, ne zbog pitanja nego zbog odvratnosti koju osećam prema osobi ko god to bio koja joj je ispričala takve gluposti.

,,Molim, ja sam ne zrela i ne spremna za život!? JA?Ne znaš ti ništa. Nemaš ti pojma kroz šta sam sve ja prošla, koliko sam grebala i krčila put da bi došla ovde. Od svih ljudi za tebe sam mislila da veruješ u mene i da ne misliš da sam balavica, ali sam se prevarila."

Povredio sam je mojim govorom i iskreno se kajem zbog toga moju vilu ne želim da vidim tužnu ni Vesnu, pogotovo ako sam ja krivac za takvo stanje.

,,Izvini Nedo, nisam tako misli..."
Oštro me je prekinula.

,,Nemaš ti šta da misliš ili ne misliš tvoje je samo da podržiš svoje prijatelje to je tvoj posao!"

,,I samo da znaš mislila sam da smo idalje prijatelji, da ćeš me uvek podržavati!"

,,Nedo..."

,,Razočarao si me."

I sa tim rečima pobegla je u sigurnost svoje sobe.

______________________________________

❤️