Skriveni znakovi [✓]

1.DEO

Sadašnjost

Neda

Posle tog dana promenilo se dosta toga. Aleksa i ja smo se više družili, pričali, smejali se. Kako smo rasli izgledalo je sve ozbiljnije, činilo mi se da je primetio moje promenjeno ponašanje. Mislila sam da je shvatio da sam zaljubljena u njega, ali on je toliko bio zateleban u sport da to nikad nije shvatio. Jednom mi se i poverio da je zaljubljen u neku devojčicu i da je ona najlepša devojka koju je ikada video. Poveravao mi se kao prijatelj, brat, a ja sam to prihvatala samo da budem pored njega, nije mi bilo bitno da li me gleda na taj način, jedino mi je bilo bitno da je on srećan. Ali dalje od prijateljstva nije išlo. Iako sam osećala i idalje osećam istinsku ljubav prema njemu, nisam imala smelosti da mu to kažem.

Prošlo je pet dugih godina od kad se nas dvoje nismo ni čuli ni videli. Poslednji put kad smo se videli je bilo na rastanku kad sam odlazila za Novi Sad na fakultet. A i on je bio na studijama zajedno sa mojim bratom. Moj brat je nastavio tradiciju naše porodice. Pratio je stope našeg pradede, dede, oca. Postao je arhitekta kojim se svi dive.

A ja se konačno vraćam kući sa studija književnosti. Taj period mi je bio najlepši koji sam ikada u životu imala. Prijatelji, izlasci, žurke, puno učenja na mene su ostavili jak utisak. Od mene su stvorili zreliju i savesniju osobu.

Ali idalje u meni živi ona mala devojčica koja je zaljubljena u ta dva plava muška oka.

Aleksa

Ona se danas vraća. Posle skoro 5 godina vraća se u naš rodni grad. Devojčica koja mi je uzela srce još kad sam bio dečak. Danas je ona već odrasla mlada devojka. Po priči mog najboljeg prijatelja, a njenog brata ona je izrasla u pravu lepoticu za kojom uzdišu svi muškarci.

I ja sam bio u vrsti tih muškaraca koji su uzdisali za njom. Ali ja sam tajno žudeo za tim čokoladnim očima, kosom plavom kao sunce i najnežnijim glasom jedne skromne i pametne devojčice.

Danas kad bude stigla kući neću dolaziti da je vidim. Moram da se saberem, da shvatim da ću je uskoro zagrliti, gledati svaki dan. Moram da se saberem jer ako njen brat primeti moje čudno ponašanje i shvati da sam zaljubljen u nju, ja sam mrtav čovek.

Od kako je otišla na studije ja nisam sam svoj. Postao sam robot, jedem, ustajem, spavam, treniram, učim, radim, sve kako bi zaboravio da mi je ona daleko, da nije blizu da me oraspoloži.

Kada sam joj se poveravao da sam zaljubljen u jednu devojčicu govorio sam o njoj. Time sam želeo da proverim da li ima neka osećanja prema meni. Čim sam uvideo da ništa ne oseća prema meni, polako sam počeo da odustajem.

Možda sam zbog toga u ovakvom sosu. Ne znam na čemu sam. Ne znam da li joj se sviđam kao brat, prijatelj ili pak kao momak.

Nisam dobar za nju. Nisam priznajem. Ali kako ići protiv srca. Njen brat je uvek čuvao od momaka kakav sam ja. Nisam ja baš veliki mangup da se razumemo, ali nisam ni svetac. Ali bi voleo da imam jedan takav cvet uz sebe.

Ali pošto se vraća kući, potrudiću se da joj pokažem svoja najdublja i najiskrenija osećanja. Pokazaću joj da sam vredan nje i njene dobrote.

______________________________________

❤️