Moments

11. DIO

* Diana POV *

"Samo mi je rekla da vam tako prenesem." govorila sam s očima punih suza.

"I onda.. onda je.." rekla sam drhtajućim glasom i sve one suze u mojim očima su izašle na površinu.

Dess je samo gledao u mene. I gledao i gledao.. i plakao. Nije ga bilo sramota jer, ipak je on muškarac. Oni sebi plakanje ne dopuštaju baš tako lako.

Gemma nije progovorila niti riječi. Samo je "piljila" u jednu točku na podu. Sve je shvatila.
Kad sam završila "govor" samo se ustala i otrčala u pretpostavljam svoju sobu.

Harry je cijelo vrijeme zabrinuto gledao u mene što mi je stvaralo nekakvu vrstu neugode. Jedno vrijeme me lagano češkao po leđina što je meni strašno odvlačilo koncentraciju od priče. Na kraju, kad su i Gemma i Dess otišli, upitao me:

"Jesi dobro?"

"Jesam, jesam.." rekla sam.

Nisam bila dobro. Lagala sam da jesam. Jednostavno mu nisam htjela povećavati tu zabrinutost koja je bila preočita. Pogledao me onim svoj zelenim dijamantima, a onda je obomotao ruke oko mene. Bila sam zbunjena, ali sam mu uzvratila zagrljaj. Uživala sam. Osjetila sam njegov miris, toplinu njegovog tijela.. Taj dečko je stvarno savršen.

"Pa ako je savršen, onda zaslužuje savršenu, a to očito nisi ti." javlja se ona zlobna budala. Tko to uopće stalno govori te zlobne izmišljotine?

"Bit će sve uredu." šaptao je dok je jednom rukom mazio moju kosu, a drugom leđa na šta sam ja refleksno zatvarala oči.

Odmakao je ruke od mene i tako uništio onaj savršeni zagrljaj. Pomalo razočarano sam podigla glavu da ga mogu pogledat.

"Hoće.. mora.." rekla sam nasmiješivši se.

Uzvratio mi je osmijeh te smo se nastavili "gledati" što je meni bilo strašno neugodno iako gledam u ovog anđela..

/.. navečer ../

Sjedim u dnevnoj sobi zajedno s kaučem. Dess je pozvao Gemmu i Harrya da nešto popričaju. Vrtila sam programe i filmove u svojoj glavi. Šta sam sve proživjela do sada u Londonu; dolazak ovdje sa onim taxistom čije ime počinje na L, pa ono u pekari s Harryem, pa onaj šok s Tessom i Jamesom, pa opet šok kad mi je Harry otvorio vrata, pa saznanje da je Gemms ustvari Harryeva sestra.. Sve je to vrlo zbunjujuće za moju glavu. Iz misli me prekida Harry koji je samo odnekud izvirio. Iza njega dolaze Dess i Gemms.

"Diana, zlato, moram porazgovarati s tobom.." govori Dess.

"Recite, Dess." odgovaram.

"Pa ovako stoje stvari. Želio bih se odseliti u Zagreb." govori polako.

"Tata, ja i dalje mislim da to nije dobra ideja.." govori Gemms.

"Ne, ja to želim. Kupit ću si stan blizu Dianinog. Moram otići po Annine stvari. Barem se na takav način želim oprostiti od nje.." govori s očima punih suza.

Ali, u tom trenutku sam se sjetila nečeg..

"Dess, imam ja jednu ideju.." govorim mu.

Ustajem se i odlazim po torbu te se ponovno vraćam na svoje mjesto. U svom tom "đumbusu" u torbi napokon pronalazim ono što sam tražila.

"Izvolite, Vaš je." govorim i pružam mu ključeve od, sada, mog bivšeg stana.

"Ne, zlato, ja ti ne mogu uzeti stan." govori on i sklanja mi ruku.

"Ne, ne, iznistiram da uzmete ove ključeve. Ja već dugo tražim svoj vlastiti stan i već sam našla neke ponude. Tetkin stan bi samo skupljao prašinu, a ovako sam sigurna da će biti u pravim rukama." govorim mu i namigujem.