Dnevnik dva vampira (1 sezona) Zavrsena

Napad na školu

Lukas me je ozbiljno pogledao. Izgleda da je provalio ko sam. Prekrstio je ruke jer želi da "popričamo". Krenula sam za njim. Otišli smo u menzu i seli za sto. Jedno naspram drugog.
-Recite.
Rekla sam sa blagim pritiskom u grlu.
-Očekujem objašnjenje.
Namrštio se.
-Kakvo objašnjenje?
Upitala sam ga i podigla obrvu.
-Znam da si ti Alis.
-Pa, šta hoćeš?! Prebaci tvoju ljubav u drugu školu.
Iznervirano sam to rekla sa povišenim tonom.
-Nije stvar u tome.
Šta ovaj lupeta?! Bože sačuvaj. Prevrnula sam očima.
-Nego?
-Lažno se predstavljaš...
Šta sad laže. Pobesnela sam i prosula kafu.
-Šta lažeš sad?!! Imaš svoj život i ženu, što mene upropaštavaš? Zašto??!
Oči su mi se punile suzama. Derala sam se iz sve snage. Lukas je samo uzdahnuo i izašao napolje. Od besa sam sa stola sve pobacala. Do mene je došla preplašena spremačica.
-Sve počisti.
Naredila sam joj i izašla iz menze. Otišla sam u kancelariju i sela za sto. Šta on to ustvari traži? Naslonila sam se i vrtela. Da, ko malo dete al briga me. Nit sam joj dala jedan, nije dobila ukor, okej su nastavnici prema njoj.. Ne vidim razlog mog "lažnog predstavljanja". Ma on je samo ljubomoran. Uzdahnula sam i prelistavala neke papire. Zvala sam kuvaricu da mi donese kafu. Posle nekoliko minuta neko je kucao. To je sigurno ona.
-Udji.
Rekla sam. U kancelariju je ušao Milan, jedan dečak iz magičnog odeljenja.
-Šta nije uredu Milane?
-Direktorice, ja moram da idem..
Blago sam se namrštila.
-Zbog čega?
-Našao sam ih.
-Koga Milane?
-Moje roditelje.
Ta rečenica me je probola kroz srce.
-Nek dodju na razgovor.
-Uredu.
Rekao je i izašao iz kancelarije. Uzdahnula sam duboko i zaplakala. Obrisala sam suze i stala pored prozora. Napolju je čas veštičarenja. Uče da voze na metli. I nisu tako smotani kao što sam očekivala. Napolju je vedro nebo i svi su nekako.. Srećni. Pogledala sam sa strane, evo Melitte i grupice. Nešto pričaju, čini mi se. Fokusirala sam se na njihov razgovor.   ,, Naravno, Kloe donećemo je, a onda je gotova". Uozbiljila sam se. Šta li to može da znači?? Namestila sam naočare i uzela dnevnik.

Avgust 1902
Natalie je već naučila da piše iako ima samo dve godine. Mnogo je nadarena, nadam se da će ona imati isto ovako nadarenu ćerku. Čim bude lepo pisala ovaj dnevnik ću predati njoj.

Molim? Dve godine i već piše? Juu. Nastavila sam da čitam.

Septembar 1910

Zdravo, dnevniče. Moje ime je Natalie kao što znaš. Krenula sam u školu za magične i nastaviću da vodim ovaj dnevnik.

Januar 1911
Uhh, dnevniče jako jako jako sam nervozna. Drhti mi ruka dok ovo pišem. Neki zli čarobnjak je tražio MENE. Profesori su me sklonili u podrum kako bi me zaštitili,ali mogli su malo da počiste...

Ko li je ta Natalie i zašto mi je nekako poznata? Valjda ću uskoro da saznam.

April 1911

Danas sam išla u šumu zbog napitka. Upoznala sam momka Mihaela koji mi je pomogao. Moram ti...

-Direktorka!!!
U kancelariju je uleteo preplašen učenik. Zatvorila sam dnevnik i uspaničila se.
-Šta je bilo???
-Ljudi, došli su..
Ljudi. Napašće nas. Brzo sam digla sve na noge i okupila profesore. Napravila sam plan u vezi ovoga. Vukodlaci će napasti ove sa leve strane, čarobnjaci od napred, demoni od nazad, a veštice od desna. Andjeli se spremaju za isceljenje. Nek plan počne. Dala sam znak i plan je počeo. Bilo je gusto, i sama sam bacala čini. Jači su nego što sam mislila. Bilo je pola sela sa bakljama i oružjem. Izgleda da ću morati.... Uzdahnula sam i izgovorila Magnus Siferus!!! Oko ljudi se stvorila vatra. Sad samo trebaa... Znojila sam se jer je ovo preteško.. Sve ljude sam bacila u fjord ili niz liticu u vodu. Svi smo se vratili unutra u školu, povredjene su andjeli isceljivali. Moraću da organizujem bolničke sobe. Otišla sam u kancelariju i od doktorke uzela listu povredjenih i pravila spisak. Na listi je.... Emma? Zadrhtala sam. Obilaziću je. Moram. Ovaj dan je grozan. Uz muku sam napravila spisak i raspored i predala ga doktorki. 50 učenika i profesora je povredjeno. Valjda će svi preživeti...

************

-Ovo je Renata, slomila je ruku.
Rekla je medicinska sestra dok sam obilazila povredjene. Bolno je gledati ih. Medicinska sestra me je odvela u sobu sa teško povredjenim. Nadam se da nije....
-Ovo je Emma Lenio.
Emma, ona. Umreće??!!! Emma je spavala.
-U kakvom je stanju sestrice?
-Trenutno je u komi.
Nemoguće. Zadrhtala sam i zaplakala. Srce me užasno boli dok je gledam. Najgore je što sam bezpomoćna. Sela sam na stolicu i naslonila glavu na ruke. Biće okej, biće okej... Suze su oprale naočare od suza. Ne shvatam samo zašto plačem ako mi nije sestra kao što su mi rekli. Obrisala sam suze i nastavila obilazak.

*************
Okej, još ovaj papir. Prelistavam papire da bih našla zamenu za neke profesore jer ima još onih koji se oporavljaju. Emma, njoj nije bolje. Uzdahnula sam i prelistavala dalje...